Jeremia pleit voor het volk
1Och Here, denk aan alles wat ons is overkomen, kijk eens naar de ellende waaronder wij gebukt gaan!
2Onze huizen en ons land zijn in bezit genomen door buitenlanders.
3Wij zijn wezen, onze vaders zijn dood en onze moeders zijn weduwen.
4Wij moeten zelfs betalen voor ons drinkwater, hout wordt ons tegen de hoogst mogelijke prijzen verkocht.
5Wij buigen onze nek onder de voet van de overwinnaar, zonder ons rust te gunnen, laten zij ons zwoegen.
6Wij smeken Egypte en Assyrië om brood.
7Onze voorouders zondigden, maar stierven voordat de oordelende hand zijn werk begon. Wij dragen nu de straf die zij verdienden!
8Onze vroegere dienaars zijn ons nu de baas geworden, er is niemand overgebleven die ons kan redden.
9Wij gaan de woestijn in om voedsel te zoeken, maar daarbij lopen wij het risico door de vijand te worden gedood.
10Onze huid voelt heet aan, we hebben koorts door de honger.
11Zij verkrachten de vrouwen van Jeruzalem en de meisjes in de steden van Juda.
12Onze prinsen hebben zij opgehangen en zelfs bejaarde mannen worden met minachting behandeld.
13Zij nemen jonge mannen mee om hun koren te malen en de kleine kinderen wankelen onder de zware lasten die zij moeten dragen.
14De oude mannen zitten niet meer in de stadspoorten, de jongeren dansen en zingen niet meer.
15De vreugde in onze harten is gedoofd, ons dansen is veranderd in rouwen.
16Onze glorie is vergaan. De kroon is van ons hoofd gevallen. Dat overkomt ons allemaal vanwege onze zonden.
17Onze harten zijn zwak en droevig, de schittering is uit onze ogen verdwenen.
18Jeruzalem en de tempel van de Here zijn verwoest en liggen er verlaten bij. Alleen de vossen dwalen er in rond.
19Och Here, U blijft voor altijd dezelfde! Uw troon staat vast van generatie op generatie.
20Waarom vergeet U ons nog steeds? Waarom keert U ons zo lang de rug toe?
21Bewerk in ons hart een ommekeer en breng ons weer bij U terug! Dat is onze enige hoop! Geef ons onze vroegere vreugde weer terug!
22Of hebt U ons voorgoed afgewezen? Komt er ooit een einde aan uw toorn tegen ons?
Народ плаче пред Богом
1Опомени се, Господе, шта нам се догодило;
погледај, види нашу срамоту.
2У туђинске руке пала је баштина наша,
странци се шире по нашим домовима.
3Очева наших нема, сирочад смо постали,
мајке су наше сада удовице.
4Воду за пиће новцем плаћамо,
дрва за гориво такође купујемо.
5Гоне нас као теглеће живинче;
исцепани смо, а не дају нам одмора.
6Идемо, просјачимо по Египту и Асирији
да бисмо имали хлеба да преживимо.
7Наши преци згрешише, али њих нема,
па ми испаштамо за кривице њихове.
8Над нама владају простаци робови
и од њихове силе нико да нас избави.
9Убице харају по земљи,
стављамо живот на коцку идући по храну.
10Од глади горимо као у грозници,
и кожа је наша као пећ ужарена.
11На светињи, на Сиону, силују жене,
по Јудиним насељима девојке.
12Наше главаре рукама својим хватају и вешају,
ни старце наше неће да поштују.
13Младићи као робови окрећу жрвњеве,
дечаци падају под бременима дрва.
14Старци више не седе пред вратима,
младих људи свирка више се не чује.
15Ишчезла је радост из наших живота:
уместо да играмо, ми смо ојађени.
16Са главе је наше круна пала.
Народ признаје грехе
Згрешили смо, сада тешко нама.
17Ето зато срце наше болује!
Ето, зато се очи наше замутише!
18Зато је сионска гора опустошена.
Зато се шакали шуњају по тој пустоши.
Молитва за избављење
19Ти, Господе, остајеш довека,
твој је престо од колена до колена.
20Немој нас занавек заборавити,
немој нас за дуго време оставити.
21Врати нас к себи! Обрати нас, Господе!
Обнови славу нашу из негдашњих дана.
22Зар да нас одбациш потпуно?
Да се на нас срдиш бескрајно?
