Psalm 143 – HOF & NSP

Hoffnung für Alle

Psalm 143:1-12

Bring mich nicht vor dein Gericht!

1Ein Lied von David.

Herr, höre mein Gebet!

Achte auf mein Flehen und hilf mir,

du bist doch treu und gerecht!

2Bring mich nicht vor dein Gericht,

denn vor dir ist kein Mensch unschuldig.

3Der Feind verfolgt mich

und wirft mich zu Boden.

In völliger Dunkelheit lässt er mich zurück,

als wäre ich schon lange tot.

4Ich weiß nicht mehr weiter

und bin vor Angst wie gelähmt.

5Ich denke zurück an früher, an das, was du damals getan hast,

und halte mir deine großen Taten vor Augen.

6Zu dir strecke ich meine Hände empor im Gebet.

Wie ausgedörrtes Land nach Regen lechzt,

so warte ich sehnsüchtig auf dein Eingreifen.

7Herr, erhöre mich doch jetzt –

ich bin völlig am Ende!

Verbirg dich nicht vor mir,

sonst habe ich nicht mehr lange zu leben!

8Lass mich schon früh am Morgen erfahren,

dass du es gut mit mir meinst,

denn ich vertraue dir.

Zeige mir, wohin ich gehen soll,

denn nach dir sehne ich mich.

9Rette mich, Herr, vor meinen Feinden –

nur bei dir bin ich geborgen.

10Lehre mich, so zu leben, wie du es willst,

denn du bist mein Gott!

Führe mich durch deinen guten Geist,

dann kann ich ungehindert meinen Weg gehen!

11Herr, ich weiß, du bist gerecht, darum hilf mir aus meiner Not!

Es wird deinem Namen Ehre machen, wenn du mich am Leben erhältst.

12Lass meine Feinde umkommen

und vernichte alle, die mich verfolgen!

Denn du bist ein gnädiger Gott, und ich diene dir.

New Serbian Translation

Псалми 143:1-12

Псалам 143

Псалам Давидов.

1О, Господе, чуј молитву моју

и послушај преклињања моја!

Услиши ме по верности,

по праведности својој.

2Са слугом својим немој на суд ићи,

јер пред тобом нема живог,

а да је праведан.

3Јер душманин душу моју гони,

живог ме о земљу ломи;

тера ме да живим по мрачним местима,

као оне што су одавно покојни.

4Клонуо је дух мој у мени,

срце ми је уцвељено у грудима!

5Прохујалих дана присећам се,

уносим се у сва твоја дела

и разматрам дело твојих руку.

6Руке своје к теби ширим,

душа моја те је жедна

као земља сува. Села

7Пожури се, услиши ме!

О, Господе, дух мој копни!

Лице своје од мене не скривај,

да не будем попут оних што иду у раку.

8Кад је јутро објави ми своју милост,

јер у тебе уздајем се;

објави ми пут којим ћу поћи

јер је моја душа тебе жељна.

9О, Господе, избави ме од душмана мојих!

К теби бежим да се скријем.

10Поучи ме да по твојој вољи чиним,

јер Бог мој ти си;

ти си доброг духа,

поведи ме где је земља равна.

11О, Господе, због имена свога

сачувај ме живог!

Праведношћу својом душу моју

од невоље спаси.

12По милости својој

затри противнике моје;

искорени све душмане душе моје,

јер ја сам твој слуга!