1And the LORD appeared unto him in the plains of Mamre: and he sat in the tent door in the heat of the day;18.1 plain: Heb. plains 2And he lift up his eyes and looked, and, lo, three men stood by him: and when he saw them, he ran to meet them from the tent door, and bowed himself toward the ground, 3And said, My Lord, if now I have found favour in thy sight, pass not away, I pray thee, from thy servant: 4Let a little water, I pray you, be fetched, and wash your feet, and rest yourselves under the tree: 5And I will fetch a morsel of bread, and comfort ye your hearts; after that ye shall pass on: for therefore are ye come to your servant. And they said, So do, as thou hast said.18.5 comfort: Heb. stay18.5 are…: Heb. you have passed 6And Abraham hastened into the tent unto Sarah, and said, Make ready quickly three measures of fine meal, knead it, and make cakes upon the hearth.18.6 Make ready…: Heb. Hasten 7And Abraham ran unto the herd, and fetcht a calf tender and good, and gave it unto a young man; and he hasted to dress it. 8And he took butter, and milk, and the calf which he had dressed, and set it before them; and he stood by them under the tree, and they did eat.
9¶ And they said unto him, Where is Sarah thy wife? And he said, Behold, in the tent. 10And he said, I will certainly return unto thee according to the time of life; and, lo, Sarah thy wife shall have a son. And Sarah heard it in the tent door, which was behind him. 11Now Abraham and Sarah were old and well stricken in age; and it ceased to be with Sarah after the manner of women. 12Therefore Sarah laughed within herself, saying, After I am waxed old shall I have pleasure, my lord being old also? 13And the LORD said unto Abraham, Wherefore did Sarah laugh, saying, Shall I of a surety bear a child, which am old? 14Is any thing too hard for the LORD? At the time appointed I will return unto thee, according to the time of life, and Sarah shall have a son. 15Then Sarah denied, saying, I laughed not; for she was afraid. And he said, Nay; but thou didst laugh.
16¶ And the men rose up from thence, and looked toward Sodom: and Abraham went with them to bring them on the way. 17And the LORD said, Shall I hide from Abraham that thing which I do; 18Seeing that Abraham shall surely become a great and mighty nation, and all the nations of the earth shall be blessed in him? 19For I know him, that he will command his children and his household after him, and they shall keep the way of the LORD, to do justice and judgment; that the LORD may bring upon Abraham that which he hath spoken of him. 20And the LORD said, Because the cry of Sodom and Gomorrah is great, and because their sin is very grievous; 21I will go down now, and see whether they have done altogether according to the cry of it, which is come unto me; and if not, I will know. 22And the men turned their faces from thence, and went toward Sodom: but Abraham stood yet before the LORD.
23¶ And Abraham drew near, and said, Wilt thou also destroy the righteous with the wicked? 24Peradventure there be fifty righteous within the city: wilt thou also destroy and not spare the place for the fifty righteous that are therein? 25That be far from thee to do after this manner, to slay the righteous with the wicked: and that the righteous should be as the wicked, that be far from thee: Shall not the Judge of all the earth do right? 26And the LORD said, If I find in Sodom fifty righteous within the city, then I will spare all the place for their sakes. 27And Abraham answered and said, Behold now, I have taken upon me to speak unto the Lord, which am but dust and ashes: 28Peradventure there shall lack five of the fifty righteous: wilt thou destroy all the city for lack of five? And he said, If I find there forty and five, I will not destroy it. 29And he spake unto him yet again, and said, Peradventure there shall be forty found there. And he said, I will not do it for forty’s sake. 30And he said unto him, Oh let not the Lord be angry, and I will speak: Peradventure there shall thirty be found there. And he said, I will not do it, if I find thirty there. 31And he said, Behold now, I have taken upon me to speak unto the Lord: Peradventure there shall be twenty found there. And he said, I will not destroy it for twenty’s sake. 32And he said, Oh let not the Lord be angry, and I will speak yet but this once: Peradventure ten shall be found there. And he said, I will not destroy it for ten’s sake. 33And the LORD went his way, as soon as he had left communing with Abraham: and Abraham returned unto his place.
