욥기 16 – KLB & NSP

Korean Living Bible

욥기 16:1-22

1그러자 욥이 이렇게 대답하였다.

2“이런 말은 내가 전에 다 들었다. 너 희는 모두 나를 위로하러 온 것이 아니라 오히려 나를 괴롭히려고 온 자들이구나!

3헛된 말을 끝없이 할 작정이냐? 무엇 때문에 그런 말을 하느냐?

4나도 너희처럼 말할 수 있다. 만일 너희가 내 입장에 있다고 하면 나도 얼마든지 말을 지어내어 너희를 괴롭히고 너희를 향해 머리를 흔들 수 있을 것이다.

5하지만 난 그렇게 하지 않겠다. 나 같으면 너희에게 도움이 되는 말을 하여 너희를 위로하고 너희 슬픔을 덜어 주었을 것이다.

6내가 자신을 변명해도 내 슬픔이 그대로 있는데 내가 입을 다문다고 해서 어찌 마음이 편하겠느냐?

7“하나님이시여, 주께서 나를 완전히 지치게 하시고 나의 집안을 황폐하게 하셨습니다.

8주께서 나를 시들게 하여 뼈와 가죽만 남게 하셨으므로 이것이 내 죄를 증거하고 있습니다.

9“하나님은 분노로 나를 쳐서 내 살을 찢고 나를 향해 이를 갈며 증오의 눈으로 나를 보시고

10사람들은 입을 벌려 나를 조롱하며 조소로 내 뺨을 치고 한패가 되어 나를 대적하는구나.

11하나님은 나를 경건치 않은 자들에게 넘겨 주시고 악인의 손에 던져 넣으셨다.

12내가 편안하게 살고 있을 때 그가 나를 꺾고 내 목을 잡아 던져 부수뜨리시며 나를 그의 표적으로 삼으시고

13사방에서 활을 쏘아 사정없이 내 허리를 뚫어 땅에 창자가 쏟아지게 하는구나.

14그가 계속해서 나를 치고 용사처럼 내게 달려드시니

15내가 이렇게 삼베 옷을 입고 티끌 가운데 앉아 슬퍼하는 신세가 되고 말았다.

16내 얼굴은 울어서 붉어 있고 내 눈 언저리에는 죽음의 그늘이 맴돌고 있구나.

17그러나 나는 내 손으로 포학한 일을 한 적이 없으며 나의 기도는 순수하다.

18“땅이여, 내 피를 숨기지 말고 그 피가 나를 위해 계속 부르짖게 해 다오.

19지금 나의 증인이 하늘에 계시고 나의 대변자가 높은 곳에 계신다.

20내 친구들이 나를 조롱하니 내 눈이 하나님께 눈물을 쏟는구나.

21사람이 자기 친구를 위해서 변호하듯 누가 나를 위해 하나님께 변호해 주었으면 좋으련만!

22몇 년이 지나면 나도 돌아오지 못할 길로 갈 것이다.”

New Serbian Translation

Књига о Јову 16:1-22

Јов

1А Јов је одговорио овим речима:

2„Много сам ја таквих ствари чуо,

сви ви сте ми мучни тешиоци!

3Има ли краја причању у ветар?

Шта те то тера да ми одговараш?

4И ја бих попут вас говорио

да сте ви на моме месту,

подбадао бих вас речима

и климао главом на вас.

5Али би вас уста моја ојачала,

усне моје донеле утеху.

6Ако бих говорио,

свој бол не бих ублажио;

ако бих ућутао,

колико бола би ме напустило?

7Ипак, он ме је изнурио;

ти си ми затро све укућане моје!

8Зграбио си ме,

бол је сведок против мене;

мршавост се моја подигнула

да у лице ме оптужи.

9Његов ме гнев раздире и спопада,

на мене зубима шкргуће својим,

душманин мој је на мене упро очи своје!

10Разјапили су своја уста према мени,

с презиром ми шамарају образе,

окупљају се против мене.

11Злотвору ме Бог је изручио,

бацио ме у руке злобника!

12Мирно сам живео, а он ме је уздрмао,

за врат ме је дочепао, смрскао ме;

себи ме је за мету ставио;

13стрелци су ме његови окружили,

нутрину ми је распарао без милости

и жуч ми је по земљи просуо.

14Пролама кроз мене

све пролом за проломом,

као ратник према мени тутњи.

15За кожу сам своју, ја зашио кострет,

у прашину достојанство своје уваљао.

16Од ридања подбуло је лице моје,

капци су ми попут смрти црни,

17премда насиља нема у рукама мојим

и моја је молитва чиста.

18О, земљо, крв моју не прекривај!

Не било места за мој вапај!

19А сада, на небесима ено сведока мога!

Да, мој бранилац је на висинама.

20А моји пријатељи – моји посредници вајни!

Око моје Богу плаче.

21Ех, кад би се човек правдао са Богом

као човек са човеком.

22Још година која прохујаће

и поћи ћу путем с којег повратка ми нема.