1Concerning the Ammonites, thus saith the LORD; Hath Israel no sons? hath he no heir? why then doth their king inherit Gad, and his people dwell in his cities?49.1 Concerning: or, Against49.1 their king: or, Melcom 2Therefore, behold, the days come, saith the LORD, that I will cause an alarm of war to be heard in Rabbah of the Ammonites; and it shall be a desolate heap, and her daughters shall be burned with fire: then shall Israel be heir unto them that were his heirs, saith the LORD. 3Howl, O Heshbon, for Ai is spoiled: cry, ye daughters of Rabbah, gird you with sackcloth; lament, and run to and fro by the hedges; for their king shall go into captivity, and his priests and his princes together.49.3 their king: or, Melcom 4Wherefore gloriest thou in the valleys, thy flowing valley, O backsliding daughter? that trusted in her treasures, saying, Who shall come unto me?49.4 thy…: or, thy valley floweth away 5Behold, I will bring a fear upon thee, saith the Lord GOD of hosts, from all those that be about thee; and ye shall be driven out every man right forth; and none shall gather up him that wandereth. 6And afterward I will bring again the captivity of the children of Ammon, saith the LORD.
7¶ Concerning Edom, thus saith the LORD of hosts; Is wisdom no more in Teman? is counsel perished from the prudent? is their wisdom vanished? 8Flee ye, turn back, dwell deep, O inhabitants of Dedan; for I will bring the calamity of Esau upon him, the time that I will visit him.49.8 turn…: or, they are turned back 9If grapegatherers come to thee, would they not leave some gleaning grapes? if thieves by night, they will destroy till they have enough.49.9 till…: Heb. their sufficiency 10But I have made Esau bare, I have uncovered his secret places, and he shall not be able to hide himself: his seed is spoiled, and his brethren, and his neighbours, and he is not. 11Leave thy fatherless children, I will preserve them alive; and let thy widows trust in me. 12For thus saith the LORD; Behold, they whose judgment was not to drink of the cup have assuredly drunken; and art thou he that shall altogether go unpunished? thou shalt not go unpunished, but thou shalt surely drink of it. 13For I have sworn by myself, saith the LORD, that Bozrah shall become a desolation, a reproach, a waste, and a curse; and all the cities thereof shall be perpetual wastes. 14I have heard a rumour from the LORD, and an ambassador is sent unto the heathen, saying, Gather ye together, and come against her, and rise up to the battle. 15For, lo, I will make thee small among the heathen, and despised among men. 16Thy terribleness hath deceived thee, and the pride of thine heart, O thou that dwellest in the clefts of the rock, that holdest the height of the hill: though thou shouldest make thy nest as high as the eagle, I will bring thee down from thence, saith the LORD. 17Also Edom shall be a desolation: every one that goeth by it shall be astonished, and shall hiss at all the plagues thereof. 18As in the overthrow of Sodom and Gomorrah and the neighbour cities thereof, saith the LORD, no man shall abide there, neither shall a son of man dwell in it. 19Behold, he shall come up like a lion from the swelling of Jordan against the habitation of the strong: but I will suddenly make him run away from her: and who is a chosen man, that I may appoint over her? for who is like me? and who will appoint me the time? and who is that shepherd that will stand before me?49.19 appoint me…: or, convent me in judgment? 20Therefore hear the counsel of the LORD, that he hath taken against Edom; and his purposes, that he hath purposed against the inhabitants of Teman: Surely the least of the flock shall draw them out: surely he shall make their habitations desolate with them. 21The earth is moved at the noise of their fall, at the cry the noise thereof was heard in the Red sea.49.21 Red sea: Heb. Weedy sea 22Behold, he shall come up and fly as the eagle, and spread his wings over Bozrah: and at that day shall the heart of the mighty men of Edom be as the heart of a woman in her pangs.
23¶ Concerning Damascus. Hamath is confounded, and Arpad: for they have heard evil tidings: they are fainthearted; there is sorrow on the sea; it cannot be quiet.49.23 fainthearted: Heb. melted49.23 on…: or, as on the sea 24Damascus is waxed feeble, and turneth herself to flee, and fear hath seized on her: anguish and sorrows have taken her, as a woman in travail. 25How is the city of praise not left, the city of my joy! 26Therefore her young men shall fall in her streets, and all the men of war shall be cut off in that day, saith the LORD of hosts. 27And I will kindle a fire in the wall of Damascus, and it shall consume the palaces of Ben-hadad.
