Markus 15 – HOF & NSP

Hoffnung für Alle

Markus 15:1-47

Jesus wird an die Römer ausgeliefert

(Matthäus 27,1‒2.11‒14; Lukas 22,66–23,13; Johannes 18,28‒38)

1Am frühen Morgen schlossen die obersten Priester, die führenden Männer des Volkes und die Schriftgelehrten, also der ganze Hohe Rat, ihre Beratungen ab und trafen ihre Entscheidung. Sie ließen Jesus gefesselt abführen und übergaben ihn Pilatus, dem römischen Statthalter.

2Pilatus fragte ihn: »Bist du der König der Juden?« »Ja, du sagst es«, antwortete Jesus. 3Die obersten Priester brachten nun viele Anklagen gegen ihn vor. 4Pilatus wandte sich wieder an ihn: »Willst du dich nicht verteidigen? Hörst du denn nicht, was sie dir alles vorwerfen?« 5Aber Jesus erwiderte kein Wort mehr. Darüber wunderte sich Pilatus sehr.

Das Todesurteil

(Matthäus 27,15‒26; Lukas 23,13‒25; Johannes 18,39–19,16)

6Jedes Jahr zum Passahfest begnadigte Pilatus einen Gefangenen, den das Volk selbst auswählen durfte. 7Zu dieser Zeit saß ein Mann namens Barabbas im Gefängnis. Er war zusammen mit einigen anderen festgenommen worden, die während eines Aufstandes einen Mord begangen hatten. 8Eine große Menschenmenge zog nun vor den Palast von Pilatus und forderte, dass er wie üblich einen Gefangenen freiließ. 9Pilatus rief ihnen zu: »Soll ich euch den ›König der Juden‹ freigeben?« 10Denn er wusste genau, dass die obersten Priester das Verfahren gegen Jesus nur aus Neid angezettelt hatten.

11Aber die obersten Priester hetzten die Menge auf, die Freilassung von Barabbas zu verlangen. 12Pilatus fragte zurück: »Und was soll mit dem Mann geschehen, den ihr den König der Juden nennt?«

13Da riefen sie alle: »Ans Kreuz mit ihm!« 14»Was für ein Verbrechen hat er denn begangen?«, fragte Pilatus. Doch die Menge schrie immer lauter: »Ans Kreuz mit ihm!« 15Weil Pilatus die aufgebrachte Volksmenge zufriedenstellen wollte, gab er Barabbas frei. Jesus aber ließ er auspeitschen und zur Kreuzigung abführen.

Jesus wird verhöhnt und misshandelt

(Matthäus 27,27‒31; Johannes 19,2‒3)

16Die Soldaten brachten Jesus in den Hof des Statthalterpalastes, das sogenannte Prätorium, und riefen die ganze Truppe zusammen. 17Sie hängten ihm einen purpurroten Mantel um, flochten eine Krone aus Dornenzweigen und drückten sie ihm auf den Kopf. 18Dann grüßten sie ihn voller Hohn: »Es lebe der König der Juden!« 19Mit einem Stock schlugen sie Jesus auf den Kopf, spuckten ihn an und knieten vor ihm nieder, um ihn wie einen König zu ehren. 20Nachdem sie so ihren Spott mit ihm getrieben hatten, zogen sie ihm den roten Mantel aus und legten ihm seine eigenen Kleider wieder an. Dann führten sie ihn aus der Stadt hinaus, um ihn zu kreuzigen.

Die Kreuzigung

(Matthäus 27,32‒44; Lukas 23,26‒43; Johannes 19,16‒27)

21Unterwegs begegnete ihnen Simon aus Kyrene, der Vater von Alexander und Rufus. Simon kam gerade von seinem Feld zurück. Die Soldaten zwangen ihn, das Kreuz zu tragen, an das Jesus gehängt werden sollte.

22Sie brachten Jesus nach Golgatha; das bedeutet »Schädelstätte«. 23Dort wollten die Soldaten ihm Wein mit Myrrhe geben. Aber Jesus trank nichts davon.

