1Lo, mine eye hath seen all this, mine ear hath heard and understood it. 2What ye know, the same do I know also: I am not inferior unto you. 3Surely I would speak to the Almighty, and I desire to reason with God. 4But ye are forgers of lies, ye are all physicians of no value. 5O that ye would altogether hold your peace! and it should be your wisdom. 6Hear now my reasoning, and hearken to the pleadings of my lips. 7Will ye speak wickedly for God? and talk deceitfully for him? 8Will ye accept his person? will ye contend for God? 9Is it good that he should search you out? or as one man mocketh another, do ye so mock him? 10He will surely reprove you, if ye do secretly accept persons. 11Shall not his excellency make you afraid? and his dread fall upon you? 12Your remembrances are like unto ashes, your bodies to bodies of clay.
13Hold your peace, let me alone, that I may speak, and let come on me what will.13.13 Hold…: Heb. Be silent from me 14Wherefore do I take my flesh in my teeth, and put my life in mine hand? 15Though he slay me, yet will I trust in him: but I will maintain mine own ways before him.13.15 maintain: Heb. prove, or, argue 16He also shall be my salvation: for an hypocrite shall not come before him. 17Hear diligently my speech, and my declaration with your ears. 18Behold now, I have ordered my cause; I know that I shall be justified. 19Who is he that will plead with me? for now, if I hold my tongue, I shall give up the ghost. 20Only do not two things unto me: then will I not hide myself from thee. 21Withdraw thine hand far from me: and let not thy dread make me afraid. 22Then call thou, and I will answer: or let me speak, and answer thou me.
23How many are mine iniquities and sins? make me to know my transgression and my sin. 24Wherefore hidest thou thy face, and holdest me for thine enemy? 25Wilt thou break a leaf driven to and fro? and wilt thou pursue the dry stubble? 26For thou writest bitter things against me, and makest me to possess the iniquities of my youth. 27Thou puttest my feet also in the stocks, and lookest narrowly unto all my paths; thou settest a print upon the heels of my feet.13.27 lookest…: Heb. observest13.27 heels: Heb. roots 28And he, as a rotten thing, consumeth, as a garment that is moth eaten.
1Ето, око је моје све видело,
ухо је моје чуло и то разабрало.
2И ја имам знање попут вашег
и нисам од вас гори.
3Па ипак бих Свемоћном да говорим,
са Богом бих да се правдам.
4Али ви смишљате неистине
и сви сте бескорисни лекари!
5Када бисте сасвим заћутали
можда бисте и мудри постали!
6Ја вас молим, саслушајте моје оправдање
и тврдњама мојих уста пажњу поклоните.
7Па зар ћете Бога бранити неправдом,
сведочити ради њега обману?
8Зар ћете га пристрасно заступати?
За Бога ћете случај да водите?
9Добро ли ће бити кад вас он испита?
Зар ћете га преварити ко што неко вара човека?
10А он ће вас свакако прекорити,
све и да потајно будете пристрасни.
11Зар вас неће преплашити величанство његово?
Неће ли вас спопасти језа од њега?
12Ставови су ваши пусте доскочице,
одбране су ваше одбране земљане.
13Не говорите ми више да бих и ја до речи дошао,
па нека ме снађе шта год да ме снађе!
14Зашто бих себе кидао зубима својим
и главу своју у торбу стављао?
15Гле! Макар да ме и убије, надаћу се њему;
још увек бих пред њим путеве своје бранио.
16И избављење то ће ми бити,
јер пред њега безбожник не може да дође.
17Послушајте пажљиво беседу моју,
нек вам моје објашњење уђе у уши.
18Ево, молим вас, изложићу случај свој,
јер знам да сам у праву.
19Ко ће да се парничи са мном?
Јер, ако сад ућутим мене неће бити!
20Једино ми две ствари немој учинити
да се не бих сакривао ја од лица твога:
21Своју руку уклони од мене
и твој ужас нека ме не плаши!
22Позови ме и одговараћу ти,
или да се ја жалим, а ти ми одговарај.
23Које су то моје кривице и греси?
Покажи ми преступ мој и грех мој!
24Зашто лице своје скриваш
и сматраш ме душманином својим?
25Лист одуван зар ћеш да раздиреш,
травку суву зар ћеш да одуваш?
26Горке ствари против мене записујеш,
кривице младости моје ми на терет стављаш.
27Ноге моје у окове стављаш,
надгледаш све стазе моје
и бележиш сваки траг ногу мојих.
28А ја пропадам као трулеж,
као одећа коју мољац једе!
