1I lifted up mine eyes again, and looked, and behold a man with a measuring line in his hand. 2Then said I, Whither goest thou? And he said unto me, To measure Jerusalem, to see what is the breadth thereof, and what is the length thereof. 3And, behold, the angel that talked with me went forth, and another angel went out to meet him, 4And said unto him, Run, speak to this young man, saying, Jerusalem shall be inhabited as towns without walls for the multitude of men and cattle therein: 5For I, saith the LORD, will be unto her a wall of fire round about, and will be the glory in the midst of her.
6¶ Ho, ho, come forth, and flee from the land of the north, saith the LORD: for I have spread you abroad as the four winds of the heaven, saith the LORD. 7Deliver thyself, O Zion, that dwellest with the daughter of Babylon. 8For thus saith the LORD of hosts; After the glory hath he sent me unto the nations which spoiled you: for he that toucheth you toucheth the apple of his eye. 9For, behold, I will shake mine hand upon them, and they shall be a spoil to their servants: and ye shall know that the LORD of hosts hath sent me.
10¶ Sing and rejoice, O daughter of Zion: for, lo, I come, and I will dwell in the midst of thee, saith the LORD. 11And many nations shall be joined to the LORD in that day, and shall be my people: and I will dwell in the midst of thee, and thou shalt know that the LORD of hosts hath sent me unto thee. 12And the LORD shall inherit Judah his portion in the holy land, and shall choose Jerusalem again. 13Be silent, O all flesh, before the LORD: for he is raised up out of his holy habitation.2.13 his…: Heb. the habitation of his holiness
Човек са мерним ужетом
1Онда сам подигао поглед, и гле, видео сам човека како у руци држи уже за мерење. 2Упитао сам: „А где ти идеш?“ Одговорио ми је: „Да измерим Јерусалим и видим колико је широк и колико је дуг.“
3И гле, отишао је анђео који је разговарао са мном, а други анђео је дошао да га сретне. 4Рекао му је: „Пожури! Реци овако овом младићу: ’Јерусалим ће населити као неограђено место због мноштва људи и стоке у њему. 5Али ја ћу да му будем зид ватрени свуд унаоколо, бићу слава усред њега – говори Господ.
6Хеј! Хеј! Бежите из земље северне – говори Господ. Јер ја сам вас разасуо као четири ветра небеска – говори Господ.
7Хеј, Сионе! Бежи, ти који пребиваш код ћерке вавилонске! 8Јер овако каже Господ над војскама: због славе своје он ме је послао народима који су вас похарали. Јер ко вас дира, у зеницу мога2,8 Древни преписивач је првобитни израз мога ока – који следе Вулгата и модернији преводи – променио у његовог ока да би очувао ток пророкове поруке и ублажио изјаву по којој Бог шаље себе народима. ока дира! 9Јер, ево, замахнућу на њих својом руком па ће их опленити сопствени поданици, и ви ћете знати да ме је послао Господ над војскама.
10Кличи и радуј се, о, ћерко сионска! Ево, долазим да живим у твојој средини – говори Господ. 11Многи ће народи прионути уз Господа тога дана, постаће мој народ и ја ћу да пребивам у твојој средини. И ти ћеш знати да ме је Господ над војскама послао к теби. 12А Господ ће да наследи Јуду, свој део у светој земљи, и поново ће да одабере Јерусалим. 13Тишина, људи сви пред Господом! Јер, он се придигао из своје светиње где пребива.’“
