1When Jethro, the priest of Midian, Moses’ father in law, heard of all that God had done for Moses, and for Israel his people, and that the LORD had brought Israel out of Egypt; 2Then Jethro, Moses’ father in law, took Zipporah, Moses’ wife, after he had sent her back, 3And her two sons; of which the name of the one was Gershom; for he said, I have been an alien in a strange land:18.3 Gershom: that is A stranger there 4And the name of the other was Eliezer; for the God of my father, said he, was mine help, and delivered me from the sword of Pharaoh:18.4 Eliezer: that is, My God is an help 5And Jethro, Moses’ father in law, came with his sons and his wife unto Moses into the wilderness, where he encamped at the mount of God: 6And he said unto Moses, I thy father in law Jethro am come unto thee, and thy wife, and her two sons with her.
7¶ And Moses went out to meet his father in law, and did obeisance, and kissed him; and they asked each other of their welfare; and they came into the tent.18.7 welfare: Heb. peace 8And Moses told his father in law all that the LORD had done unto Pharaoh and to the Egyptians for Israel’s sake, and all the travail that had come upon them by the way, and how the LORD delivered them.18.8 come…: Heb. found them 9And Jethro rejoiced for all the goodness which the LORD had done to Israel, whom he had delivered out of the hand of the Egyptians. 10And Jethro said, Blessed be the LORD, who hath delivered you out of the hand of the Egyptians, and out of the hand of Pharaoh, who hath delivered the people from under the hand of the Egyptians. 11Now I know that the LORD is greater than all gods: for in the thing wherein they dealt proudly he was above them. 12And Jethro, Moses’ father in law, took a burnt offering and sacrifices for God: and Aaron came, and all the elders of Israel, to eat bread with Moses’ father in law before God.
13¶ And it came to pass on the morrow, that Moses sat to judge the people: and the people stood by Moses from the morning unto the evening. 14And when Moses’ father in law saw all that he did to the people, he said, What is this thing that thou doest to the people? why sittest thou thyself alone, and all the people stand by thee from morning unto even? 15And Moses said unto his father in law, Because the people come unto me to enquire of God: 16When they have a matter, they come unto me; and I judge between one and another, and I do make them know the statutes of God, and his laws.18.16 one…: Heb. a man and his fellow 17And Moses’ father in law said unto him, The thing that thou doest is not good. 18Thou wilt surely wear away, both thou, and this people that is with thee: for this thing is too heavy for thee; thou art not able to perform it thyself alone.18.18 Thou wilt…: Heb. Fading thou wilt fade 19Hearken now unto my voice, I will give thee counsel, and God shall be with thee: Be thou for the people to God-ward, that thou mayest bring the causes unto God: 20And thou shalt teach them ordinances and laws, and shalt shew them the way wherein they must walk, and the work that they must do. 21Moreover thou shalt provide out of all the people able men, such as fear God, men of truth, hating covetousness; and place such over them, to be rulers of thousands, and rulers of hundreds, rulers of fifties, and rulers of tens: 22And let them judge the people at all seasons: and it shall be, that every great matter they shall bring unto thee, but every small matter they shall judge: so shall it be easier for thyself, and they shall bear the burden with thee. 23If thou shalt do this thing, and God command thee so, then thou shalt be able to endure, and all this people shall also go to their place in peace. 24So Moses hearkened to the voice of his father in law, and did all that he had said. 25And Moses chose able men out of all Israel, and made them heads over the people, rulers of thousands, rulers of hundreds, rulers of fifties, and rulers of tens. 26And they judged the people at all seasons: the hard causes they brought unto Moses, but every small matter they judged themselves.
27¶ And Moses let his father in law depart; and he went his way into his own land.
Јотор посећује Мојсија
1Мојсијев таст Јотор, мадијански свештеник, је чуо све што је Господ учинио за Мојсија и за цели израиљски народ, и како је извео Израиљце из Египта.
2Његов таст, Јотор, је повео са собом Мојсијеву жену Сефору, коју је Мојсије био отпустио 3и њена два сина. Једноме је било име Гирсам, јер је рекао: „Ја сам дошљак у туђој земљи.“ 4Другоме је било име Елиезер, јер је рекао: „Бог мога оца ми је био у помоћи, и избавио ме од фараоновог мача.“
5Мојсијев таст, Јотор, и Мојсијева жена и синови дођу у пустињу, где се Мојсије био утаборио код Божије горе. 6Он поручи Мојсију: „Ја, твој таст Јотор, долазим к теби с твојом женом и њена два сина.“
7Мојсије је кренуо у сусрет своме тасту; поклонио му се и пољубио га. Упитали су се за здравље, па су ушли у шатор. 8Тада је Мојсије испричао своме тасту о свему што је Господ учинио с фараоном и Египћанима због Израиља, и о свим невољама које су их снашле на путу, те како их је Господ избавио.
9Јотор се радовао свему добру што је Господ учинио Израиљцима и како их је избавио из руку Египћана. 10Јотор рече: „Нека је благословен Господ, који вас је избавио из руку Египћана и руку фараонових, који је избавио народ из египатских руку. 11Сад знам да је Господ већи од свих богова; тако им је учинио јер су охоло поступали с Израиљем!“ 12Тада је Јотор, Мојсијев таст, принео жртву свеспалницу и друге жртве Богу. Затим су дошли Арон и све израиљске старешине да с Мојсијевим тастом приступе обеду у Божијем присуству.
13Сутрадан је Мојсије сео да решава спорове међу народом. Народ је стајао око њега од јутра до вечери. 14Кад је Мојсијев таст видео шта све Мојсије чини за народ, запитао га је: „Што се ти толико бавиш народом? Зашто ти седиш сам, а сав народ стоји око тебе од јутра до вечери?“
15Мојсије одговори своме тасту: „Зато што народ долази к мени да тражи правду од Бога. 16Кад имају неки спор, они долазе к мени. Онда ја пресудим између једног и другог, и упутим их у Божије одредбе и законе.“
17„Није добро то што радиш – рече му његов таст. 18И ти и овај народ с тобом ћете се потпуно исцрпсти. Претежак је то посао за тебе; сам га не можеш обављати. 19Послушај сад мој савет који ћу ти дати и Бог ће бити с тобом: ти заступај народ пред Богом и износи њихове спорове пред Бога. 20Објашњавај им уредбе и законе и упућуј их на пут којим треба да иду и на дела која треба да чине. 21Али издвој од свег народа способне људе, богобојазне и поуздане, који мрзе мито, и постави их за главаре над скупинама од хиљаду, стотину, педесет и десет. 22Нека они суде народу у свако доба, а пред тебе нека износе веће спорове. Мање спорове нека решавају сами. Олакшај себи терет: нека га они с тобом носе. 23Ако овако учиниш, и Бог ти тако заповеди, моћи ћеш да издржиш, а сав ће овај народ задовољно отићи својој кући.“
24Мојсије је послушао савет свога таста, па је учинио како је овај рекао. 25Мојсије је изабрао способне људе од свих Израиљаца, и поставио их за главаре народу: начелнике над скупинама од хиљаду, стотину, педесет и десет, 26да суде народу у свако доба. Теже случајеве су износили пред Мојсија, а све мање спорове су решавали сами.
27Затим Мојсије отпреми свога таста, те се овај врати у своју земљу.