28¶ Concerning Kedar, and concerning the kingdoms of Hazor, which Nebuchadrezzar king of Babylon shall smite, thus saith the LORD; Arise ye, go up to Kedar, and spoil the men of the east. 29Their tents and their flocks shall they take away: they shall take to themselves their curtains, and all their vessels, and their camels; and they shall cry unto them, Fear is on every side.
30¶ Flee, get you far off, dwell deep, O ye inhabitants of Hazor, saith the LORD; for Nebuchadrezzar king of Babylon hath taken counsel against you, and hath conceived a purpose against you.49.30 get…: Heb. flit greatly 31Arise, get you up unto the wealthy nation, that dwelleth without care, saith the LORD, which have neither gates nor bars, which dwell alone.49.31 wealthy: or, that is at ease 32And their camels shall be a booty, and the multitude of their cattle a spoil: and I will scatter into all winds them that are in the utmost corners; and I will bring their calamity from all sides thereof, saith the LORD.49.32 in…: Heb. cut off into corners, or, that have the corners of their hair polled 33And Hazor shall be a dwelling for dragons, and a desolation for ever: there shall no man abide there, nor any son of man dwell in it.
34¶ The word of the LORD that came to Jeremiah the prophet against Elam in the beginning of the reign of Zedekiah king of Judah, saying, 35Thus saith the LORD of hosts; Behold, I will break the bow of Elam, the chief of their might. 36And upon Elam will I bring the four winds from the four quarters of heaven, and will scatter them toward all those winds; and there shall be no nation whither the outcasts of Elam shall not come. 37For I will cause Elam to be dismayed before their enemies, and before them that seek their life: and I will bring evil upon them, even my fierce anger, saith the LORD; and I will send the sword after them, till I have consumed them: 38And I will set my throne in Elam, and will destroy from thence the king and the princes, saith the LORD.
39¶ But it shall come to pass in the latter days, that I will bring again the captivity of Elam, saith the LORD.
Порука Амону
1За Амонце овако каже Господ:
„Зар Израиљ нема децу?
Зар Израиљ нема наследника?
Зашто је онда Малхом49,1 Овако стоји у грчким и арамејским рукописима. У јеврејском стоји њихов цар, а заправо је реч о божанству Молох. заузео Гад
и његов народ пребива у тамошњим градовима?
2Зато, ево, долазе дани
– говори Господ –
узвикнућу Рави
синова Амонових бојни поклич.
Постаће пуста рушевина,
насеља ће јој ватром спалити,
а Израиљ ће да заузме
оно што су њему заузели
– овако каже Господ.
3Закукај, Есевоне, јер је Гај опустошен;
запомажите, насеља Равина,
опашите кострет, жалите,
тумарајте међу зидинама,
јер ће Малхом у изгнанство.
Отићи ће заједно са својим свештеницима
и својим главарима.
4Зашто се хвалиш долинама?
Долине су твоје потопљене,
о, ћерко одметничка,
што се хвалиш својим благом:
’Ко ће да удари на мене?’
5Ево, на тебе пуштам страхоту
од свих око тебе
– говори Господ Бог над војскама –
на све стране све ће протерати,
а бегунце неће имати ко да окупи.
6Али после овога ћу вратити изгнане синове Амонове
– говори Господ.“
Порука Едому
7За Едомце овако каже Господ над војскама:
„Зар нема више мудрости у Теману?
Зар је ишчезао савет мудраца
и зар су покварили њихову мудрост?
8Бежите! Окрените се,
у дубине настаните, становници Дедана.
Пропаст на Исава доносим,
време када ћу га казнити.
9И берачи грожђа да ти дођу,
пабирке зар не би оставили?
Да лопови харају те ноћу,
зар понели не би колико им треба?
10Али ја ћу да оголим Исава,
да откријем скривена му места,
а он себе да сакрије неће моћи.
Уништићу му потомство, браћу, суседе
и више га неће бити.
