1And it came to pass, that, as he was praying in a certain place, when he ceased, one of his disciples said unto him, Lord, teach us to pray, as John also taught his disciples. 2And he said unto them, When ye pray, say, Our Father which art in heaven, Hallowed be thy name. Thy kingdom come. Thy will be done, as in heaven, so in earth. 3Give us day by day our daily bread. 4And forgive us our sins; for we also forgive every one that is indebted to us. And lead us not into temptation; but deliver us from evil. 5And he said unto them, Which of you shall have a friend, and shall go unto him at midnight, and say unto him, Friend, lend me three loaves; 6For a friend of mine in his journey is come to me, and I have nothing to set before him? 7And he from within shall answer and say, Trouble me not: the door is now shut, and my children are with me in bed; I cannot rise and give thee. 8I say unto you, Though he will not rise and give him, because he is his friend, yet because of his importunity he will rise and give him as many as he needeth. 9And I say unto you, Ask, and it shall be given you; seek, and ye shall find; knock, and it shall be opened unto you. 10For every one that asketh receiveth; and he that seeketh findeth; and to him that knocketh it shall be opened. 11If a son shall ask bread of any of you that is a father, will he give him a stone? or if he ask a fish, will he for a fish give him a serpent? 12Or if he shall ask an egg, will he offer him a scorpion? 13If ye then, being evil, know how to give good gifts unto your children: how much more shall your heavenly Father give the Holy Spirit to them that ask him?
14¶ And he was casting out a devil, and it was dumb. And it came to pass, when the devil was gone out, the dumb spake; and the people wondered. 15But some of them said, He casteth out devils through Beelzebub the chief of the devils. 16And others, tempting him, sought of him a sign from heaven. 17But he, knowing their thoughts, said unto them, Every kingdom divided against itself is brought to desolation; and a house divided against a house falleth. 18If Satan also be divided against himself, how shall his kingdom stand? because ye say that I cast out devils through Beelzebub. 19And if I by Beelzebub cast out devils, by whom do your sons cast them out? therefore shall they be your judges. 20But if I with the finger of God cast out devils, no doubt the kingdom of God is come upon you. 21When a strong man armed keepeth his palace, his goods are in peace: 22But when a stronger than he shall come upon him, and overcome him, he taketh from him all his armour wherein he trusted, and divideth his spoils. 23He that is not with me is against me: and he that gathereth not with me scattereth. 24When the unclean spirit is gone out of a man, he walketh through dry places, seeking rest; and finding none, he saith, I will return unto my house whence I came out. 25And when he cometh, he findeth it swept and garnished. 26Then goeth he, and taketh to him seven other spirits more wicked than himself; and they enter in, and dwell there: and the last state of that man is worse than the first.
27¶ And it came to pass, as he spake these things, a certain woman of the company lifted up her voice, and said unto him, Blessed is the womb that bare thee, and the paps which thou hast sucked. 28But he said, Yea rather, blessed are they that hear the word of God, and keep it.
29¶ And when the people were gathered thick together, he began to say, This is an evil generation: they seek a sign; and there shall no sign be given it, but the sign of Jonas the prophet. 30For as Jonas was a sign unto the Ninevites, so shall also the Son of man be to this generation. 31The queen of the south shall rise up in the judgment with the men of this generation, and condemn them: for she came from the utmost parts of the earth to hear the wisdom of Solomon; and, behold, a greater than Solomon is here. 32The men of Nineve shall rise up in the judgment with this generation, and shall condemn it: for they repented at the preaching of Jonas; and, behold, a greater than Jonas is here. 33No man, when he hath lighted a candle, putteth it in a secret place, neither under a bushel, but on a candlestick, that they which come in may see the light. 34The light of the body is the eye: therefore when thine eye is single, thy whole body also is full of light; but when thine eye is evil, thy body also is full of darkness. 35Take heed therefore that the light which is in thee be not darkness. 36If thy whole body therefore be full of light, having no part dark, the whole shall be full of light, as when the bright shining of a candle doth give thee light.
