1The word that came to Jeremiah concerning all the people of Judah in the fourth year of Jehoiakim the son of Josiah king of Judah, that was the first year of Nebuchadrezzar king of Babylon; 2The which Jeremiah the prophet spake unto all the people of Judah, and to all the inhabitants of Jerusalem, saying, 3From the thirteenth year of Josiah the son of Amon king of Judah, even unto this day, that is the three and twentieth year, the word of the LORD hath come unto me, and I have spoken unto you, rising early and speaking; but ye have not hearkened. 4And the LORD hath sent unto you all his servants the prophets, rising early and sending them; but ye have not hearkened, nor inclined your ear to hear. 5They said, Turn ye again now every one from his evil way, and from the evil of your doings, and dwell in the land that the LORD hath given unto you and to your fathers for ever and ever: 6And go not after other gods to serve them, and to worship them, and provoke me not to anger with the works of your hands; and I will do you no hurt. 7Yet ye have not hearkened unto me, saith the LORD; that ye might provoke me to anger with the works of your hands to your own hurt.
8¶ Therefore thus saith the LORD of hosts; Because ye have not heard my words, 9Behold, I will send and take all the families of the north, saith the LORD, and Nebuchadrezzar the king of Babylon, my servant, and will bring them against this land, and against the inhabitants thereof, and against all these nations round about, and will utterly destroy them, and make them an astonishment, and an hissing, and perpetual desolations. 10Moreover I will take from them the voice of mirth, and the voice of gladness, the voice of the bridegroom, and the voice of the bride, the sound of the millstones, and the light of the candle.25.10 I will…: Heb. I will cause to perish from them 11And this whole land shall be a desolation, and an astonishment; and these nations shall serve the king of Babylon seventy years.
12¶ And it shall come to pass, when seventy years are accomplished, that I will punish the king of Babylon, and that nation, saith the LORD, for their iniquity, and the land of the Chaldeans, and will make it perpetual desolations.25.12 punish: Heb. visit upon 13And I will bring upon that land all my words which I have pronounced against it, even all that is written in this book, which Jeremiah hath prophesied against all the nations. 14For many nations and great kings shall serve themselves of them also: and I will recompense them according to their deeds, and according to the works of their own hands.
15¶ For thus saith the LORD God of Israel unto me; Take the wine cup of this fury at my hand, and cause all the nations, to whom I send thee, to drink it. 16And they shall drink, and be moved, and be mad, because of the sword that I will send among them. 17Then took I the cup at the LORD’s hand, and made all the nations to drink, unto whom the LORD had sent me: 18To wit, Jerusalem, and the cities of Judah, and the kings thereof, and the princes thereof, to make them a desolation, an astonishment, an hissing, and a curse; as it is this day; 19Pharaoh king of Egypt, and his servants, and his princes, and all his people; 20And all the mingled people, and all the kings of the land of Uz, and all the kings of the land of the Philistines, and Ashkelon, and Azzah, and Ekron, and the remnant of Ashdod, 21Edom, and Moab, and the children of Ammon, 22And all the kings of Tyrus, and all the kings of Zidon, and the kings of the isles which are beyond the sea,25.22 isles: or, region by the sea side 23Dedan, and Tema, and Buz, and all that are in the utmost corners,25.23 that…: Heb. cut off into corners, or, having the corners of the hair polled 24And all the kings of Arabia, and all the kings of the mingled people that dwell in the desert, 25And all the kings of Zimri, and all the kings of Elam, and all the kings of the Medes, 26And all the kings of the north, far and near, one with another, and all the kingdoms of the world, which are upon the face of the earth: and the king of Sheshach shall drink after them. 27Therefore thou shalt say unto them, Thus saith the LORD of hosts, the God of Israel; Drink ye, and be drunken, and spue, and fall, and rise no more, because of the sword which I will send among you. 28And it shall be, if they refuse to take the cup at thine hand to drink, then shalt thou say unto them, Thus saith the LORD of hosts; Ye shall certainly drink. 29For, lo, I begin to bring evil on the city which is called by my name, and should ye be utterly unpunished? Ye shall not be unpunished: for I will call for a sword upon all the inhabitants of the earth, saith the LORD of hosts.25.29 which…: Heb. upon which my name is called
30Therefore prophesy thou against them all these words, and say unto them, The LORD shall roar from on high, and utter his voice from his holy habitation; he shall mightily roar upon his habitation; he shall give a shout, as they that tread the grapes, against all the inhabitants of the earth. 31A noise shall come even to the ends of the earth; for the LORD hath a controversy with the nations, he will plead with all flesh; he will give them that are wicked to the sword, saith the LORD. 32Thus saith the LORD of hosts, Behold, evil shall go forth from nation to nation, and a great whirlwind shall be raised up from the coasts of the earth. 33And the slain of the LORD shall be at that day from one end of the earth even unto the other end of the earth: they shall not be lamented, neither gathered, nor buried; they shall be dung upon the ground.