11Остави своју сирочад и ја ћу их сачувати живе;
удовице твоје нека се у мене поуздају.“
12Јер овако каже Господ: „Ево, из чаше ће зацело пити и они којима није суђено да пију, па зашто би сасвим казне ти поштеђен био? Бићеш кажњен и зацело ћеш и ти пити. 13Јер собом се заклињем – говори Господ – рушевина и ругло, пустош и клетва постаће Восора; и сви њени градови ће постати руине довека.“
14Од Господа сам чуо вести
и гласник је послан међу народе:
„Окупите се! Ударите на њега!
Устаните у бој!“
15„Јер, ево, учинио сам те незнатним међу народима
и презреним међу људима.
16Страховитост те је твоја обманула
и охолост твога срца,
ти што живиш у раселини стене,
становниче горских висина.
Све и да као орао своје гнездо у висине свијеш,
стровалићу те ја и оданде
– говори Господ.
17Едом ће постати пустош,
и свако ко поред њега прође ужаснут ће бити,
и звиждаће због свих рана његових.
18Као кад су опустошени Содома и Гомора
и околни градови –
каже Господ –
тамо нико пребивати неће,
неће бити потомака људи.
19Гле, као лав што скаче из јорданског честара
на пашњак плодан,
ја ћу Едом потерати одатле у трену.
И ко год да је изабрани, ту ћу га ставити.
Јер, ко је као ја и ко ће против мене?
Ко је тај пастир који ће изаћи пред мене?“
20Зато чујте намере Господње што их је за Едом намерио,
и његове науме што је за Теманце наумио:
стварно ће одвући најмлађе из стада,
опустошиће стварно због њих пашњак њихов.
21А од праска пада њиховога потрешће се земља;
вапај њиховога гласа ће се чути до Црвеног мора.
22Гле, као орао се диже и обрушава се,
крила своја шири над Восором!
А срце ће едомских ратника
онога дана бити као срце породиље.
Порука Дамаску
23О Дамаску:
„Осрамотиће се и Амат и Арфад
због гласова лоших што су чули.
Истопи их стрепња;
на мору је лоше, нема му спокоја!
24Клонуло је срце у Дамаску.
Окренуо се да бежи.
Ужас га је обузео,
немир и болови су га спопали
као породиљу.
25Како то да није напуштен град славе,
град радости моје?!
26Зато ће да попадају његови младићи по његовим трговима;
настрадаће тога дана сви људи ратници
– говори Господ над војскама.
27Ја ћу ватром да запалим зидине Дамаска
и она ће да сагори Вен-Ададове дворове.“
Порука Кедру и Асору
28О Кедру и о царствима Асора које је освојио Навуходоносор, цар Вавилона:
„Овако каже Господ:
Устаните и идите у Кедар
и сатрите источне народе!
29Узеће и њихове шаторе и њихова стада,
њихове шаторске засторе и све њихове ствари;
њихове ће камиле узети за себе
и викаће на њих:
’Ужас одасвуд!’
30Бежите, утеците одмах,
у дубине се настаните, становници Асора
– говори Господ –
јер је за вас осмислио науме,
намерио се на вас Навуходоносор, цар Вавилона.
31Устаните! Идите кротком народу
што спокојно живи
– говори Господ –
без врата и без крила на њима,
и живе сами.
32Њихове ће камиле постати плен,
а обиље њихове стоке грабеж;
и ја ћу их развејати сваким ветром, те што избријавају зулуфе;
са свих страна ћу донети пропаст њихову на њих
– говори Господ.
33Асор ће постати јазбина шакала,
пустош довека.
Тамо нико пребивати неће,
потомака људи неће бити.“
Порука Еламу
34Реч Господња која је дошла пророку Јеремији за Елам, на почетку владавине Седекије, цара Јуде:
35Овако каже Господ над војскама:
„Ево, ломим лук Еламов,
њихову највећу снагу.
36На Елам доводим четири ветра,
са четири стране небеске.
Развејаћу их свим овим ветровима
и неће бити народа
у који неће отићи развејани из Елама.
37Поразићу Елам пред њиховим непријатељима
и пред онима што им раде о глави.
Пропаст доносим на њих,
жар свог гнева
– говори Господ –
послаћу за њима мач
све док их не истребим.
38Престо свој у Еламу поставићу,
цара тамошњег и главаре истребићу
– говори Господ.
39Али вратићу изгнанике еламске
у последњим данима
– говори Господ.“
