1And as Jesus passed by, he saw a man which was blind from his birth. 2And his disciples asked him, saying, Master, who did sin, this man, or his parents, that he was born blind? 3Jesus answered, Neither hath this man sinned, nor his parents: but that the works of God should be made manifest in him. 4I must work the works of him that sent me, while it is day: the night cometh, when no man can work. 5As long as I am in the world, I am the light of the world. 6When he had thus spoken, he spat on the ground, and made clay of the spittle, and he anointed the eyes of the blind man with the clay, 7And said unto him, Go, wash in the pool of Siloam, (which is by interpretation, Sent.) He went his way therefore, and washed, and came seeing.
8¶ The neighbours therefore, and they which before had seen him that he was blind, said, Is not this he that sat and begged? 9Some said, This is he: others said, He is like him: but he said, I am he. 10Therefore said they unto him, How were thine eyes opened? 11He answered and said, A man that is called Jesus made clay, and anointed mine eyes, and said unto me, Go to the pool of Siloam, and wash: and I went and washed, and I received sight. 12Then said they unto him, Where is he? He said, I know not.
13¶ They brought to the Pharisees him that aforetime was blind. 14And it was the sabbath day when Jesus made the clay, and opened his eyes. 15Then again the Pharisees also asked him how he had received his sight. He said unto them, He put clay upon mine eyes, and I washed, and do see. 16Therefore said some of the Pharisees, This man is not of God, because he keepeth not the sabbath day. Others said, How can a man that is a sinner do such miracles? And there was a division among them. 17They say unto the blind man again, What sayest thou of him, that he hath opened thine eyes? He said, He is a prophet. 18But the Jews did not believe concerning him, that he had been blind, and received his sight, until they called the parents of him that had received his sight. 19And they asked them, saying, Is this your son, who ye say was born blind? how then doth he now see? 20His parents answered them and said, We know that this is our son, and that he was born blind: 21But by what means he now seeth, we know not; or who hath opened his eyes, we know not: he is of age; ask him: he shall speak for himself. 22These words spake his parents, because they feared the Jews: for the Jews had agreed already, that if any man did confess that he was Christ, he should be put out of the synagogue. 23Therefore said his parents, He is of age; ask him. 24Then again called they the man that was blind, and said unto him, Give God the praise: we know that this man is a sinner. 25He answered and said, Whether he be a sinner or no, I know not: one thing I know, that, whereas I was blind, now I see. 26Then said they to him again, What did he to thee? how opened he thine eyes? 27He answered them, I have told you already, and ye did not hear: wherefore would ye hear it again? will ye also be his disciples? 28Then they reviled him, and said, Thou art his disciple; but we are Moses’ disciples. 29We know that God spake unto Moses: as for this fellow, we know not from whence he is. 30The man answered and said unto them, Why herein is a marvellous thing, that ye know not from whence he is, and yet he hath opened mine eyes. 31Now we know that God heareth not sinners: but if any man be a worshipper of God, and doeth his will, him he heareth. 32Since the world began was it not heard that any man opened the eyes of one that was born blind. 33If this man were not of God, he could do nothing. 34They answered and said unto him, Thou wast altogether born in sins, and dost thou teach us? And they cast him out. 35Jesus heard that they had cast him out; and when he had found him, he said unto him, Dost thou believe on the Son of God? 36He answered and said, Who is he, Lord, that I might believe on him? 37And Jesus said unto him, Thou hast both seen him, and it is he that talketh with thee. 38And he said, Lord, I believe. And he worshipped him.
39¶ And Jesus said, For judgment I am come into this world, that they which see not might see; and that they which see might be made blind. 40And some of the Pharisees which were with him heard these words, and said unto him, Are we blind also? 41Jesus said unto them, If ye were blind, ye should have no sin: but now ye say, We see; therefore your sin remaineth.
Исцељење слепог од рођења
1Када је изашао из храма видео је човека слепог од рођења. 2Његови ученици га упиташе: „Учитељу, зашто се овај човек родио слеп? Да ли је згрешио он или његови родитељи?“
3Исус одговори: „Није он слеп зато што је згрешио он или његови родитељи, већ да би Бог на њему показао деловање своје силе. 4Док је дан, треба да чинимо дело онога који ме је послао. Јер долази ноћ када нико неће моћи да ради. 5Док сам на свету, ја сам светлост свету.“
6Рекавши ово, пљунуо је на земљу и од пљувачке начинио блато, па је тим блатом намазао човекове очи. 7Онда му је рекао: „Иди и умиј се у Силоамској бањи!“ (Силоам у преводу значи „послан“.) Човек оде, уми се и врати се са здравим видом.
