1And the LORD spake unto Moses in mount Sinai, saying, 2Speak unto the children of Israel, and say unto them, When ye come into the land which I give you, then shall the land keep a sabbath unto the LORD.25.2 keep: Heb. rest 3Six years thou shalt sow thy field, and six years thou shalt prune thy vineyard, and gather in the fruit thereof; 4But in the seventh year shall be a sabbath of rest unto the land, a sabbath for the LORD: thou shalt neither sow thy field, nor prune thy vineyard. 5That which groweth of its own accord of thy harvest thou shalt not reap, neither gather the grapes of thy vine undressed: for it is a year of rest unto the land.25.5 of thy vine…: Heb. of thy separation 6And the sabbath of the land shall be meat for you; for thee, and for thy servant, and for thy maid, and for thy hired servant, and for thy stranger that sojourneth with thee, 7And for thy cattle, and for the beast that are in thy land, shall all the increase thereof be meat.
8¶ And thou shalt number seven sabbaths of years unto thee, seven times seven years; and the space of the seven sabbaths of years shall be unto thee forty and nine years. 9Then shalt thou cause the trumpet of the jubile to sound on the tenth day of the seventh month, in the day of atonement shall ye make the trumpet sound throughout all your land.25.9 of the jubile: Heb. loud of sound 10And ye shall hallow the fiftieth year, and proclaim liberty throughout all the land unto all the inhabitants thereof: it shall be a jubile unto you; and ye shall return every man unto his possession, and ye shall return every man unto his family. 11A jubile shall that fiftieth year be unto you: ye shall not sow, neither reap that which groweth of itself in it, nor gather the grapes in it of thy vine undressed. 12For it is the jubile; it shall be holy unto you: ye shall eat the increase thereof out of the field. 13In the year of this jubile ye shall return every man unto his possession. 14And if thou sell ought unto thy neighbour, or buyest ought of thy neighbour’s hand, ye shall not oppress one another: 15According to the number of years after the jubile thou shalt buy of thy neighbour, and according unto the number of years of the fruits he shall sell unto thee: 16According to the multitude of years thou shalt increase the price thereof, and according to the fewness of years thou shalt diminish the price of it: for according to the number of the years of the fruits doth he sell unto thee. 17Ye shall not therefore oppress one another; but thou shalt fear thy God: for I am the LORD your God.
18¶ Wherefore ye shall do my statutes, and keep my judgments, and do them; and ye shall dwell in the land in safety. 19And the land shall yield her fruit, and ye shall eat your fill, and dwell therein in safety. 20And if ye shall say, What shall we eat the seventh year? behold, we shall not sow, nor gather in our increase: 21Then I will command my blessing upon you in the sixth year, and it shall bring forth fruit for three years. 22And ye shall sow the eighth year, and eat yet of old fruit until the ninth year; until her fruits come in ye shall eat of the old store.
23¶ The land shall not be sold for ever: for the land is mine; for ye are strangers and sojourners with me.25.23 for ever: or, to be quite cut off: Heb. for cutting off 24And in all the land of your possession ye shall grant a redemption for the land.
25¶ If thy brother be waxen poor, and hath sold away some of his possession, and if any of his kin come to redeem it, then shall he redeem that which his brother sold. 26And if the man have none to redeem it, and himself be able to redeem it;25.26 himself…: Heb. his hand hath attained and found sufficiency 27Then let him count the years of the sale thereof, and restore the overplus unto the man to whom he sold it; that he may return unto his possession. 28But if he be not able to restore it to him, then that which is sold shall remain in the hand of him that hath bought it until the year of jubile: and in the jubile it shall go out, and he shall return unto his possession. 29And if a man sell a dwelling house in a walled city, then he may redeem it within a whole year after it is sold; within a full year may he redeem it. 30And if it be not redeemed within the space of a full year, then the house that is in the walled city shall be established for ever to him that bought it throughout his generations: it shall not go out in the jubile. 31But the houses of the villages which have no wall round about them shall be counted as the fields of the country: they may be redeemed, and they shall go out in the jubile.25.31 they may…: Heb. redemption belongeth unto it 32Notwithstanding the cities of the Levites, and the houses of the cities of their possession, may the Levites redeem at any time. 33And if a man purchase of the Levites, then the house that was sold, and the city of his possession, shall go out in the year of jubile: for the houses of the cities of the Levites are their possession among the children of Israel.25.33 a man…: or, one of the Levites redeem them 34But the field of the suburbs of their cities may not be sold; for it is their perpetual possession.
