De aanval op Jeruzalem
1Zedekia was eenentwintig jaar toen hij koning werd en elf jaar lang regeerde hij in Jeruzalem. Zijn moeder heette Hamutal en was een dochter van Jeremia uit Libna. 2Maar Zedekia was een goddeloze koning, net als Jojakim. 3Het kwam zelfs zover dat de Here in zijn toorn het volk van Jeruzalem en Juda verstootte.
Zedekia kwam in opstand tegen de koning van Babel. 4In het negende regeringsjaar van Zedekia, op de tiende dag van de tiende maand, verscheen koning Nebukadnezar van Babel met zijn hele leger voor Jeruzalem. Hij bouwde een belegeringswal tegen de stadsmuren 5en begon aan een beleg van anderhalf jaar. 6Ten slotte, op de negende dag van de vierde maand, toen overal in de stad honger werd geleden en de voedselvoorraad vrijwel op was, 7werd een bres in de stadsmuur geslagen en ʼs nachts vluchtten alle soldaten de stad uit door de poort tussen de twee muren bij de koninklijke tuin, ondanks het feit dat de stad volledig omsingeld was door de Chaldeeën. Dwars door de velden vluchtten zij in de richting van het Jordaandal. 8Maar het Chaldese leger zette de achtervolging in en greep koning Zedekia in de omgeving van Jericho, zijn hele leger was uiteengevallen. 9Zij brachten hem naar de koning van Babel die zich ophield in de stad Ribla in het koninkrijk Hamath. Daar werd Zedekia veroordeeld. 10Voor de ogen van Zedekia werden zijn zonen en alle bewindslieden van Juda gedood. 11Daarna werden hem de ogen uitgestoken en brachten zij hem in ketens naar Babel, waar hij de rest van zijn leven in de gevangenis werd opgesloten. 12Op de tiende dag van de vijfde maand van het negentiende regeringsjaar van koning Nebukadnezar van Babel arriveerde Nebuzaradan, het hoofd van de lijfwacht, in Jeruzalem. 13Hij stak de tempel, het paleis en alle grote huizen in brand 14en zette het Chaldese leger aan het werk om de stadsmuren omver te trekken. 15Toen nam hij enkelen van de armsten van het volk, degenen die de verwoesting van de stad hadden overleefd, degenen die Zedekia in de steek hadden gelaten en naar het leger van Babel waren overgelopen en de handelslieden die waren overgebleven, als gevangenen mee naar Babel. 16Alleen de allerarmsten liet hij achter als wijnbouwers en landbouwers.
17De Babyloniërs sloegen de twee grote koperen pilaren die bij de ingang van de tempel stonden aan stukken, evenals het koperen wasvat en de koperen stieren waarop het vat rustte en namen dat alles mee naar Babel. 18Tevens namen zij alle koperen potten, de asscheppen, de messen die bij het altaar werden gebruikt, de sprengbekkens, de vuurpotten, de schalen en al het andere koperen gereedschap uit de tempel mee. 19Het hoofd van de lijfwacht zag er op toe dat ook de gouden en zilveren schalen, vuurpannen, sprengbekkens, potten, kroonluchters, schotels en offerschalen werden meegenomen. 20Het gewicht van de twee koperen pilaren, het wasvat en de twaalf stieren was enorm. Zij konden het niet eens wegen. Dit alles was gemaakt in de tijd van koning Salomo. 21De pilaren waren elk 8,10 meter hoog en hadden een omtrek van 5,40 meter. Ze waren hol en hun wanden waren van acht centimeter dik koper. 22Op elk van de pilaren stond een bronzen sierstuk van 2,25 meter lang en de bovenkant daarvan was versierd met vlechtwerk van koperen granaatappels. De twee pilaren zagen er precies hetzelfde uit. 23Op de zijden van elke pilaar zaten in totaal zesennegentig granaatappels en bovendien op elke hoek nog een, zodat het hele vlechtwerk uit honderd granaatappels bestond. 24-25 Het hoofd van de lijfwacht nam met zich mee als gevangenen: de hogepriester Seraja, zijn assistent Zefanja, de drie hoogste tempelbewakers, een van de hoge legerofficieren, zeven adviseurs van de koning die in de stad waren ontdekt, de secretaris van de opperbevelhebber die verantwoordelijk was voor de rekrutering van manschappen voor het leger en zestig andere hooggeplaatsten van wie de schuilplaatsen waren ontdekt. 26Hij nam hen mee naar de koning van Babel in Ribla, 27waar deze hen allen ter dood liet brengen. Zo werd Juda in ballingschap weggevoerd. 28Het aantal gevangenen dat in het zevende regeringsjaar van Nebukadnezar naar Babel werd gebracht, bedroeg 3023. 29Elf jaar later nam hij nog eens 832 mensen uit Jeruzalem gevangen. 30Vijf jaar daarna stuurde hij Nebuzaradan, het hoofd van de lijfwacht, die 745 mensen gevangennam. Zo kwam het totaal aantal gevangenen op zesenveertighonderd.
31Op de vijfentwintigste dag van de twaalfde maand in het zevenendertigste jaar dat koning Jojachin van Juda in Babel gevangen zat, liet Evil-Merodach, die in dat jaar koning van Babel werd, koning Jojachin uit de gevangenis vrij. 32Hij onderhield zich vriendelijk met Jojachin en behandelde hem beter dan de andere koningen in Babel. 33Hij gaf hem nieuwe kleding en liet hem voor de rest van zijn leven regelmatig deelnemen aan zijn maaltijden. 34Bovendien kreeg Jojachin elke dag een toelage om tot zijn dood in zijn levensbehoeften te kunnen voorzien.