24Dann nagelten sie ihn an das Kreuz. Seine Kleider teilten sie unter sich auf und bestimmten durch das Los, was jeder bekommen sollte. 25Es war neun Uhr morgens, als sie ihn kreuzigten. 26Am Kreuz war ein Schild angebracht, auf dem man lesen konnte, weshalb man ihn verurteilt hatte. Darauf stand: »Der König der Juden!« 27Mit Jesus wurden zwei Verbrecher gekreuzigt, der eine rechts, der andere links von ihm.15,27 Andere Handschriften fügen hinzu: (Vers 28) Damit erfüllte sich die Vorhersage der Heiligen Schrift: »Er wurde zu den Verbrechern gezählt.« – Vgl. Jesaja 53,12.

29Die Leute, die am Kreuz vorübergingen, verspotteten ihn und schüttelten verächtlich den Kopf: »Ha! Den Tempel wolltest du abreißen und in drei Tagen wieder aufbauen! 30Dann rette dich doch selber und komm vom Kreuz herunter!«

31Auch die obersten Priester und die Schriftgelehrten verhöhnten Jesus: »Anderen hat er geholfen, aber sich selbst kann er nicht helfen. 32Dieser Christus, dieser König von Israel, soll er doch vom Kreuz heruntersteigen! Wenn wir das sehen, wollen wir an ihn glauben!« Ebenso beschimpften ihn die beiden Männer, die mit ihm gekreuzigt worden waren.

Jesus stirbt am Kreuz

(Matthäus 27,45‒56; Lukas 23,44‒49; Johannes 19,28‒30)

33Am Mittag wurde es plötzlich im ganzen Land dunkel. Diese Finsternis dauerte drei Stunden. 34Gegen drei Uhr rief Jesus laut: »Eli, Eli, lema sabachtani?« Das heißt übersetzt: »Mein Gott, mein Gott, warum hast du mich verlassen?«15,34 Psalm 22,2 35Einige von den Umstehenden aber meinten: »Hört doch! Er ruft den Propheten Elia.« 36Einer von ihnen holte schnell einen Schwamm, tauchte ihn in Essigwasser und steckte ihn auf einen Stab, um Jesus davon trinken zu lassen. »Wir wollen doch sehen, ob Elia kommt und ihn herunterholt!«, sagte er. 37Aber Jesus schrie laut auf und starb.

38Im selben Augenblick zerriss im Tempel der Vorhang vor dem Allerheiligsten von oben bis unten.

39Der römische Hauptmann, der gegenüber vom Kreuz stand, hatte mit angesehen, wie Jesus starb, und rief: »Dieser Mann ist wirklich Gottes Sohn gewesen!«

40Einige Frauen hatten das Geschehen aus der Ferne beobachtet. Unter ihnen waren Maria aus Magdala und Maria, die Mutter von Jakobus dem Jüngeren und von Joses, sowie Salome. 41Sie waren schon in Galiläa bei Jesus gewesen und hatten für ihn gesorgt. Zusammen mit vielen anderen Frauen waren sie mit Jesus nach Jerusalem gekommen.

Jesus wird begraben

(Matthäus 27,57‒61; Lukas 23,50‒55; Johannes 19,38‒42)

42-43Am Abend ging Josef aus Arimathäa, ein geachtetes Mitglied des Hohen Rates, zu Pilatus. Josef wartete auf das Kommen von Gottes Reich. Weil am nächsten Tag Sabbat war, entschloss er sich, Pilatus schon jetzt um den Leichnam von Jesus zu bitten.

44Pilatus war erstaunt zu hören, dass Jesus schon tot war. Darum rief er den Hauptmann und erkundigte sich: »Lebt Jesus tatsächlich nicht mehr?« 45Als der Hauptmann das bestätigte, überließ er Josef aus Arimathäa den Leichnam. 46Josef kaufte ein feines Leinentuch, nahm Jesus vom Kreuz, wickelte ihn in das Tuch und legte ihn in eine Grabkammer, die in einen Felsen gehauen war. Dann wälzte er einen Stein vor den Eingang.

47Maria aus Magdala und Maria, die Mutter von Joses, beobachteten, wohin er Jesus legte.