35¶ And if thy brother be waxen poor, and fallen in decay with thee; then thou shalt relieve him: yea, though he be a stranger, or a sojourner; that he may live with thee.25.35 fallen…: Heb. his hand faileth25.35 relieve: Heb. strengthen 36Take thou no usury of him, or increase: but fear thy God; that thy brother may live with thee. 37Thou shalt not give him thy money upon usury, nor lend him thy victuals for increase. 38I am the LORD your God, which brought you forth out of the land of Egypt, to give you the land of Canaan, and to be your God.
39¶ And if thy brother that dwelleth by thee be waxen poor, and be sold unto thee; thou shalt not compel him to serve as a bondservant:25.39 compel…: Heb. serve thyself with him with the service, etc 40But as an hired servant, and as a sojourner, he shall be with thee, and shall serve thee unto the year of jubile: 41And then shall he depart from thee, both he and his children with him, and shall return unto his own family, and unto the possession of his fathers shall he return. 42For they are my servants, which I brought forth out of the land of Egypt: they shall not be sold as bondmen.25.42 as…: Heb. with the sale of a bondman 43Thou shalt not rule over him with rigour; but shalt fear thy God. 44Both thy bondmen, and thy bondmaids, which thou shalt have, shall be of the heathen that are round about you; of them shall ye buy bondmen and bondmaids. 45Moreover of the children of the strangers that do sojourn among you, of them shall ye buy, and of their families that are with you, which they begat in your land: and they shall be your possession. 46And ye shall take them as an inheritance for your children after you, to inherit them for a possession; they shall be your bondmen for ever: but over your brethren the children of Israel, ye shall not rule one over another with rigour.25.46 they…: Heb. ye shall serve yourselves with them
47¶ And if a sojourner or stranger wax rich by thee, and thy brother that dwelleth by him wax poor, and sell himself unto the stranger or sojourner by thee, or to the stock of the stranger’s family:25.47 wax rich…: Heb. his hand obtain, etc 48After that he is sold he may be redeemed again; one of his brethren may redeem him: 49Either his uncle, or his uncle’s son, may redeem him, or any that is nigh of kin unto him of his family may redeem him; or if he be able, he may redeem himself. 50And he shall reckon with him that bought him from the year that he was sold to him unto the year of jubile: and the price of his sale shall be according unto the number of years, according to the time of an hired servant shall it be with him. 51If there be yet many years behind, according unto them he shall give again the price of his redemption out of the money that he was bought for. 52And if there remain but few years unto the year of jubile, then he shall count with him, and according unto his years shall he give him again the price of his redemption. 53And as a yearly hired servant shall he be with him: and the other shall not rule with rigour over him in thy sight. 54And if he be not redeemed in these years, then he shall go out in the year of jubile, both he, and his children with him.25.54 in these…: or, by these means 55For unto me the children of Israel are servants; they are my servants whom I brought forth out of the land of Egypt: I am the LORD your God.
Суботња година
1Господ рече Мојсију на гори Синај: 2„Говори Израиљцима и реци им: ’Кад уђете у земљу коју вам дајем, нека земља држи Господњу суботу. 3Шест година засејавај своју њиву, и шест година обрезуј свој виноград и сабирај род, 4а седме године нека буде субота потпуног одмора за земљу, Господња субота. Тада немој сејати своју њиву и обрезивати свој виноград. 5Немој жети што са̂мо роди након твоје жетве, нити брати грожђе од своје необрезане лозе. То ће бити година суботњег одмора за земљу. 6Што земља роди током своје суботе, то ће вам бити за јело. Сав њен урод нека буде за јело теби, твоме слузи и твојој слушкињи; твоме најамнику, и дошљаку који борави код тебе; 7твојој стоци и зверима што живе на твојој земљи. Све што земља роди, то се може јести.
Јубиларна година
8Наброј седам суботњих година, седам пута по седам година, тако да ових седам суботњих година дају збир од четрдесет девет година. 9Седмога месеца, десетога дана, заповеди да затруби труба; на дан откупљења, затрубите у трубе по свој земљи. 10Посветите педесету годину, и прогласите слободу у земљи за све њене становнике. То ће вам бити опросна година. Тада нека се сваки од вас врати на свој посед, и сваки човек нека се врати у свој род. 11Педесета година нека вам буде опросна. Не сејте и не жањите што роди након жетве, и не обрезујте лозу, 12јер то је опросна година. Нека вам буде света: храните се само оним што роди на њиви.
13Те опросне године, нека се сваки човек врати на свој посед.
14Стога, када продајете земљу своме ближњему, или је купујете од њега, не варајте свога брата. 15Кад купујеш од свога ближњега, платићеш само за број година од опросне године; онај ко продаје наплатиће ти само за остатак жетвених година. 16Што је више година, то је већа цена; што је мање година, то је мања цена, јер он ти продаје број жетви. 17Не варајте свог ближњег, него се бој свога Бога, јер ја сам Господ, Бог ваш.