34¶ Howl, ye shepherds, and cry; and wallow yourselves in the ashes, ye principal of the flock: for the days of your slaughter and of your dispersions are accomplished; and ye shall fall like a pleasant vessel.25.34 the days…: Heb. your days for slaughter25.34 a pleasant…: Heb. a vessel of desire 35And the shepherds shall have no way to flee, nor the principal of the flock to escape.25.35 the shepherds…: Heb. flight shall perish from the shepherds, and escaping from, etc 36A voice of the cry of the shepherds, and an howling of the principal of the flock, shall be heard: for the LORD hath spoiled their pasture. 37And the peaceable habitations are cut down because of the fierce anger of the LORD. 38He hath forsaken his covert, as the lion: for their land is desolate because of the fierceness of the oppressor, and because of his fierce anger.25.38 desolate: Heb. a desolation
Седамдесет година изгнанства
1Реч која је дошла Јеремији за сав народ Јуде, четврте године Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, што је била прва година Навуходоносора, цара Вавилона; 2реч коју је пророк Јеремија објавио свем народу Јуде и свим становницима Јерусалима. Рекао им је: 3„Још од тринаесте године Јосије, сина Амонова цара Јудиног, па до данас, ево ми већ двадесет три године долази реч Господња. Ја сам вам је упорно објављивао и објављивао, али ви нисте послушали.
4Господ вам је слао све своје слуге. Упорно вам је слао пророке али их нисте послушали, нисте пригнули своје ухо да чујете. 5А говорили су вам: ’Молимо вас, нека се свако врати са свог злог пута и од својих злодела! Пребивајте на земљи коју је Господ дао вама и вашим прецима одвајкада па довека. 6Не идите за другим боговима да бисте им служили и клањали им се! Не гневите ме делом својих руку и нећу вам наудити.
7Али ви ме нисте послушали – говори Господ – него сте ме гневили делом својих руку себи на несрећу.’“
8Зато овако каже Господ над војскама: „Зато што нисте слушали моје речи; 9ево, ја шаљем и доносим све родове са севера – говори Господ – и Навуходоносора, цара Вавилона, мога слугу. Довешћу их на ову земљу, на њене становнике и на све ове околне народе. Изручићу их клетом уништењу, претворићу их у пустош, у ругло и рушевине вечне. 10Угушићу међу њима звук весеља, цику радовања, повик младожење и невесте, клопарање жрвњева и светлост светиљке. 11Земљу ћу ову претворити у пустош, у рушевину, а ови ће народи служити седамдесет година цару Вавилона.
12И када се наврши седамдесет година, казнићу цара Вавилона и онај народ – говори Господ – за њихове кривице. А земљу ћу халдејску да претворим у рушевину вечну. 13Пустићу на ту земљу све моје речи које сам против ње објавио и све што је записано у овој књизи, што је Јеремија пророковао свим овим народима. 14Јер ће и њима наметнути радове многи народи и велики цареви. Узвратићу им по њиховим поступцима и према делу њихових руку.“
Чаша Божијег гнева
15Јер овако ми је казао Господ, Бог Израиља: „Узми ову чашу вина јарости из моје руке и напој њоме све народе којима те шаљем. 16И пиће и затетураће се, као да нису при чистој памети због мача који ћу међу њих да пошаљем.“
17Тако сам узео чашу из Господњих руку и напојио све народе којима ме је Господ послао: 18Јерусалим, све градове Јуде и његове цареве, његове главаре, да постану пустош, рушевина, ругло и проклетство, што данас и јесу; 19и фараона, цара Египта, његове слуге, његове главаре и сав његов народ; 20и све који су мешаног порекла, све цареве земље Уз, све цареве филистејске земље, Аскалон, Газу, Акарон и остатак Азота; 21и Едом, Моав и народ Амона; 22и све цареве Тира, све цареве Сидона и све цареве острва са друге стране мора; 23и Дедан, Тему, Вуз и све са крајева земље; 24и све арапске цареве, све цареве оних у пустињи који су мешаног порекла; 25и све зимријске цареве, све еламске цареве, све мидијске цареве; 26и све цареве севера, и оне који су близу и оне који су далеко, и једне и друге, сва царства света која су на лицу земље. А цар сисашки25,26 Цар Вавилона. ће пити после њих.
27„Реци им: ’Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: пијте и опијте се! Избљујте се па падните да не устанете, јер ја шаљем мач међу вас.’ 28Ако ли одбију да из твоје руке узму чашу да би пили, ти им реци: ’Овако каже Господ над војскама: пићете! Зацело ћете пити! 29Јер, ево почињем да пуштам зло на град који је по мени назван, а ви да останете некажњени? Нећете остати некажњени! Призвао сам мач на све становнике земље – говори Господ над војскама.’
30Ти им пророкуј све ове речи и реци им:
’Господ ће са висина као лавић рикнути,
из свог светог места ће моћно завикати.
Заориће на своје Пребивалиште клицањем
против свих становника земље, као онај који муља грожђе.
31Та вика стиже до крајева земље,
јер се Господ спори с народима.
За суд се он спрема с целим човечанством,
а зликовце је мачу препустио – говори Господ.’“
32Овако каже Господ над војскама:
„Ево зла што надире
од народа до народа!
Пролама се велика олуја
из најдаљих земљиних крајева.
33Покланих ће тога дана од Господа бити с краја на крај земље. Неожаљени, несакупљени и несахрањени – такви ће постати – ђубриво поврх земље.
34Кукајте, пастири!
Завапите, у прашини се ваљајте, ви владари стада!
Сазрело је време и за ваше клање и за ваше расејање,
јер ћете прснути ко посуда драга.
35За пастире нема уточишта,
нема спаса за владаре стада!
36Слушај вапај пастира
и нарицање владара стада
јер Господ хара њихов пашњак.
37И биће опустошени мирни пашњаци
због Господњег разјареног гнева.
38Као лавић он напушта станиште своје
јер је опустошена њихова земља
од јарости тлачитеља,
од његовог гнева успламтелог.“