Пад Јерусалима
1Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Амутала, ћерка Јеремијина, из Ливне. 2Он је чинио што је зло у очима Господњим, сасвим како је чинио и Јоаким. 3И пошто су се побунили против Господа, гнев Господњи је дошао на Јерусалим и Јуду, па их је одбацио од свога лица.
А Седекија се побунио против вавилонског цара.
4Девете године његовог царевања, десетог дана десетог месеца, дошао је Навуходоносор, цар Вавилона, са свом својом војском на Јерусалим; утаборили су се пред њим и подигли насип око њега. 5Град је био под опсадом до једанаесте године цара Седекије.
6Али деветог дана четвртог месеца кад је у граду завладала љута глад, да није било хране за народ земље, 7град је био проваљен. Цар је под окриљем ноћи побегао са свим ратницима између два зида поред царског врта, иако су Халдејци били свуда око града, и отишао у правцу Араве52,7 Јорданска долина.. 8Халдејски војници су се дали у потеру за царем и стигли га на Јерихонским пољанама; сва његова војска се разбежала и оставила га.
9Халдејци су ухватили цара. Одвели су га вавилонском цару у Ривлу, у аматској земљи, који му је изрекао пресуду. 10Цар Вавилона је Седекијине синове поклао пред њим, а у Ривли је такође поклао и све главаре Јуде. 11Седекији је ископао очи, па га је везаног ланцима вавилонски цар довео у Вавилон и бацио у затвор све до дана његове смрти.
12Десетог дана петог месеца; то је била деветнаеста година цара Навуходоносора, цара Вавилона, у Јерусалим је дошао царев слуга Навузардан, заповедник телесне страже који је служио вавилонском цару. 13Он је спалио Дом Господњи, царев дворац и све куће у Јерусалиму; спалио је сваку велику зграду. 14Затим су сви халдејски војници, који су били са заповедником телесне страже, срушили све зидине око Јерусалима. 15Најсиромашније и остатак народа који је остао у граду, оне што су пребегли к вавилонском цару и преостале мајсторе, одвео је у изгнанство Навузардан, заповедник телесне страже. 16Ипак, заповедник телесне страже, Навузардан је оставио најсиромашније у земљи да буду виноградари и земљорадници.
17Халдејци су изломили и бронзане стубове који су били у Дому Господњем, и подножја и бронзано море, који су били у Дому Господњем, и однели сву њихову бронзу у Вавилон. 18Однели су и лонце, лопатице, усекаче, машице, тепсије, и све бронзано посуђе које се користило за храмску службу, као и кадионице и лаворе. 19Затим зделе, кадионице, чиније, лонце, свећњаке, тепсије и крчаге. Заповедник телесне страже је однео све што је било од злата и сребра.
20Бронзи од два стуба, једног мора, дванаест бронзаних волова који су били под њим и подножја, а које је цар Соломон начинио за Дом Господњи, није било мере. 21У погледу стубова, сваки стуб је био висок осамнаест лаката52,21 Око 9 m. и био је обмотан ужетом од дванаест лаката52,21 Око 6 m.. Био је шупаљ и дебљине четири прста52,21 Један прст износи 1,85 cm., 22а на његовом врху је било бронзано оглавље. Оглавље је било високо пет лаката52,22 Око 2,5 m.. Плетенице и нарови око оглавља су били потпуно од бронзе. Други стуб с плетеницом и наровима је био исти. 23Било је деведесет шест нарова са страна; укупно стотину нарова у плетеници.
24Заповедник телесне страже је, такође, повео Сорају, Првосвештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара. 25Из града је одвео и једног дворанина који је био над ратницима, и седморицу царских свештеника које су нашли у граду. Такође је одвео писара војног заповедника, који је позивао у војску народ земље, и шездесет људи од народа земље које су нашли у граду. 26Навузардан, заповедник телесне страже, их је узео и довео их пред вавилонског цара у Ривлу. 27Вавилонски цар их је побио; погубио их је у Ривли, у земљи аматској.
Тако је Јуда био одведен у изгнанство из своје земље. 28Ово је народ који је Навуходоносор повео у изгнанство:
седме године:
три хиљаде двадесет троје Јудејаца;
29осамнаесте године Навуходоносор је повео из Јерусалима
осам стотина тридесет двоје људи;
30Навуходоносорове двадесет треће године, заповедник телесне страже, Навузардан, повео је у изгнанство седам стотина четрдесет пет Јудејаца.
Укупно четири хиљаде шест стотина људи.
Јоахин ослобођен
31Тридесет седме године изгнанства Јудиног цара Јоахина, двадесет петог дана дванаестог месеца, вавилонски цар Евил-Меродах је у првој години свога царевања помиловао и пустио из тамнице Јудиног цара Јоахина. 32Љубазно је с њим разговарао, и поставио му столицу више столица свих царева који су били с њим у Вавилону. 33Јоахин је одложио своју тамничку одећу, па је до краја живота јео храну за царевим столом. 34Цар Вавилона му је свакодневно давао за издржавање до краја његовог живота, све до дана његове смрти.
