1And straightway in the morning the chief priests held a consultation with the elders and scribes and the whole council, and bound Jesus, and carried him away, and delivered him to Pilate. 2And Pilate asked him, Art thou the King of the Jews? And he answering said unto him, Thou sayest it. 3And the chief priests accused him of many things: but he answered nothing. 4And Pilate asked him again, saying, Answerest thou nothing? behold how many things they witness against thee. 5But Jesus yet answered nothing; so that Pilate marvelled. 6Now at that feast he released unto them one prisoner, whomsoever they desired. 7And there was one named Barabbas, which lay bound with them that had made insurrection with him, who had committed murder in the insurrection. 8And the multitude crying aloud began to desire him to do as he had ever done unto them. 9But Pilate answered them, saying, Will ye that I release unto you the King of the Jews? 10For he knew that the chief priests had delivered him for envy. 11But the chief priests moved the people, that he should rather release Barabbas unto them. 12And Pilate answered and said again unto them, What will ye then that I shall do unto him whom ye call the King of the Jews? 13And they cried out again, Crucify him. 14Then Pilate said unto them, Why, what evil hath he done? And they cried out the more exceedingly, Crucify him.
15¶ And so Pilate, willing to content the people, released Barabbas unto them, and delivered Jesus, when he had scourged him, to be crucified. 16And the soldiers led him away into the hall, called Prætorium; and they call together the whole band. 17And they clothed him with purple, and platted a crown of thorns, and put it about his head, 18And began to salute him, Hail, King of the Jews! 19And they smote him on the head with a reed, and did spit upon him, and bowing their knees worshipped him. 20And when they had mocked him, they took off the purple from him, and put his own clothes on him, and led him out to crucify him. 21And they compel one Simon a Cyrenian, who passed by, coming out of the country, the father of Alexander and Rufus, to bear his cross. 22And they bring him unto the place Golgotha, which is, being interpreted, The place of a skull. 23And they gave him to drink wine mingled with myrrh: but he received it not. 24And when they had crucified him, they parted his garments, casting lots upon them, what every man should take. 25And it was the third hour, and they crucified him. 26And the superscription of his accusation was written over, THE KING OF THE JEWS. 27And with him they crucify two thieves; the one on his right hand, and the other on his left. 28And the scripture was fulfilled, which saith, And he was numbered with the transgressors. 29And they that passed by railed on him, wagging their heads, and saying, Ah, thou that destroyest the temple, and buildest it in three days, 30Save thyself, and come down from the cross. 31Likewise also the chief priests mocking said among themselves with the scribes, He saved others; himself he cannot save. 32Let Christ the King of Israel descend now from the cross, that we may see and believe. And they that were crucified with him reviled him. 33And when the sixth hour was come, there was darkness over the whole land until the ninth hour. 34And at the ninth hour Jesus cried with a loud voice, saying, Eloi, Eloi, lama sabachthani? which is, being interpreted, My God, my God, why hast thou forsaken me? 35And some of them that stood by, when they heard it, said, Behold, he calleth Elias. 36And one ran and filled a spunge full of vinegar, and put it on a reed, and gave him to drink, saying, Let alone; let us see whether Elias will come to take him down. 37And Jesus cried with a loud voice, and gave up the ghost. 38And the veil of the temple was rent in twain from the top to the bottom.
39¶ And when the centurion, which stood over against him, saw that he so cried out, and gave up the ghost, he said, Truly this man was the Son of God. 40There were also women looking on afar off: among whom was Mary Magdalene, and Mary the mother of James the less and of Joses, and Salome; 41(Who also, when he was in Galilee, followed him, and ministered unto him;) and many other women which came up with him unto Jerusalem.
42¶ And now when the even was come, because it was the preparation, that is, the day before the sabbath, 43Joseph of Arimathaea, an honourable counsellor, which also waited for the kingdom of God, came, and went in boldly unto Pilate, and craved the body of Jesus. 44And Pilate marvelled if he were already dead: and calling unto him the centurion, he asked him whether he had been any while dead. 45And when he knew it of the centurion, he gave the body to Joseph. 46And he bought fine linen, and took him down, and wrapped him in the linen, and laid him in a sepulchre which was hewn out of a rock, and rolled a stone unto the door of the sepulchre. 47And Mary Magdalene and Mary the mother of Joses beheld where he was laid.
Јудејско веће осуђује Исуса
1А чим је свануло, донесоше одлуку водећи свештеници са старешинама, зналцима Светог писма и целим Великим већем. Свезали су Исуса и изручили га Пилату.
