Offenbarung 7 – HOF & NSP

Hoffnung für Alle

Offenbarung 7:1-17

Wer trägt das Zeichen Gottes?

1Dann sah ich in jeder der vier Himmelsrichtungen einen Engel stehen. Sie hielten die Winde und Stürme zurück. Kein Lufthauch war zu spüren, weder auf der Erde noch auf dem Meer; nicht ein Blättchen raschelte an den Bäumen. 2Aus dem Osten, da wo die Sonne aufgeht, sah ich einen anderen Engel heraufsteigen; der brachte das Siegel des lebendigen Gottes. Den vier Engeln, die von Gott die Macht erhalten hatten, das Verderben über Land und Meer zu bringen, rief er mit lauter Stimme zu: 3»Wartet! Bringt noch kein Unheil über das Land, das Meer und die Bäume. Erst wollen wir allen, die zu Gott gehören und ihm dienen, sein Siegel auf die Stirn drücken.« 4Dann hörte ich, wie viele dieses Zeichen erhielten. Es waren 144.000 aus allen Stämmen Israels: 5-8je 12.000 aus den Stämmen Juda, Ruben, Gad, Asser, Naftali, Manasse, Simeon, Levi, Issachar, Sebulon, Josef und Benjamin.

Die Auserwählten aus allen Völkern

9Jetzt sah ich eine riesige Menschenmenge, so groß, dass niemand sie zählen konnte. Die Menschen kamen aus allen Nationen, Stämmen und Völkern; alle Sprachen der Welt waren zu hören. Sie standen vor dem Thron und vor dem Lamm. Alle hatten weiße Gewänder an und trugen Palmenzweige in der Hand. 10Mit lauter Stimme riefen sie: »Heil und Rettung kommen allein von unserem Gott, der auf dem Thron sitzt, und von dem Lamm!« 11Alle Engel standen um den Thron, um die Ältesten7,11 Vgl. die Anmerkung zu Kapitel 4,4. und die vier mächtigen Gestalten. Sie fielen vor dem Thron nieder und beteten Gott an. 12»Ja, das steht fest«, sagten sie, »Anbetung und Herrlichkeit, Weisheit und Dank, Ehre, Macht und Kraft gebühren unserem Gott für immer und ewig. Amen!«

13Da fragte mich einer der Ältesten: »Weißt du, wer diese Menschen mit den weißen Kleidern sind und wo sie herkommen?« 14»Nein, Herr«, antwortete ich, »aber du weißt es bestimmt.« Da antwortete er mir: »Sie kommen aus Verfolgung, Leid und Bedrängnis7,14 Oder: aus der Zeit der größten Not. – Vgl. Daniel 12,1; Matthäus 24,21.. Im Blut des Lammes haben sie ihre Kleider reingewaschen. 15Deshalb stehen sie hier vor dem Thron Gottes und dienen ihm Tag und Nacht in seinem Tempel. Gott, der auf dem Thron sitzt, wird bei ihnen wohnen und sie beschirmen! 16Sie werden nie wieder Hunger oder Durst leiden; keine Sonnenglut oder sengende Hitze wird sie jemals wieder quälen. 17Denn das Lamm, das in der Mitte steht, wo der Thron ist, wird ihr Hirte sein. Er wird sie zu den Quellen führen, aus denen das Wasser des Lebens entspringt. Und Gott wird ihnen alle Tränen abwischen.«

New Serbian Translation

Откривење 7:1-17

Седам труба

1Након тога, видео сам четири анђела како стоје на четири угла земље и задржавају четири ветра на земљи, да ниједан ветар не дува ни на земљу, ни на море, нити на икакво дрво. 2Затим сам видео другог анђела који је долазио с истока. Са собом је имао печат живога Бога. Он довикну снажним гласом оној четворици анђела којима је дата власт да науде земљи и мору: 3„Не удите земљи, ни мору, нити дрвећу, док не запечатимо чела слугу нашега Бога!“ 4Онда сам чуо број запечаћених. Било их је стотину четрдесет четири хиљаде из сваког племена народа Израиљевог:

5из Јудиног племена дванаест хиљада,

из Рувимовог племена дванаест хиљада,

из Гадовог племена дванаест хиљада,

6из Асировог племена дванаест хиљада,

из Нефталимовог племена дванаест хиљада,

из Манасијиног племена дванаест хиљада,

7из Симеуновог племена дванаест хиљада,

из Левијевог племена дванаест хиљада,

из Исахаровог племена дванаест хиљада,

8из Завулоновог племена дванаест хиљада,

из Јосифовог племена дванаест хиљада, и

из Венијаминовог племена дванаест хиљада.

Непрегледно мноштво народа

9Затим сам видео мноштво људи, које нико није могао да изброји. Било их је од сваке народности, племена, народа и језика. Стајали су пред престолом и пред Јагњетом обучени у белу одећу и са палмама у својим рукама. 10Они громко ускликнуше:

„Спасење припада нашем Богу

који седи на престолу и Јагњету!“

11А сви анђели, старешине и четири бића који су стајали око престола, падоше ничице на земљу пред престолом, па се поклонише Богу, 12говорећи:

„Амин! Благослов и слава,

мудрост и захвалност,

част, сила и снага,

припадају нашем Богу, од сад и довека.

Амин!“

13Тада ме један од старешина упита: „Знаш ли ко су ови у белој одећи и одакле долазе?“

14Ја му одговорим: „То ти знаш, господару мој.“

Он ми рече: „То су они што су прошли кроз велике невоље. Они су опрали своју одећу и избелили је Јагњетовом крвљу. 15Зато стоје пред Божијим престолом и даноноћно служе Богу у његовом храму. А онај који седи на престолу настаниће се међу њима. 16Они никад више неће бити гладни ни жедни, и неће их пећи сунце, нити икаква жега, 17јер ће Јагње, које је насред престола, бити њихов Пастир. Оно ће их водити на изворе воде живота, а Бог ће обрисати сваку сузу са њихових очију.“