37¶ And as he spake, a certain Pharisee besought him to dine with him: and he went in, and sat down to meat. 38And when the Pharisee saw it, he marvelled that he had not first washed before dinner. 39And the Lord said unto him, Now do ye Pharisees make clean the outside of the cup and the platter; but your inward part is full of ravening and wickedness. 40Ye fools, did not he that made that which is without make that which is within also? 41But rather give alms of such things as ye have; and, behold, all things are clean unto you. 42But woe unto you, Pharisees! for ye tithe mint and rue and all manner of herbs, and pass over judgment and the love of God: these ought ye to have done, and not to leave the other undone. 43Woe unto you, Pharisees! for ye love the uppermost seats in the synagogues, and greetings in the markets. 44Woe unto you, scribes and Pharisees, hypocrites! for ye are as graves which appear not, and the men that walk over them are not aware of them.
45¶ Then answered one of the lawyers, and said unto him, Master, thus saying thou reproachest us also. 46And he said, Woe unto you also, ye lawyers! for ye lade men with burdens grievous to be borne, and ye yourselves touch not the burdens with one of your fingers. 47Woe unto you! for ye build the sepulchres of the prophets, and your fathers killed them. 48Truly ye bear witness that ye allow the deeds of your fathers: for they indeed killed them, and ye build their sepulchres. 49Therefore also said the wisdom of God, I will send them prophets and apostles, and some of them they shall slay and persecute: 50That the blood of all the prophets, which was shed from the foundation of the world, may be required of this generation; 51From the blood of Abel unto the blood of Zacharias, which perished between the altar and the temple: verily I say unto you, It shall be required of this generation. 52Woe unto you, lawyers! for ye have taken away the key of knowledge: ye entered not in yourselves, and them that were entering in ye hindered. 53And as he said these things unto them, the scribes and the Pharisees began to urge him vehemently, and to provoke him to speak of many things: 54Laying wait for him, and seeking to catch something out of his mouth, that they might accuse him.
Поука о молитви
1Једном приликом се Исус молио на неком месту. Кад је завршио, његови ученици му рекоше: „Господе, научи нас да се молимо, као што је и Јован научио своје ученике.“
2Исус им рече: „Када се молите, говорите:
’Оче, нека се слави име твоје свето,
нека дође Царство твоје,
3хлеб наш насушни дај нам сваког дана,
4и опрости нам грехе наше,
јер и ми опраштамо сваком свом дужнику.
И не дај да подлегнемо искушењу.’“
5Онда им рече: „Зар ко од вас има таквог пријатеља, код кога би отишао у по ноћи и рекао му: ’Пријатељу, позајми ми три хлеба, 6јер ми је дошао пријатељ с пута, а немам шта да изнесем пред њега’, 7а пријатељ му одговорио из куће: ’Не узнемиравај ме! Врата су закључана и ја сам са својом децом у постељи; не могу да устанем да ти дам.’? 8Кажем вам, ако и не устане да му да хлеб зато што му је пријатељ, устаће и даће му што му треба да би сачувао себи образ.
9Тако и ја вама кажем: молите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се. 10Јер, ко год моли, добија, ко год тражи, налази, и ко год куца, томе се отвара.
11Ко је од вас такав отац да сину пружи змију кад му овај затражи рибу? 12Или шкорпију, кад затражи јаје? 13Дакле, када ви, будући зли, умете да дајете добре дарове својој деци, колико више ће Отац на небесима дати Светога Духа онима који затраже од њега?“
Исус и Веелзевул
14Једном је Исус истеривао злог духа, узрочника занемелости. Када је зли дух изашао, глуви човек је проговорио, а народ се задивио. 15Ипак, неки од њих рекоше: „Он уз помоћ Веелзевула, главара злих духова, истерује зле духове!“ 16Други су га, опет, искушавали, тражећи од њега да им да знак с неба.
17Исус је знао шта они мисле, па им је рекао: „Свако царство које се подели унутар себе, опустеће, и ако се породица разједини, распашће се. 18Ако је Сатана устао против себе самог, како ће опстати његово царство? Ви, наиме, тврдите да ја уз помоћ Веелзевула изгоним зле духове. 19Ако ја уз помоћ Веелзевула изгоним зле духове, уз чију помоћ их ваши ученици11,19 Дословно: синови. изгоне? Зато ће вам они судити. 20Али, ако ја Божијим прстом изгоним зле духове, онда је к вама дошло Царство Божије.