Исус пред Пилатом
2Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ Исус му одговори:
„Ти то кажеш.“
3Водећи свештеници оптуживали су га за многе ствари. 4Пилат поново запита Исуса: „Зар немаш ништа да одговориш? Гледај за шта те све оптужују!“
5Исус није ништа одговорио, тако да се Пилат чудио.
Исуса осуђују на смрт
6Пилат је за сваки празник ослобађао једног затвореника кога је народ тражио. 7У оковима је тада био неки Варава, заједно са побуњеницима који су у буни починили убиство. 8Народ је дошао и тражио од Пилата да им учини оно што је обичавао да чини.
9Он их је упитао: „Хоћете ли да вам ослободим Цара јудејског?“ 10Знао је, наиме, да су му водећи свештеници предали Исуса из зависти. 11Међутим, водећи свештеници подговорише народ да траже да им радије ослободи Вараву.
12Пилат их је поново упитао: „Шта да учиним са оним кога називате Царем јудејским?“ 13А они повикаше: „Разапни га!“
14Међутим, Пилат им рече: „А какво је зло учинио?“ Но они су још гласније повикали: „Разапни га!“
15Желећи да удовољи народу, Пилат је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и да га разапну на крст.
Војници се ругају Исусу
16Војници су га, потом, одвели у унутрашње двориште палате, то јест у преторијум, и окупили целу чету. 17Заогрнули су Исуса скерлетним огртачем, оплели трнов венац и ставили му на главу. 18Онда су почели да га поздрављају: „Здраво, Царе јудејски!“ 19Ударали су га трском по глави, пљували га и клањали му се пригибајући колена. 20Када су му се наругали, скинули су са њега скерлетни огртач, обукли му његову одећу, и одвели га да га разапну.
Исуса одводе
21Неки човек по имену Симон из Кирине, отац Александров и Руфов, пролазио је туда враћајући се са поља. Њега су натерали да му понесе крст. 22Исуса су одвели на место које се зове Голгота, што у преводу значи „Место лобање“. 23Нудили су му вино помешано са смирном, али је он то одбио. 24Затим су га разапели, а његову одећу су поделили међу собом бацајући коцку за њу, да се види ко ће шта узети.
Исус је разапет на крст
25Било је девет сати ујутро када су га разапели. 26Ту је био и натпис на којем је писала његова кривица: „Цар јудејски“. 27Са њим су разапели и два одметника, једног с његове десне стране, а другог с леве стране. 28Тиме се испунило оно што је записано у Светом писму: „У злочинце га убројише.“15,28 Овај стих не постоји у најстаријим рукописима. Иса 53,12 (Лк 22,37). 29Пролазници су га вређали и климали својим главама, говорећи: „Уа, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, 30спаси самога себе, па сиђи с крста!“
31Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма. Говорили су међу собом: „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! 32Христос, израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста, да видимо и поверујемо!“ Тако су га вређали и они који су били разапети са њим.
Исусова смрт
33У подне наста тама по свој земљи, све до три сата. 34Око три сата поподне, Исус врло гласно повика: „Елои, Елои, лема савахтани?!“, што у преводу значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“
35А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Види, дозива Илију!“
36Један човек је отрчао и натопио сунђер киселим вином, па га је натакао на трску и нудио Исусу да пије, говорећи: „Чекајте да видимо хоће ли доћи Илија да га скине са крста!“ 37А Исус врло гласно повика и издахну.
38Храмска завеса се расцепи на двоје од горе до доле. 39А римски капетан који је стајао насупрот њега, видевши како је Исус издахнуо, рече: „Овај човек је заиста био Божији Син!“
40Ту су биле и неке жене које су посматрале издалека. Међу њима су биле Марија Магдалена и Марија, мајка Јакова Млађег и Јосије, и Салома. 41Оне су га пратиле и бринуле се о њему док је био у Галилеји. Ту су биле и многе друге жене које су с њим дошле у Јерусалим.
Исусова сахрана
42Дошло је вече. Пошто је био дан Припреме, то јест, дан уочи суботе, 43Јосиф из Ариматеје, угледни члан Великог већа, који је очекивао Царство Божије, одважи се, дође пред Пилата и затражи од њега Исусово тело. 44Пилату је било чудно да је Исус већ умро, па је позвао капетана и упитао га колико дуго је Исус мртав. 45Када га је капетан упознао са стањем, Пилат је дао мртво тело Јосифу. 46Јосиф је купио ланено платно, скинуо тело са крста, умотао га у платно и положио у гробницу која је била усечена у стени. Онда је навалио камен на улаз у гробницу. 47Марија Магдалена и Марија, мајка Јосијина, су виделе место где је Исус био сахрањен.
