27
ツロへの哀歌
1次のような主からのことばがありました。
2「人の子よ、ツロのために、この悲しみの歌を歌え。
3ああ、貿易の中心地、強大な港町よ。
主のことばを聞きなさい。
おまえは『私は世界で一番美しい町だ』
と自慢している。
4領土を海の中にまで広げ、
建築家たちはおまえを豪華に仕上げた。
5おまえはセニル産の最上のもみの木で造った
船のようだ。
マストにはレバノン杉を使った。
6櫂にはバシャン産の樫の木、
船室の壁にはキプロス南岸産の糸杉材を使った。
7その帆はエジプト亜麻の最上の帆布で、
おまえを覆う日よけは
東部キプロス産の紫と紅の染料で明るく彩られている。
8船員はシドンとアルワデ出身の者、
舵手はツロの腕ききだ。
9ゲバル出身の経験豊富な船大工が
船板の継ぎ目を修理する。
世界の各地から商品を満載した船がやって来て、
おまえと商いをする。
10軍隊には遠くペルシヤ、ルデ、
プテの出身者がいて、おまえに仕えた。
城壁にかけた彼らの盾は、自慢の種だった。
11アルワデとヘレク出身の者が城壁の歩哨に立ち、やぐらはガマデ出身の者が守りを固めていた。彼らの盾も城壁にずらりと並び、おまえの栄誉はまさに完全そのものだった。
12タルシシュから、銀、鉄、すず、鉛など、あらゆる種類の財宝が手に入った。 13ヤワン、トバル、メシェクの商人は奴隷や青銅の器を持参し、 14ベテ・トガルマからは軍馬、戦車用の馬、らばが運ばれて来た。
15デダンからも商人が来た。おまえは地中海沿岸の市場を支配し、黒檀や象牙で支払わせた。 16エドムの貿易商人はおまえの製品をたくさん買い、エメラルド、紫の染料、刺繍品、上質の亜麻布、さんごやめのうなどの宝石と交換した。 17ユダと、かつてイスラエル王国にあった町々も、ミニテの小麦といちじく、はちみつ、香油、香料などを持参して、商いをした。 18ダマスコもやって来て、ヘルボンのぶどう酒とシリヤの羊毛を、おまえの豊富な製品と交換した。 19ベダンとヤワンも、アラビヤ糸、銑鉄、桂枝、菖蒲を持参して商いをした。 20デダンは鞍に敷く高級な布地を持参した。
21アラビヤ人もケダルの裕福な君主たちも、子羊、雄羊、やぎを持参した。 22シェバとラマの商人は、いろいろな種類の香料、宝石、金を持って来た。 23カランとカネ、エデン、アッシリヤ、キルマデも、それぞれの製品を持って来た。 24青の布地、刺繍品、固く撚った太ひもでしっかり織り上げた多彩な敷物など、最上質の織物類だった。 25タルシシュの船団は、おまえが雇った海のキャラバンだ。
おまえの島の倉庫はあふれるばかりだ。
26だが今、ツロの政治家たちは
おまえの船を嵐の真っただ中にこぎ出した。
激しい東風に、さすがの巨船もぐらつき、
海の真ん中で難破する。
27すべてのものが海のもくずと消える。
財宝も商品も、船員も水先案内人も、
船大工も商人も兵隊も、
すべての人が、ツロの壊滅の日に、海の底に沈む。
28恐怖におののく水先案内人の叫び声に、
近隣の町々は震え上がる。
29-30海に出ていた船員が上陸し、
本土の岸に立って見回しながら大声で泣き、
頭にちりを振りかけ、灰の中をころげ回る。
31彼らは悲しみのあまり頭をそって丸坊主となり、
荒布をまとい、ツロのために心を痛めて、
泣きくずれる。
32そして悲しみの歌を歌う。
『海の真ん中で滅ぼされたツロのように不思議な町が、
世界のどこにあっただろうか。
33おまえの商品は多くの国の人々の欲望を満足させた。
地の果てに住む王たちも、
おまえが送った財宝を喜んだ。
34だが今、おまえは海の底に横たわっている。
すべての商品も、それを運ぶ船員もみな、
おまえとともに沈んでしまった。
35沿岸に住む者はみな、わが目を疑い、
立ちすくんでいる。
王たちも、おびえた表情でじっと見つめている。
36他国の商人も、おまえがたどった運命の恐ろしさに、
頭を振って考え込んでいる。
おまえは永久に滅び去ったのだ。』」
1И дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, запевај тужбалицу о Тиру! 3Реци Тиру:
’О, ти што столујеш на вратима морским,
што тргујеш с народима на многим острвима,
Говори Господ Бог: о, Тире, ти рече:
„Ја сам савршенство лепоте!“
4Границе твоје у срцу су мора,
савршена твоја лепота твојих је зидара дело.
