1Paul and Timotheus, the servants of Jesus Christ, to all the saints in Christ Jesus which are at Philippi, with the bishops and deacons: 2Grace be unto you, and peace, from God our Father, and from the Lord Jesus Christ. 3I thank my God upon every remembrance of you, 4Always in every prayer of mine for you all making request with joy, 5For your fellowship in the gospel from the first day until now; 6Being confident of this very thing, that he which hath begun a good work in you will perform it until the day of Jesus Christ: 7Even as it is meet for me to think this of you all, because I have you in my heart; inasmuch as both in my bonds, and in the defence and confirmation of the gospel, ye all are partakers of my grace. 8For God is my record, how greatly I long after you all in the bowels of Jesus Christ. 9And this I pray, that your love may abound yet more and more in knowledge and in all judgment; 10That ye may approve things that are excellent; that ye may be sincere and without offence till the day of Christ; 11Being filled with the fruits of righteousness, which are by Jesus Christ, unto the glory and praise of God.
12But I would ye should understand, brethren, that the things which happened unto me have fallen out rather unto the furtherance of the gospel; 13So that my bonds in Christ are manifest in all the palace, and in all other places; 14And many of the brethren in the Lord, waxing confident by my bonds, are much more bold to speak the word without fear. 15Some indeed preach Christ even of envy and strife; and some also of good will: 16The one preach Christ of contention, not sincerely, supposing to add affliction to my bonds: 17But the other of love, knowing that I am set for the defence of the gospel. 18What then? notwithstanding, every way, whether in pretence, or in truth, Christ is preached; and I therein do rejoice, yea, and will rejoice. 19For I know that this shall turn to my salvation through your prayer, and the supply of the Spirit of Jesus Christ, 20According to my earnest expectation and my hope, that in nothing I shall be ashamed, but that with all boldness, as always, so now also Christ shall be magnified in my body, whether it be by life, or by death. 21For to me to live is Christ, and to die is gain. 22But if I live in the flesh, this is the fruit of my labour: yet what I shall choose I wot not. 23For I am in a strait betwixt two, having a desire to depart, and to be with Christ; which is far better: 24Nevertheless to abide in the flesh is more needful for you. 25And having this confidence, I know that I shall abide and continue with you all for your furtherance and joy of faith; 26That your rejoicing may be more abundant in Jesus Christ for me by my coming to you again. 27Only let your conversation be as it becometh the gospel of Christ: that whether I come and see you, or else be absent, I may hear of your affairs, that ye stand fast in one spirit, with one mind striving together for the faith of the gospel; 28And in nothing terrified by your adversaries: which is to them an evident token of perdition, but to you of salvation, and that of God. 29For unto you it is given in the behalf of Christ, not only to believe on him, but also to suffer for his sake; 30Having the same conflict which ye saw in me, and now hear to be in me.
1Павле и Тимотеј, слуге Христа Исуса, свим светима у Филипима, заједно са надгледницима и служитељима. 2Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.
Захвалност и молитва
3Захваљујем своме Богу кад год вас се сетим. 4У свакој својој молитви за све вас, увек се молим с радошћу 5ради вашег учешћа у ширењу Радосне вести, од првог дана до данас. 6Уверен сам да ће Бог, зачетник доброг дела у вама, довршити то дело до Дана у који ће Исус Христос доћи. 7А и право је да овако мислим о свима вама, јер вас носим у своме срцу, све вас који учествујете са мном у милости, како у мојим оковима, тако и у одбрани и утврђивању Радосне вести. 8Бог ми је сведок да чезнем за свима вама љубављу Исуса Христа. 9А ја се молим да ваша љубав све више напредује у спознаји и пуном увиду у исправно живљење, 10да можете просудити шта је најбоље, како бисте били чисти и беспрекорни за дан Христов, 11испуњени праведношћу – плодом што се посредством Христа Исуса стиче, на славу и хвалу Божију.
Апостолови окови у служби еванђеља
12Желим да знате, браћо, да је ово што се са мном дешава, учинило да Радосна вест напредује, 13тако да је свој царској гарди и свима осталима постало јасно да ја носим окове ради Христа, 14па се већина браће у Господу, охрабрена мојим оковима, све више усуђује да без страха објављује реч Божију. 15Једни, додуше, навешћују Христа из зависти и надметања, а други то чине од добре воље. 16Једни то чине из љубави, јер знају да сам у тамници ради одбране Радосне вести, 17а други из супарништва навешћују Христа, неискрено, мислећи да ће тако отежати невољу мога тамновања. 18И шта онда? Само нека се на сваки начин, било искрено било неискрено, Христос навешћује.
Зато се радујем, и радоваћу се, 19јер знам да ће ово што се са мном дешава, вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа, довести до мога избављења. 20Жељно очекујем и надам се да се ни у чему нећу осрамотити, него да ће се мојом потпуном одважношћу, сад као и увек, Христос прославити у мом телу, било животом, било смрћу. 21Јер Христос је за мене живот, а смрт добитак. 22А ако већ треба да наставим да живим у телу, за мене је то плодан рад, те стога не знам шта бих изабрао. 23Притиснут сам с обе стране; жеља ми је да умрем и да будем с Христом, што је кудикамо боље, 24али наставити са животом у телу је потребније због вас. 25Будући уверен у то, знам да ћу остати и бити уз све вас ради вашег напретка и радости у вери, 26да би мојим поновним доласком међу вас, ваше уздање у Христа Исуса обиловало.
27Само се владајте достојно Радосне вести Христа, да бих – било да дођем и видим вас, било да у одсуству слушам о вама – видео да сте постојани у једном духу, да се једнодушно борите за веру Радосне вести, 28не плашећи се ни у чему противника; њима је то доказ пропасти, а вама спасења, и то од Бога. 29Јер вама је исказана милост, не само да верујете у Христа, већ и да трпите ради њега. 30И ви подносите исту невољу коју сте видели да ја подносим, и коју сада чујете да подносим.
