1And Joshua the son of Nun sent out of Shittim two men to spy secretly, saying, Go view the land, even Jericho. And they went, and came into an harlot’s house, named Rahab, and lodged there.2.1 sent: or, had sent2.1 lodged: Heb. lay 2And it was told the king of Jericho, saying, Behold, there came men in hither to night of the children of Israel to search out the country. 3And the king of Jericho sent unto Rahab, saying, Bring forth the men that are come to thee, which are entered into thine house: for they be come to search out all the country. 4And the woman took the two men, and hid them, and said thus, There came men unto me, but I wist not whence they were: 5And it came to pass about the time of shutting of the gate, when it was dark, that the men went out: whither the men went I wot not: pursue after them quickly; for ye shall overtake them. 6But she had brought them up to the roof of the house, and hid them with the stalks of flax, which she had laid in order upon the roof. 7And the men pursued after them the way to Jordan unto the fords: and as soon as they which pursued after them were gone out, they shut the gate.
8¶ And before they were laid down, she came up unto them upon the roof; 9And she said unto the men, I know that the LORD hath given you the land, and that your terror is fallen upon us, and that all the inhabitants of the land faint because of you.2.9 faint: Heb. melt 10For we have heard how the LORD dried up the water of the Red sea for you, when ye came out of Egypt; and what ye did unto the two kings of the Amorites, that were on the other side Jordan, Sihon and Og, whom ye utterly destroyed. 11And as soon as we had heard these things, our hearts did melt, neither did there remain any more courage in any man, because of you: for the LORD your God, he is God in heaven above, and in earth beneath.2.11 did there…: Heb. rose up 12Now therefore, I pray you, swear unto me by the LORD, since I have shewed you kindness, that ye will also shew kindness unto my father’s house, and give me a true token: 13And that ye will save alive my father, and my mother, and my brethren, and my sisters, and all that they have, and deliver our lives from death. 14And the men answered her, Our life for yours, if ye utter not this our business. And it shall be, when the LORD hath given us the land, that we will deal kindly and truly with thee.2.14 for…: Heb. instead of you to die 15Then she let them down by a cord through the window: for her house was upon the town wall, and she dwelt upon the wall. 16And she said unto them, Get you to the mountain, lest the pursuers meet you; and hide yourselves there three days, until the pursuers be returned: and afterward may ye go your way. 17And the men said unto her, We will be blameless of this thine oath which thou hast made us swear. 18Behold, when we come into the land, thou shalt bind this line of scarlet thread in the window which thou didst let us down by: and thou shalt bring thy father, and thy mother, and thy brethren, and all thy father’s household, home unto thee.2.18 bring: Heb. gather 19And it shall be, that whosoever shall go out of the doors of thy house into the street, his blood shall be upon his head, and we will be guiltless: and whosoever shall be with thee in the house, his blood shall be on our head, if any hand be upon him. 20And if thou utter this our business, then we will be quit of thine oath which thou hast made us to swear. 21And she said, According unto your words, so be it. And she sent them away, and they departed: and she bound the scarlet line in the window.
22And they went, and came unto the mountain, and abode there three days, until the pursuers were returned: and the pursuers sought them throughout all the way, but found them not.
23¶ So the two men returned, and descended from the mountain, and passed over, and came to Joshua the son of Nun, and told him all things that befell them: 24And they said unto Joshua, Truly the LORD hath delivered into our hands all the land; for even all the inhabitants of the country do faint because of us.2.24 faint: Heb. melt
Исус Навин шаље уходе у Јерихон
1Исус, син Навинов, је из Ситима тајно послао двојицу ухода. Рекао им је: „Идите и извидите земљу и Јерихон.“ Они су отишли и дошли к једној жени, блудници, која се звала Рахава, и тамо преноћили.
2То је јављено јерихонском цару: „Ево, ноћас су дошли неки људи, Израиљци, да уходе земљу.“ 3Тада је јерихонски цар послао људе к Рахави, и поручио: „Изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу, јер су дошли да уходе целу земљу.“
4Међутим, жена је одвела она два човека и сакрила их. Затим је рекла: „Јесте, ти људи су дошли к мени, али ја нисам знала одакле су. 5А када се увече затварала градска капија, ти људи су отишли. Не знам куда су се запутили. Пожурите за њима, да их стигнете.“ 6У ствари, она их је била одвела на кров и сакрила их међу снопље лана које је разастрла на крову. 7Људи су се онда дали у потеру за њима према Јордану, све до газа реке. Кад су гониоци изашли, градска капија се затворила за њима.
8А пре него што су уходе отишле на починак, она се попела к њима на кров 9и рекла им: „Знам да вам је Господ предао ову земљу, јер нас је обузео ужас од вас, па стрепе од вас сви житељи земље. 10Чули смо, наиме, како је Господ исушио воду Црвенога мора пред вама када сте изашли из Египта, и шта је учинио Огу и Сихону, двојици аморејских царева, с друге стране Јордана, које сте истребили. 11Кад смо то чули, сишло нам је срце у пете, тако да ниједноме човеку није остало храбрости да вам се одупре, јер Господ, Бог ваш, јесте Бог који је горе на небесима и доле на земљи.
12Сада ми се закуните Господом да ћете исказати милост мојој породици, као што сам ја вама исказала милост. Дајте ми поуздан знак 13да ћете ми поштедети оца и мајку, браћу и сестре и све њихове, и да ћете нас избавити од смрти.“
14Људи јој одговорише: „Својим животом јамчимо за вас! Ако нас не издате, исказаћемо вам милост и верност, кад нам Господ преда земљу.“
15Тада их је Рахава конопцем спустила кроз прозор, јер је њена кућа била наслоњена на градски зид, тако да је живела на зиду. 16Још им је рекла: „Идите у горе да вас не стигну ваши гониоци. Кријте се три дана, док се потера не врати; онда идите својим путем.“
17Људи јој рекоше: „Твоја заклетва којом си нас заклела неће нас обавезивати, 18уколико, кад уђемо у земљу, не привежеш ову црвену врпцу за прозор кроз који нас спушташ. Онда сакупи код себе, у својој кући, свога оца и своју мајку и своју браћу и сву своју породицу. 19Ко ступи напоље преко прага твоје куће, крв његова на његову главу, ми нисмо одговорни. Ако неко руком такне неког од оних који су са тобом у кући, крв његова пашће на наше главе. 20А ако нас издаш, твоја заклетва којом си нас заклела неће нас обавезивати.“
21Она одговори: „Нека буде како сте рекли!“
Затим их је отпремила и они одоше. Она је, пак, привезала црвену врпцу за прозор.
22Они одоше и дођоше у гору. Тамо су провели три дана, док се потера није вратила. Гониоци су их свуда тражили, али их нису нашли. 23Тада су се две уходе вратиле: сишли су с горе и дошли к Исусу, сину Навиновом, па су му испричали све што их је снашло. 24Рекли су Исусу: „Господ је предао целу земљу у наше руке; од нас стрепе сви житељи земље.“