5Од чемпреса сенирских
све су ти даске начинили,
с Ливана кедар узеше,
да ти јарбол начине,
6од храстова васанских,
весла су ти направили,
а палубу од борова с китимских острва;
слонову кост у њу су уметнули.
7Једро ти је било од лана везеног, египатског,
а застори од гримиза и скерлета с острва елиских.
8Мештани Сидона и Арвада били су ти веслачи,
мудраци твоји, Тире, били су ти кормилари.
9Старешине гевалске и мудраци његови
пукотине су твоје поправљали;
све лађе на мору и посада њихова
долазили су да од тебе робу купују.
10Људи из Персије, Луда и Фута,
твоји су били ратници.
О твоје су зидове штитове и шлемове качили,
и китили те сјајем.
11Арвађани и војска твоја на твојим зидовима,
куле су твоје Гамадити чували унаоколо.
Штитове су своје качили на твоје зидове
да дотерају твоју лепоту.
12Тарсис је трговао с тобом; због твог силног богатства свакојаког плаћао је твоју робу сребром и гвожђем, калајем и оловом.
13Јаван, Тувал и Месех су трговали с тобом размењујући робље и бронзано посуђе за твоју робу.
14Они из дома Тогарминог размењивали су коње, јахаће коње и мазге за твоју робу.
15Синови Деданови су трговали с тобом. И многа су острва трговала за тебе; доносили су ти као накнаду слонову кост и ебоново дрво.
16Арам је трговао с тобом због обиља твојих производа; плаћали су за твоју робу малахитима, скерлетом, везеним платном и финим ланом, коралима и рубинима.
17Јуда и земља Израиљева су трговали с тобом; плаћали су за твоју робу пшеницом из Минита, брашном, медом, уљем и мелемом.
18Дамаск је, због обиља твојих производа сваке врсте, трговао с тобом хелвонским вином и вуном из Сахара. 19Дан и Јаван из Узала за твоју су робу давали обрађено гвожђе, касију и трску.
20Дедан је трговао с тобом с јахачким простиркама.
21Арабљани и сви кнезови кедарски трговали су с тобом и плаћали ти јагањцима, овновима и јарцима.
22Трговци из Саве и Регме су трговали с тобом. За твоју робу плаћали су најбољим зачинима сваке врсте, свакојаким драгуљима и златом.
23Харан, Кана, Еден, савски трговци, Асирија и Хилмад, су трговали с тобом. 24Трговали су с тобом на твојој пијаци у замену за најбоље рухо од везене пурпурне тканине, и разнобојне тепихе од чврсто уплетених нити.
25Тарсиске лађе превозиле су твоју робу. Био си пун и веома натоварен на морској пучини. 26Твоји веслачи су те извели на пучину, али источни ветар те је разбио усред мора. 27Твоје богатство, твоја роба, твоји морепловци, твоји морнари, кормилари и мајстори за твоје пукотине, твоји трговци, сви ратници у теби, и сви који су на палуби, пашће у морске дубине у дан твога пада. 28Кад се зачује вапај твојих кормилара затрешће се обала. 29Тада ће сви веслачи, морнари и сви морски кормилари напустити своје лађе и искрцати се на земљу. 30Они ће подићи свој глас и горко завапити над тобом. Прашином ће посути своју главу и ваљати се у пепелу, 31обријаће главу за тобом, припасаће кострет, па ће, огорчене душе, плакати за тобом и горко нарицати.
32Закукаће и запевати нарицаљку над тобом:
„Ко је као Тир
ућуткан усред мора?“
33Кад су ти робу довозили с мора,
њом си ситио многе народе;
обиљем блага и робом својом,
ти си богатио цареве земаљске.
34А сада те море разби у води дубокој,
роба твоја пропаде, и сав народ у теби.
35Сви су житељи острвски запањени над тобом;
цареве им подилази језа, од страха им се лице грчи.
36Трговци народа звижде над тобом;
постао си ругло
и више те неће бити.’“