1And it came to pass, when Samuel was old, that he made his sons judges over Israel. 2Now the name of his firstborn was Joel; and the name of his second, Abiah: they were judges in Beer-sheba. 3And his sons walked not in his ways, but turned aside after lucre, and took bribes, and perverted judgment.
4Then all the elders of Israel gathered themselves together, and came to Samuel unto Ramah, 5And said unto him, Behold, thou art old, and thy sons walk not in thy ways: now make us a king to judge us like all the nations.
6¶ But the thing displeased Samuel, when they said, Give us a king to judge us. And Samuel prayed unto the LORD.8.6 displeased: Heb. was evil in the eyes of 7And the LORD said unto Samuel, Hearken unto the voice of the people in all that they say unto thee: for they have not rejected thee, but they have rejected me, that I should not reign over them. 8According to all the works which they have done since the day that I brought them up out of Egypt even unto this day, wherewith they have forsaken me, and served other gods, so do they also unto thee. 9Now therefore hearken unto their voice: howbeit yet protest solemnly unto them, and shew them the manner of the king that shall reign over them.8.9 hearken…: or, obey8.9 howbeit…: or, notwithstanding when thou hast solemnly protested against them then thou shalt
10¶ And Samuel told all the words of the LORD unto the people that asked of him a king. 11And he said, This will be the manner of the king that shall reign over you: He will take your sons, and appoint them for himself, for his chariots, and to be his horsemen; and some shall run before his chariots. 12And he will appoint him captains over thousands, and captains over fifties; and will set them to ear his ground, and to reap his harvest, and to make his instruments of war, and instruments of his chariots. 13And he will take your daughters to be confectionaries, and to be cooks, and to be bakers. 14And he will take your fields, and your vineyards, and your oliveyards, even the best of them, and give them to his servants. 15And he will take the tenth of your seed, and of your vineyards, and give to his officers, and to his servants.8.15 officers: Heb. eunuchs 16And he will take your menservants, and your maidservants, and your goodliest young men, and your asses, and put them to his work. 17He will take the tenth of your sheep: and ye shall be his servants. 18And ye shall cry out in that day because of your king which ye shall have chosen you; and the LORD will not hear you in that day.
19¶ Nevertheless the people refused to obey the voice of Samuel; and they said, Nay; but we will have a king over us; 20That we also may be like all the nations; and that our king may judge us, and go out before us, and fight our battles. 21And Samuel heard all the words of the people, and he rehearsed them in the ears of the LORD. 22And the LORD said to Samuel, Hearken unto their voice, and make them a king. And Samuel said unto the men of Israel, Go ye every man unto his city.
Народ тражи цара
1Кад је Самуило остарео, поставио је своје синове за судије над Израиљем. 2Његов син првенац звао се Јоило а други се звао Авија. Они су били судије у Вир-Савеји. 3Али његови синови нису ишли његовим стопама: повели су се за непоштеним добитком, примали мито и извртали правду.
4Тада су се окупиле све израиљске старешине и дошле к Самуилу у Раму. 5Рекоше му: „Ево, ти си остарео, а твоји синови не иду твојим стопама. Зато нам постави цара да нам суди, као што је у свих народа.“
6Самуилу није било право кад су му рекли: „Постави нам цара да нам суди.“ Зато се помолио Господу.
7Господ рече Самуилу: „Послушај народ у свему што тражи од тебе, јер нису презрели тебе, него су презрели мене као свога цара. 8Све што су чинили од дана кад сам их извео из Египта до дана данашњег, то чине и теби: оставили су мене и служили туђим боговима. 9Зато их послушај у свему, али их озбиљно опомени и обзнани им на који ће начин цар владати над њима.“
10Самуило је пренео све речи Господње народу, који је од њега тражио цара. 11Рекао је: „Ово је начин на који ће цар владати над вама: узимаће ваше синове и постављати их да возе његова бојна кола, да му буду коњаници и да трче испред његових бојних кола. 12Постављаће их као заповеднике над хиљаду и над педесет; ораће његове њиве и жети његову летину, правити му оружје и опрему за његова бојна кола. 13А ваше ћерке ће узимати да му праве мирисе, да му буду куварице и пекарке. 14Узимаће ваша најбоља поља, винограде и маслињаке, и давати их својим слугама. 15Он ће узимати десетак од вашег жита и даваће га својим дворанима и слугама. 16Узимаће и ваше слуге, слушкиње, најбоље момке и ваше магарце, да раде за њега. 17Он ће узимати десетак од ваших стада а ви ћете му бити робови. 18У тај дан ћете вапити због цара кога сте изабрали себи, али вам Господ неће одговорити у онај дан.“
19Али народ је одбио да слуша Самуила. Рекли су: „Не, нека цар влада над нама, па ћемо бити као сви други народи! 20Наш цар ће нам судити, ступаће пред нама и водиће наше ратове.“
21Самуило је саслушао речи народа и пренео их Господу. 22Господ рече Самуилу: „Послушај њихов глас и постави им цара.“
Самуило рече народу: „Нека се свако врати у своје место.“
