1And the LORD spake unto Moses, Go unto Pharaoh, and say unto him, Thus saith the LORD, Let my people go, that they may serve me. 2And if thou refuse to let them go, behold, I will smite all thy borders with frogs: 3And the river shall bring forth frogs abundantly, which shall go up and come into thine house, and into thy bedchamber, and upon thy bed, and into the house of thy servants, and upon thy people, and into thine ovens, and into thy kneadingtroughs:8.3 kneadingtroughs: or, dough 4And the frogs shall come up both on thee, and upon thy people, and upon all thy servants.
5¶ And the LORD spake unto Moses, Say unto Aaron, Stretch forth thine hand with thy rod over the streams, over the rivers, and over the ponds, and cause frogs to come up upon the land of Egypt. 6And Aaron stretched out his hand over the waters of Egypt; and the frogs came up, and covered the land of Egypt. 7And the magicians did so with their enchantments, and brought up frogs upon the land of Egypt.
8¶ Then Pharaoh called for Moses and Aaron, and said, Intreat the LORD, that he may take away the frogs from me, and from my people; and I will let the people go, that they may do sacrifice unto the LORD. 9And Moses said unto Pharaoh, Glory over me: when shall I intreat for thee, and for thy servants, and for thy people, to destroy the frogs from thee and thy houses, that they may remain in the river only?8.9 Glory…: or, Have this honour over me, etc8.9 when: or, against when8.9 to destroy: Heb. to cut off 10And he said, To morrow. And he said, Be it according to thy word: that thou mayest know that there is none like unto the LORD our God.8.10 To morrow: or, Against to morrow 11And the frogs shall depart from thee, and from thy houses, and from thy servants, and from thy people; they shall remain in the river only. 12And Moses and Aaron went out from Pharaoh: and Moses cried unto the LORD because of the frogs which he had brought against Pharaoh. 13And the LORD did according to the word of Moses; and the frogs died out of the houses, out of the villages, and out of the fields. 14And they gathered them together upon heaps: and the land stank. 15But when Pharaoh saw that there was respite, he hardened his heart, and hearkened not unto them; as the LORD had said.
16¶ And the LORD said unto Moses, Say unto Aaron, Stretch out thy rod, and smite the dust of the land, that it may become lice throughout all the land of Egypt. 17And they did so; for Aaron stretched out his hand with his rod, and smote the dust of the earth, and it became lice in man, and in beast; all the dust of the land became lice throughout all the land of Egypt. 18And the magicians did so with their enchantments to bring forth lice, but they could not: so there were lice upon man, and upon beast. 19Then the magicians said unto Pharaoh, This is the finger of God: and Pharaoh’s heart was hardened, and he hearkened not unto them; as the LORD had said.
20¶ And the LORD said unto Moses, Rise up early in the morning, and stand before Pharaoh; lo, he cometh forth to the water; and say unto him, Thus saith the LORD, Let my people go, that they may serve me. 21Else, if thou wilt not let my people go, behold, I will send swarms of flies upon thee, and upon thy servants, and upon thy people, and into thy houses: and the houses of the Egyptians shall be full of swarms of flies, and also the ground whereon they are.8.21 swarms…: or, a mixture of noisome beasts, etc 22And I will sever in that day the land of Goshen, in which my people dwell, that no swarms of flies shall be there; to the end thou mayest know that I am the LORD in the midst of the earth. 23And I will put a division between my people and thy people: to morrow shall this sign be.8.23 a division: Heb. a redemption8.23 to morrow: or, by to morrow 24And the LORD did so; and there came a grievous swarm of flies into the house of Pharaoh, and into his servants’ houses, and into all the land of Egypt: the land was corrupted by reason of the swarm of flies.8.24 corrupted: or, destroyed
25¶ And Pharaoh called for Moses and for Aaron, and said, Go ye, sacrifice to your God in the land. 26And Moses said, It is not meet so to do; for we shall sacrifice the abomination of the Egyptians to the LORD our God: lo, shall we sacrifice the abomination of the Egyptians before their eyes, and will they not stone us? 27We will go three days’ journey into the wilderness, and sacrifice to the LORD our God, as he shall command us. 28And Pharaoh said, I will let you go, that ye may sacrifice to the LORD your God in the wilderness; only ye shall not go very far away: intreat for me. 29And Moses said, Behold, I go out from thee, and I will intreat the LORD that the swarms of flies may depart from Pharaoh, from his servants, and from his people, to morrow: but let not Pharaoh deal deceitfully any more in not letting the people go to sacrifice to the LORD. 30And Moses went out from Pharaoh, and intreated the LORD. 31And the LORD did according to the word of Moses; and he removed the swarms of flies from Pharaoh, from his servants, and from his people; there remained not one. 32And Pharaoh hardened his heart at this time also, neither would he let the people go.