21Када јаки човек оружјем чува свој дом, његова добра су безбедна. 22Али када неко јачи дође и савлада га, он му узима оружје у које се поуздао и дели што је покрао од њега.
23Ко није са мном, против мене је, и ко са мном не сакупља, тај расипа.
24Када нечисти дух изађе из човека, он тумара по безводним местима тражећи себи покоја. И пошто га не налази, каже: ’Вратићу се у свој дом, одакле сам изашао.’ 25Када се врати, налази кућу почишћену и уређену. 26Онда одлази и доводи седам других духова, горих од себе, па уђу и настане се тамо. Човеку онда то потоње стање бива горе но што му је било пређашње.“
27Док је Исус говорио, нека жена из народа узвикне: „Блажена мајка која те је родила и дојила!“
28А Исус рече: „Блаженији су они који слушају реч Божију и држе је.“
Знак пророка Јоне
29Како се народ стицао, Исус поче да говори: „Овај нараштај је зао нараштај; он тражи знак, али му се неће дати други знак, осим знака Јоне. 30И као што је Јона био знак за Нинивљане, тако ће и Син Човечији бити знак за људе овога нараштаја. 31Царица са југа ће се подићи из мртвих на Судњи дан са овим нараштајем и оптужиће га, јер је из далека дошла да чује Соломонову мудрост, а ево, овде се збива нешто што превазилази Соломона. 32Нинивљани ће се подићи из мртвих на Судњи дан са овим нараштајем и оптужити га, јер су се они покајали на Јонину проповед, а ево, овде се збива нешто што превазилази Јону.
Око – огледало душе
33Нико не пали светиљку да би је ставио на скривено место или под мерицу, већ је ставља на свећњак, тако да виде светлост сви који улазе. 34Твоје око је светиљка твоме телу. Ако је твоје око безазлено, цело твоје тело је осветљено; ако је твоје око злобно, цело твоје тело је у тами. 35Зато гледај да светлост која је у теби не постане тама. 36Дакле, ако је светлост у целом твом телу, тако да нема ниједног мрачног дела, онда ћеш у потпуности бити осветљен, као кад те светиљка осветљава својим сјајем.“
Седмоструко „јао“ зналцима Светог писма и фарисејима
37Док је Исус још говорио, један фарисеј га позва да обедује са њим. Исус уђе и заузме место за столом. 38Фарисеји се зачудише видевши да Исус није прво опрао руке пре обеда.
39Господ им рече: „Да, ви фарисеји споља чистите чашу и посуђе, а изнутра сте пуни похлепе и злоће. 40Безумници! Није ли Бог који је створио човекову спољашњост, такође створио и његову нутрину? 41Него, дајте оно што је изнутра као милостињу, па ће вам све бити чисто.
42Јао вама, фарисеји, јер дајете десетак од нане и руте и од сваког поврћа, а занемарујете правду и љубав Божију! Ово је требало чинити, а оно не изостављати.
43Јао вама, фарисеји, јер волите истакнута места у синагогама и да вас са уважавањем поздрављају по трговима!
44Јао вама, јер сте као необележени гробови по којима људи незнајући иду!“
45Тада му зналци Светог писма рекоше: „Учитељу, кад говориш ове ствари, ти и нас вређаш!“
46Исус одговори: „Јао и вама, зналцима Светог писма, јер теретите људе једва подношљивим бременима, а сами не мрдате ни прстом да им помогнете!
47Јао вама, јер подижете споменике пророцима, а ваши су их преци побили!
48Тиме сведочите да одобравате дела својих предака: они су их побили, а ви им дижете споменике. 49Зато Бог по својој мудрости рече: ’Послаћу им пророке и апостоле; неке ће убити, а неке прогнати.’
50Стога ће ваш нараштај бити сматран кривим за крв свих пророка која се пролила од почетка света до сада, 51од крви Авеља, па до крви Захарије кога су убили између жртвеника и Дома Господњег. Да, кажем вам, ваш нараштај ће се сматрати кривим.
52Јао вама, зналци Светог писма, јер сте узели кључ знања. Сами нисте ушли, а спречили сте оне који су хтели да уђу!“
53Кад је Исус отишао оданде, зналци Светог писма и фарисеји су се жестоко окомили на њега, салећући га питањима 54и вребајући да улове неку реч која би га оптужила.