18Вршите моје уредбе, и држите моје законе. Вршите их и живећете спокојно на земљи. 19Земља ће давати свој род, па ћете јести до миле воље, и спокојно живети у њој. 20Ако се питате: шта ћемо јести седме године, кад не будемо ни сејали, ни скупљали свој урод? 21Ево, ја ћу вам послати свој благослов: шесте године ће земља родити род за три године. 22А кад будете сејали осме године, хранићете се од старог урода све до девете године, док не приспе њен урод.
23Земља не сме да се прода заувек, јер земља припада мени, а ви сте код мене странци и дошљаци. 24Где год имате земљу у поседу, морате дозволити да се земља откупи.
25Ако твој брат осиромаши и прода свој посед, нека дође његов најближи рођак-старатељ и откупи што је његов брат продао. 26Ко нема рођака-старатеља, али дође до довољно средстава да откупи посед, 27нека изброји године од откупа и исплати разлику човеку коме га је продао. Онда нека се врати на свој посед. 28А ако нема довољно средстава, посед ће остати у власништву онога који га је купио до опросне године. У опросној години земља ће бити враћена, па ће се он вратити на свој посед.
29Ако неко прода стамбену кућу у граду опасаном зидинама, он може да је откупи пре него што истекне година од њене продаје. Рок за откуп биће једна година. 30Ако се кућа не откупи пре истека пуне године, кућа у граду опасаном зидинама прећи ће у трајно власништво купца и његових потомака, те неће бити враћена у опросној години. 31Куће по селима које нису ограђене зидинама, нека се воде као њиве; оне се могу откупити, али се у опросној години морају вратити.
32Међутим, Левити ће заувек држати право откупа кућа које поседују у левитским градовима. 33Ако један од Левита откупи кућу, која је продана у једном од градова у њиховом поседу, она мора да се врати у опросној години, јер су куће по левитским градовима њихово власништво међу Израиљцима. 34Пашњаци око ових градова не смеју се продавати, јер то је њихово власништво за сва времена.
35Ако твој брат, који живи уз тебе, осиромаши, те не може да се издржава, помози му; нека живи уз тебе као странац или дошљак. 36Не узимај камату од њега, и не наплаћуј му више, него се бој свога Бога. Нека твој брат живи уз тебе. 37Не позајмљуј му новац с каматом, и не наплаћуј му више за храну. 38Ја сам Господ, Бог ваш, који сам вас извео из Египта, да вам дам хананску земљу, и да вам будем Бог.
39Ако осиромаши твој брат који је уз тебе, и прода се теби, не терај га да ради као роб. 40Нека буде код тебе као најамник и као дошљак, па нека служи код тебе до опросне године. 41Тада може да оде од тебе са својом децом, и да се врати у свој род и на посед својих предака. 42Зато што су моје слуге које сам извео из Египта, не смеју се продавати као што се продају робови. 43Немој господарити немилосрдно над њим, него се бој свога Бога.
44Робове и робиње можете имати, али од народа који живе око вас. Њих можете куповати као робове и робиње. 45Можете куповати и децу дошљака и странаца, који живе међу вама, или оне који су рођени у вашој земљи, и чије породице живе међу вама. Они могу да буду ваше власништво. 46Можете их задржати у власништву за вашу децу после вас, да их наследе као трајно власништво. Они нека вам служе као робови, али над вашом браћом Израиљцима, нико да не господари немилосрдно.
47Ако се странац или дошљак обогати, а твој брат осиромаши, па се прода странцу или дошљаку међу вама, или потомку из странчевог рода, 48он има право да буде откупљен и након што се продао. Нека га откупи неко од његове браће, 49или нека га откупи стриц, или стричев син, или неко од најближе породице. Уколико се обогати, он може да откупи самог себе. 50Нека с купцем израчуна време од године када се продао, па до опросне године; цена за коју се продао одређиваће се према броју година. Време које је провео с власником нека му се рачуна као најамнику. 51Ако остане још много година, он ће, према њиховом броју, платити цену за свој откуп. 52Ако остане мало година до опросне године, он ће платити за свој откуп према њиховом броју. 53Време које је провео с власником, нека му се рачуна као најамнику. Нека се не господари немилосрдно над њим на твоје очи.
54Уколико не буде откупљен овако, он и његова деца биће ослобођени у опросној години. 55Јер Израиљци су моје слуге, које сам извео из Египта. Ја сам Господ, Бог ваш!