Друга пошаст: жабе
1Господ рече Мојсију: „Иди к фараону и реци му: ’Говори Господ: „Пусти мој народ да ми служи. 2Али ако одбијеш да их пустиш, чувај се: ја ћу сву земљу казнити жабама. 3Нил ће врвети жабама. Оне ће се увући у твој двор, у твоју спаваћу собу, у твоју постељу, у домове твојих дворана и твог народа, у твоје пећнице и наћве. 4Жабе ће скакати по теби, твоме народу и по свим твојим дворанима.“’“
5Господ настави да говори Мојсију: „Реци Арону: ’Испружи своју руку са својим штапом над реке, прокопе и језера, и учини да жабе изађу и навале на египатску земљу.’“
6Арон испружи своју руку над египатске воде и жабе изађоше и прекрише египатску земљу. 7Али и гатари су то исто учинили својим чарањем; и они су учинили да жабе изађу и навале на египатску земљу.
8Тада фараон позове Мојсија и Арона и рече им: „Молите се Господу да одстрани жабе од мене и мога народа, па ћу пустити народ да принесе жртву Господу.“
9Мојсије одговори фараону: „Ти имаш част да ми кажеш кад хоћеш да се молим за тебе, за твоје дворане и за твој народ, да се жабе повуку од тебе, и твојих кућа, и да остану у Нилу.“
10„Сутра“ – одговори фараон.
Мојсије рече: „Нека буде како си рекао, да знаш да нико није као Господ, наш Бог. 11Жабе ће се повући од тебе, твојих домова, од твојих дворана и од твога народа; остаће само у Нилу.“
12Кад су Мојсије и Арон отишли од фараона, Мојсије завапи к Господу због жаба, које је довео на фараона. 13Господ је учинио како је Мојсије рекао: жабе су угинуле по кућама, двориштима и пољима. 14На гомиле су их скупљали, па се земља усмрдела од њих. 15Но, када је фараон видео да је настало олакшање, отврднуо је срце, те их није послушао, баш како је Господ рекао.
Трећа пошаст: комарци
16Господ рече Мојсију: „Реци Арону: ’Замахни својим штапом и удари по прашини на тлу, и она ће се претворити у комарце по целом Египту.’“ 17Тако су и учинили. Арон испружи своју руку и удари њиме по прашини на тлу. Комарци се стуште на људе и на стоку. Сва прашина на тлу се претворила у комарце по целом Египту. 18Гатари су такође покушали да створе комарце својим чарањем, али нису могли.
Тако су се комарци стуштили на људе и на стоку. 19Тада гатари рекоше фараону: „То је прст Божији!“ Али фараоново срце је и даље било тврдо, и није их послушао, баш како је Господ рекао.
Четврта пошаст: обади
20Господ рече Мојсију: „Устани у рано јутро и ступи пред фараона кад долази к води, па му реци: ’Ово говори Господ: пусти мој народ да ми служи. 21Јер ако не пустиш мој народ, чувај се: пустићу обаде на тебе, на твоје дворане, на твој народ, и на твоје куће. Египатске куће ће се напунити обадима. Чак ће и тло на коме стоје врвети од њих.
22Ипак, у тај дан ћу изузети госенски крај, где мој народ живи; тамо неће бити обада. Тако ћеш знати да сам ја, Господ, у овој земљи. 23Тако ћу направити разлику између твог и мог народа. Овај знак ће се показати сутра.’“
24Господ тако и учини. Ројеви обада навале у фараонов двор и у куће његових дворана. Сва је египатска земља настрадала од обада.
25Фараон позва Мојсија и Арона и рече им: „Идите и принесите жртву своме Богу, али ту, у земљи.“
26Мојсије му одговори: „Било би непримерено учинити тако нешто. Жртве које приносимо Господу, нашем Богу, Египћанима су одвратне. Ако, дакле, на њихове очи принесемо жртве које су Египћанима одвратне, неће ли нас каменовати? 27Зато морамо да одемо три дана хода у пустињу да принесемо жртве Господу, нашем Богу, како нам је заповедио.“
28„Пустићу вас да одете у пустињу и принесете жртве Господу, своме Богу – рече фараон – под условом да не идете предалеко. Помолите се и за мене.“
29Мојсије рече: „Ево, чим одем од тебе, ја ћу се помолити Господу, и сутра ће се обади удаљити од фараона, од његових дворана, и од његовог народа. Само да нас фараон опет не превари, те не пусти народ да принесе жртве Господу.“
30Кад је Мојсије отишао од фараона, помолио се Господу. 31Господ је учинио што је Мојсије тражио; обади су се удаљили од фараона, од његових дворана и од његовог народа. Ни један једини није остао. 32Али фараон је и овај пут отврднуо срце, па није пустио народ.
