To the chief Musician, A Psalm of David.
1O LORD, thou hast searched me, and known me.
2Thou knowest my downsitting and mine uprising, thou understandest my thought afar off.
3Thou compassest my path and my lying down, and art acquainted with all my ways.139.3 compassest: or, winnowest
4For there is not a word in my tongue, but, lo, O LORD, thou knowest it altogether.
5Thou hast beset me behind and before, and laid thine hand upon me.
6Such knowledge is too wonderful for me; it is high, I cannot attain unto it.
7Whither shall I go from thy spirit? or whither shall I flee from thy presence?
8If I ascend up into heaven, thou art there: if I make my bed in hell, behold, thou art there.
9If I take the wings of the morning, and dwell in the uttermost parts of the sea;
10Even there shall thy hand lead me, and thy right hand shall hold me.
11If I say, Surely the darkness shall cover me; even the night shall be light about me.
12Yea, the darkness hideth not from thee; but the night shineth as the day: the darkness and the light are both alike to thee.139.12 hideth…: Heb. darkeneth not139.12 the darkness and…: Heb. as is the darkness, so is the light
13For thou hast possessed my reins: thou hast covered me in my mother’s womb.
14I will praise thee; for I am fearfully and wonderfully made: marvellous are thy works; and that my soul knoweth right well.139.14 right…: Heb. greatly
15My substance was not hid from thee, when I was made in secret, and curiously wrought in the lowest parts of the earth.139.15 substance: or, strength, or, body
16Thine eyes did see my substance, yet being unperfect; and in thy book all my members were written, which in continuance were fashioned, when as yet there was none of them.139.16 all…: Heb. all of them139.16 which…: or, what days they should be fashioned
17How precious also are thy thoughts unto me, O God! how great is the sum of them!
18If I should count them, they are more in number than the sand: when I awake, I am still with thee.
19Surely thou wilt slay the wicked, O God: depart from me therefore, ye bloody men.
20For they speak against thee wickedly, and thine enemies take thy name in vain.
21Do not I hate them, O LORD, that hate thee? and am not I grieved with those that rise up against thee?
22I hate them with perfect hatred: I count them mine enemies.
23Search me, O God, and know my heart: try me, and know my thoughts:
24And see if there be any wicked way in me, and lead me in the way everlasting.139.24 wicked…: Heb. way of pain, or, grief
Псалам 139
Хоровођи. Давидов Псалам.
1О, Господе, ти ме проничеш
и теби сам познат!
2Знаш ме и кад седим и кад стојим,
познајеш ми мисли издалека.
3Посматраш ме док ходам, док лежим,
и свестан си свих мојих путева.
4Елем, још ми речи на језику нема,
а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!
5Обухваташ ме и спреда и страга,
руку своју на мене полажеш.
6Чудесно ми је то сазнање, узвишено,
немоћан сам да га схватим!
7Од твог Духа где да одем?
Од твог лица куда да побегнем?
8Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;
спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!
9Винем ли се зориним крилима
и преселим на крај мора;
10и тамо ме рука твоја води,
придржава ме десница твоја.
11Све и да кажем –
„Тама ће ме свакако прекрити,
светло око мене ко ноћ ће постати“ –
12од тебе ме ни тама не скрива
и ноћ попут дана сија,
јер и тама ти је као светло!
13Да, ти си ми нутрину створио,
саткао ме у утроби мајке моје!
14Хвалићу те што сам такав саздан,
запањујуће диван,
што су ти дела чудесна;
а душа је моја тога добро свесна.
15Моје кости теби нису сакривене биле,
док сам био стваран на тајноме месту;
док сам био обликован у дубини земље.
16Очи су ме твоје ко заметак гледале;
у твојој су књизи записани дани моји одређени,
а да још ни један од њих постојао није!
17И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!
Како их је много кад се зброје!
18Да их бројим,
више их је него песка;
а када се пробудим,
још увек сам са тобом.
19О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш!
Одлазите од мене, крвници!
20Они против тебе сплеткаре,
лажи о теби шире твоји противници.
21О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе?
Богобораца се гнушам!
22Мржњом крајњом ја их мрзим!
Душмани су они моји!
23Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,
окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!
24Види да ли идем путем застрањења
и води ме путем из давнина.
