1And I heard a great voice out of the temple saying to the seven angels, Go your ways, and pour out the vials of the wrath of God upon the earth. 2And the first went, and poured out his vial upon the earth; and there fell a noisome and grievous sore upon the men which had the mark of the beast, and upon them which worshipped his image. 3And the second angel poured out his vial upon the sea; and it became as the blood of a dead man: and every living soul died in the sea. 4And the third angel poured out his vial upon the rivers and fountains of waters; and they became blood. 5And I heard the angel of the waters say, Thou art righteous, O Lord, which art, and wast, and shalt be, because thou hast judged thus. 6For they have shed the blood of saints and prophets, and thou hast given them blood to drink; for they are worthy. 7And I heard another out of the altar say, Even so, Lord God Almighty, true and righteous are thy judgments. 8And the fourth angel poured out his vial upon the sun; and power was given unto him to scorch men with fire. 9And men were scorched with great heat, and blasphemed the name of God, which hath power over these plagues: and they repented not to give him glory. 10And the fifth angel poured out his vial upon the seat of the beast; and his kingdom was full of darkness; and they gnawed their tongues for pain, 11And blasphemed the God of heaven because of their pains and their sores, and repented not of their deeds. 12And the sixth angel poured out his vial upon the great river Euphrates; and the water thereof was dried up, that the way of the kings of the east might be prepared. 13And I saw three unclean spirits like frogs come out of the mouth of the dragon, and out of the mouth of the beast, and out of the mouth of the false prophet. 14For they are the spirits of devils, working miracles, which go forth unto the kings of the earth and of the whole world, to gather them to the battle of that great day of God Almighty. 15Behold, I come as a thief. Blessed is he that watcheth, and keepeth his garments, lest he walk naked, and they see his shame. 16And he gathered them together into a place called in the Hebrew tongue Armageddon. 17And the seventh angel poured out his vial into the air; and there came a great voice out of the temple of heaven, from the throne, saying, It is done. 18And there were voices, and thunders, and lightnings; and there was a great earthquake, such as was not since men were upon the earth, so mighty an earthquake, and so great. 19And the great city was divided into three parts, and the cities of the nations fell: and great Babylon came in remembrance before God, to give unto her the cup of the wine of the fierceness of his wrath. 20And every island fled away, and the mountains were not found. 21And there fell upon men a great hail out of heaven, every stone about the weight of a talent: and men blasphemed God because of the plague of the hail; for the plague thereof was exceeding great.
1Онда сам чуо снажан глас из храма како говори седморици анђела: „Идите и излијте седам здела Божијег гнева на земљу!“ 2Први анђео оде и изли своју зделу на земљу. Тада избише болни и злоћудни чиреви на људима који су имали жиг Звери и који су се клањали њеном кипу.
3Други анђео изли своју зделу у море, те се оно претвори у крв као у мртваца, те угину свако живо биће у мору.
4Трећи анђео изли своју зделу на реке и на водене изворе, те се и они претворише у крв. 5Онда сам чуо анђела задуженог за воде како говори:
„Праведан си ти који јеси и који си био,
Свети, што си овако пресудио.
6Они су пролили крв светих и пророка,
и зато си им дао крв да пију;
то су заслужили!“
7Тада сам чуо жртвеник како говори:
„Да, Господе Боже, Сведржитељу,
истинити и праведни су твоји судови!“
8Четврти анђео изли своју зделу на сунце, коме је дата моћ да пали људе ватром. 9Паљени великом јаром, људи су проклињали име Бога који има власт над овим злима. Ипак, нису се покајали и дали му славу.
10Пети анђео изли своју зделу на престо Звери. Његово царство утону у таму, а људи од муке почеше да гризу своје језике, 11и да проклињу Бога небеског због својих мука и чирева. Ипак, нису се покајали за своја дела.
12Шести анђео изли своју зделу на велику реку Еуфрат. Његова вода пресахну, припремајући пут за цареве који долазе са истока. 13Онда сам видео како из уста Аждаје, из уста Звери и из уста лажног пророка излазе три нечиста духа, који су личили на жабе. 14То су зли духови који чине знаке. Они иду к царевима света да их окупе на рат за велики дан Бога Сведржитеља.
15„Ево, долазим као лопов! Блажен је онај који бдије и чува своју одећу! Такав, наиме, неће ићи го, и неће се јавно осрамотити.“
16Они окупише цареве на место које се на јеврејском зове „Армагедон“.
17Седми анђео изли своју зделу у ваздух. Тада се из храма, са престола, зачу громки глас, говорећи: „Свршено је!“ 18Уто севну муње, проломи се грмљавина и прасну громови, те настане велики земљотрес каквог није било откада је људи на земљи. Био је то земљотрес огромних размера. 19Велики град расцепи се на три дела, а градови народа се распадоше. Бог се сетио великог Вавилона, те му даде чашу вина свога јаросног гнева. 20Сва острва ишчезнуше, а од гора не оста ни трага. 21Тада се на људе сручи огроман град са неба, и сваки је тежио по талант16,21 Око 34 kg.. Људи су проклињали Бога због зла од града, јер је ово зло било веома велико.