Аврахам и три тајанствена посетиоца
1Господ се указао Аврахаму код храстова Мамрије док је овај седео на улазу у шатор током дневне жеге. 2Аврахам подигне поглед и угледа три човека како стоје недалеко од њега. Чим их је угледао, потрчао је с улаза у шатор њима у сусрет. Онда се поклонио до земље 3и рекао: „Господе, ако сам стекао наклоност пред тобом, немој мимоићи мене, свога слугу. 4Нека се донесе мало воде: оперите ноге и одморите се под овим дрветом. 5Донећу хлеба да се окрепите, пре него што продужите својим путем. Јер навратили сте к своме слузи.“
Они одговорише: „Учини како си рекао.“
6Аврахам је пожурио Сари у шатор и рекао: „Брзо узми три мере18,6 Око 20 kg. брашна, умеси погаче и испеци их!“
7Аврахам онда пожури говедима, ухвати младо и угојено теле, па га преда момку да га брже зготови. 8Онда је узео масло, млеко и оно теле које је зготовио, па је све то изнео пред оне посетиоце. А он сам је стајао пред њима, под дрветом, док су они јели.
9Онда су га упитали: „Где је твоја жена Сара?“
Аврахам одговори: „Ено је у шатору.“
10Господ рече: „Заиста ћу се вратити к теби догодине у ово време, и ево, твоја жена Сара ће имати сина.“
Сара је то слушала на улазу у шатор који је био иза њега. 11И Аврахам и Сара су већ били остарели и у одмаклим годинама. У Саре је, наиме, било престало што бива у млађих жена. 12Сара се на то насмејала у себи рекавши: „Зар ћу сада искусити радост, кад сам већ увенула, а мој господар остарео?“
13Господ рече Аврахаму: „Зашто се смејала твоја жена Сара и говорила: ’Зар ћу сада родити кад сам већ остарела?’ 14Зар је за Господа ишта немогуће? Да, вратићу се к теби догодине у ово време и Сара ће имати сина.“
15Уплашивши се, Сара је порицала: „Не, нисам се смејала!“
Али Господ јој рече: „Јеси, смејала си се.“
Аврахам посредује за Содому
16Затим су људи устали и погледали према Содоми. Аврахам је пошао с њима да их испрати. 17Господ рече: „Зар ћу од Аврахама скривати шта ћу учинити, 18кад ћу од њега учинити велики и моћни народ, преко кога ће бити благословени сви народи на земљи? 19Јер њега сам изабрао да поучи своје синове и свој дом после себе да се држе Господњег пута чинећи што је праведно и право, да би Господ остварио оно што је обећао Аврахаму.“
20Господ настави: „Гласна је тужба против Содоме и Гоморе, јер је њихов грех веома тежак. 21Сићи ћу, стога, да видим чине ли заиста оно за шта их терети тужба што је к мени дошла. Ако није, знаћу.“
22Људи су се оданде запутили ка Содоми, али је Аврахам остао да стоји пред Господом.18,22 Према старојеврејској преписивачкој традицији, изворни текст је био али Господ је стао (остао да стоји) пред Аврахамом. 23Аврахам му приступи и рече: „Зар ћеш погубити и праведнога с грешником? 24Можда у граду има педесет праведника. Зар ћеш и њих да уништиш и не опростиш том месту ради оних педесет који буду у њему? 25Далеко било од тебе да учиниш такву ствар! Зар да погубиш праведнога с грешником, па да праведника снађе исто што и грешника? Далеко било од тебе! Зар ни судија целог света да не чини што је право?“
26Господ одговори: „Ако у граду Содоми нађем педесет праведника, због њих ћу опростити целом месту.“
27Аврахам настави: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу, иако сам прах и пепео. 28Можда у граду недостаје пет од педесет праведника. Зар ћеш уништити цело место због петорице?“
Господ одговори: „Ако нађем тамо четрдесет пет праведника, нећу га уништити.“
29Аврахам му се поново обратио: „А ако се у њему нађе четрдесет праведника?“
Господ одговори: „Нећу га уништити због тих четрдесет.“
30Аврахам опет рече: „Нека се Господ не гневи ако наставим. Шта ако се тамо нађе тридесет праведника?“
Господ одговори: „Нећу га уништити ако их тамо нађем тридесет.“
31Аврахам ће опет: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу. Ако их се у граду нађе двадесет?“
„Нећу уништити град због оних двадесет.“
32Аврахам опет рече: „Нека се мој Господ не љути ако му се само још једном обратим. А ако се у граду нађе само десет праведних?“
Господ одговори: „Нећу га уништити због тих десет.“
33Кад је завршио разговор с Аврахамом, Господ је отишао, а Аврахам се вратио кући.
