1And Elijah the Tishbite, who was of the inhabitants of Gilead, said unto Ahab, As the LORD God of Israel liveth, before whom I stand, there shall not be dew nor rain these years, but according to my word.17.1 Elijah: Heb. Elijahu: Gr. Elias 2And the word of the LORD came unto him, saying, 3Get thee hence, and turn thee eastward, and hide thyself by the brook Cherith, that is before Jordan. 4And it shall be, that thou shalt drink of the brook; and I have commanded the ravens to feed thee there. 5So he went and did according unto the word of the LORD: for he went and dwelt by the brook Cherith, that is before Jordan. 6And the ravens brought him bread and flesh in the morning, and bread and flesh in the evening; and he drank of the brook. 7And it came to pass after a while, that the brook dried up, because there had been no rain in the land.17.7 after…: Heb. at the end of days
8¶ And the word of the LORD came unto him, saying, 9Arise, get thee to Zarephath, which belongeth to Zidon, and dwell there: behold, I have commanded a widow woman there to sustain thee.17.9 Zarephath: Gr. Sarepta 10So he arose and went to Zarephath. And when he came to the gate of the city, behold, the widow woman was there gathering of sticks: and he called to her, and said, Fetch me, I pray thee, a little water in a vessel, that I may drink. 11And as she was going to fetch it, he called to her, and said, Bring me, I pray thee, a morsel of bread in thine hand. 12And she said, As the LORD thy God liveth, I have not a cake, but an handful of meal in a barrel, and a little oil in a cruse: and, behold, I am gathering two sticks, that I may go in and dress it for me and my son, that we may eat it, and die. 13And Elijah said unto her, Fear not; go and do as thou hast said: but make me thereof a little cake first, and bring it unto me, and after make for thee and for thy son. 14For thus saith the LORD God of Israel, The barrel of meal shall not waste, neither shall the cruse of oil fail, until the day that the LORD sendeth rain upon the earth.17.14 sendeth: Heb. giveth 15And she went and did according to the saying of Elijah: and she, and he, and her house, did eat many days.17.15 many…: or, a full year 16And the barrel of meal wasted not, neither did the cruse of oil fail, according to the word of the LORD, which he spake by Elijah.17.16 by: Heb. by the hand of
17¶ And it came to pass after these things, that the son of the woman, the mistress of the house, fell sick; and his sickness was so sore, that there was no breath left in him. 18And she said unto Elijah, What have I to do with thee, O thou man of God? art thou come unto me to call my sin to remembrance, and to slay my son? 19And he said unto her, Give me thy son. And he took him out of her bosom, and carried him up into a loft, where he abode, and laid him upon his own bed. 20And he cried unto the LORD, and said, O LORD my God, hast thou also brought evil upon the widow with whom I sojourn, by slaying her son? 21And he stretched himself upon the child three times, and cried unto the LORD, and said, O LORD my God, I pray thee, let this child’s soul come into him again.17.21 stretched: Heb. measured17.21 into…: Heb. into his inward parts 22And the LORD heard the voice of Elijah; and the soul of the child came into him again, and he revived. 23And Elijah took the child, and brought him down out of the chamber into the house, and delivered him unto his mother: and Elijah said, See, thy son liveth.
24¶ And the woman said to Elijah, Now by this I know that thou art a man of God, and that the word of the LORD in thy mouth is truth.
Пророк Илија прориче сушу
1Илија Тесвићанин, из Тесве галадске, рече Ахаву: „Живога ми Господа, Бога Израиљевог, коме служим: наредних година неће бити ни росе, ни кише, осим на моју заповест.“
Илију хране гаврани
2Реч Господња дође Илији: 3„Иди одавде и крени на исток, па се сакриј код потока Хората, источно од Јордана. 4Пићеш из потока, а ја сам наредио гавранима да те тамо хране.“
5Он оде и учини по речи Господњој. Пошто је отишао, настанио се код потока Хората, источно од Јордана. 6Гаврани су му свако јутро и вече доносили хлеб и месо, а пио је из потока.
Илија и удовица из Сарепте
7Међутим, након извесног времена поток је пресушио, јер није било кише у земљи. 8Тада му дође реч Господња: 9„Устани и иди у Сарепту сидонску и настани се тамо. Ево, ја сам заповедио тамо једној жени удовици да те храни.“
10Он је устао и отишао у Сарепту. Кад је дошао на градска врата, удовица је скупљала грање. Он је позва и рече: „Донеси ми мало воде у крчагу, да пијем.“ 11Кад је она пошла да донесе, он јој довикну: „Донеси ми и мало хлеба у руци!“
12Она му одговори: „Живога ми Господа, Бога твога, немам никаквог хлеба осим шаке брашна у ћупу и мало уља у крчагу. Ево, скупљам гранчицу, две, да одем кући и да спремим себи и свом сину, да поједемо, па да умремо.“
13Илија јој рече: „Не бој се, него иди и уради како си рекла; али прво направи мени хлеб од тога и донеси ми, па онда иди и спреми за себе и свога сина. 14Јер говори Господ, Бог Израиљев: ’Брашно у ћупу се неће потрошити и уље у крчагу неће нестати, док Господ не пусти кишу на земљу.’“
15Она оде и учини како јој је Илија рекао; јели су и она и он и сав њен дом за дуго времена. 16Брашно у ћупу се није потрошило нити је уље у крчагу нестало, према речи коју је Господ рекао преко Илије.
Илија оживљује удовичиног сина
17После ових догађаја оболео је син жене, домаћице куће. Но, болест му се веома погоршала, тако да је издахнуо. 18Тада му она рече: „Шта имаш против мене, Божији човече? Зар си дошао к мени да ме подсетиш на моју кривицу и усмртиш ми сина?“
19Он јој рече: „Дај ми свога сина.“ Узео га је из њеног наручја и однео га у горњу собу, где је становао, и положио га на свој кревет. 20Затим је завапио Господу и рекао: „Господе, Боже мој, зар ћеш довести несрећу и на удовицу код које станујем, и усмртити јој сина?“ 21Тада се испружио над дечаком три пута и завапио Господу, рекавши: „Господе, Боже мој, нека се врати душа у овога дечака.“
22Господ је услишио Илијин вапај, и дечакова душа се вратила у њега, те је оживео. 23Затим је Илија узео дечака, донео га из горње собе у кућу, и дао га његовој мајци. Илија рече: „Види, твој син је жив!“
24Жена рече Илији: „Сада знам да си човек Божији и да је реч Господња из твојих уста истина.“