8Његови суседи и они који су га видели како проси, рекли су: „Није ли то онај који је ту седео и просио?“ 9Једни су говорили: „Да, то је тај!“ – а други опет: „Не, није, него само личи на њега!“
Он тада рече: „Ја сам тај!“
10Онда га упиташе: „Како си прогледао?“
11Он одговори: „Човек који се зове Исус је направио блато, намазао моје очи и рекао ми: ’Иди у Силоамску бању и умиј се!’ Отишао сам, умио се и прогледао.“
12Они га упиташе: „Где је он?“
„То не знам“ – одговори он.
13Затим су некадашњег слепца одвели фарисејима. 14А дан када је Исус направио блато и вратио вид слепоме био је субота. 15Фарисеји га поново упиташе како је прогледао. Он им рече: „Намазао ми је очи блатом, ја сам се умио и сада видим.“
16Тада рекоше неки фарисеји: „Тај човек није од Бога, јер не поштује закон о суботи.“
Други рекоше: „Како грешан човек може учинити овакве знаке?“ Тако је дошло до поделе међу њима.
17Поново су питали некадашњег слепца: „Шта ти мислиш о њему, пошто ти је вратио вид?“
Човек рече: „Он је пророк.“
18Ипак, јудејске вође нису хтеле да поверују да је човек био слеп и да поново види, док нису позвали његове родитеље. 19Онда су и њих питали: „Да ли је ово ваш син за кога тврдите да се родио слеп? Како то да сада види?“
20Његови родитељи одговорише: „Знамо да је ово наш син и да се родио слеп, 21али не знамо како сада види и ко му је вратио вид. Питајте њега. Пунолетан је, па нека говори сам за себе.“ 22Његови родитељи су рекли ово, јер су се плашили јудејских вођа. Наиме, јудејске вође су се већ биле договориле да се из синагоге искључи свако ко би Исуса признао за Христа. 23Због тога су његови родитељи рекли: „Пунолетан је, питајте њега.“
24Тада су по други пут позвали човека који је био слеп и рекли му: „Признај на славу Богу! Ми знамо да је тај човек грешник.“
25Човек одговори: „Ја не знам да ли је он грешник. Једино знам да сам био слеп, а сада видим!“
26Они га упиташе: „Шта ти је учинио? Како ти је вратио вид?“
27Он им одговори: „То сам вам већ рекао, а ви нисте слушали. Зашто хоћете да то поново чујете? Да нећете да постанете његови ученици?“
28Они га извређаше и рекоше му: „Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици! 29Знамо да је Бог говорио Мојсију, а за овога не знамо ни одакле је!“
30Човек им рече: „Баш то је и чудно што ми је исцелио вид, а ви не знате одакле је. 31Знамо, наиме, да Бог не услишава грешнике, него само онога ко је побожан и ко чини оно што је Богу по вољи. 32Никада се није чуло да је неко вратио вид слепоме од рођења. 33Да он није дошао од Бога, не би могао ништа да учини.“
34Они му одговорише: „Ти ћеш да нас учиш, а сав си рођен као грешник!“ Затим су га избацили напоље.
35Када је Исус чуо да су га истерали, нашао га је и рекао му: „Верујеш ли у Сина Човечијег?“
36Човек му одговори: „Реци ми ко је он, Господе, да бих могао да верујем у њега!“
37Исус му рече: „Већ си га видео. То је онај који говори с тобом.“
38Човек одговори: „Верујем, Господе“, и поклони му се.
39Исус рече: „Ја сам дошао на овај свет да судим, да прогледају они који не виде и да постану слепи они што виде.“
40Неки фарисеји који су били са њим чули су то, па су питали: „Да нисмо и ми слепи?“
41Исус им рече: „Кад бисте били слепи, не бисте били криви за грех. Али, пошто кажете да видите, кривица је и даље на вама.