New Serbian Translation

Марко 15:1-47

Јудејско веће осуђује Исуса

1А чим је свануло, донесоше одлуку водећи свештеници са старешинама, зналцима Светог писма и целим Великим већем. Свезали су Исуса и изручили га Пилату.

Исус пред Пилатом

2Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ Исус му одговори:

„Ти то кажеш.“

3Водећи свештеници оптуживали су га за многе ствари. 4Пилат поново запита Исуса: „Зар немаш ништа да одговориш? Гледај за шта те све оптужују!“

5Исус није ништа одговорио, тако да се Пилат чудио.

Исуса осуђују на смрт

6Пилат је за сваки празник ослобађао једног затвореника кога је народ тражио. 7У оковима је тада био неки Варава, заједно са побуњеницима који су у буни починили убиство. 8Народ је дошао и тражио од Пилата да им учини оно што је обичавао да чини.

9Он их је упитао: „Хоћете ли да вам ослободим Цара јудејског?“ 10Знао је, наиме, да су му водећи свештеници предали Исуса из зависти. 11Међутим, водећи свештеници подговорише народ да траже да им радије ослободи Вараву.

12Пилат их је поново упитао: „Шта да учиним са оним кога називате Царем јудејским?“ 13А они повикаше: „Разапни га!“

14Међутим, Пилат им рече: „А какво је зло учинио?“ Но они су још гласније повикали: „Разапни га!“

15Желећи да удовољи народу, Пилат је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и да га разапну на крст.

Војници се ругају Исусу

16Војници су га, потом, одвели у унутрашње двориште палате, то јест у преторијум, и окупили целу чету. 17Заогрнули су Исуса скерлетним огртачем, оплели трнов венац и ставили му на главу. 18Онда су почели да га поздрављају: „Здраво, Царе јудејски!“ 19Ударали су га трском по глави, пљували га и клањали му се пригибајући колена. 20Када су му се наругали, скинули су са њега скерлетни огртач, обукли му његову одећу, и одвели га да га разапну.

Исуса одводе

21Неки човек по имену Симон из Кирине, отац Александров и Руфов, пролазио је туда враћајући се са поља. Њега су натерали да му понесе крст. 22Исуса су одвели на место које се зове Голгота, што у преводу значи „Место лобање“. 23Нудили су му вино помешано са смирном, али је он то одбио. 24Затим су га разапели, а његову одећу су поделили међу собом бацајући коцку за њу, да се види ко ће шта узети.

Исус је разапет на крст

25Било је девет сати ујутро када су га разапели. 26Ту је био и натпис на којем је писала његова кривица: „Цар јудејски“. 27Са њим су разапели и два одметника, једног с његове десне стране, а другог с леве стране. 28Тиме се испунило оно што је записано у Светом писму: „У злочинце га убројише.“15,28 Овај стих не постоји у најстаријим рукописима. Иса 53,12 (Лк 22,37). 29Пролазници су га вређали и климали својим главама, говорећи: „Уа, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, 30спаси самога себе, па сиђи с крста!“

31Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма. Говорили су међу собом: „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! 32Христос, израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста, да видимо и поверујемо!“ Тако су га вређали и они који су били разапети са њим.

Исусова смрт

33У подне наста тама по свој земљи, све до три сата. 34Око три сата поподне, Исус врло гласно повика: „Елои, Елои, лема савахтани?!“, што у преводу значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“

35А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Види, дозива Илију!“

36Један човек је отрчао и натопио сунђер киселим вином, па га је натакао на трску и нудио Исусу да пије, говорећи: „Чекајте да видимо хоће ли доћи Илија да га скине са крста!“ 37А Исус врло гласно повика и издахну.

38Храмска завеса се расцепи на двоје од горе до доле. 39А римски капетан који је стајао насупрот њега, видевши како је Исус издахнуо, рече: „Овај човек је заиста био Божији Син!“

40Ту су биле и неке жене које су посматрале издалека. Међу њима су биле Марија Магдалена и Марија, мајка Јакова Млађег и Јосије, и Салома. 41Оне су га пратиле и бринуле се о њему док је био у Галилеји. Ту су биле и многе друге жене које су с њим дошле у Јерусалим.

Исусова сахрана

42Дошло је вече. Пошто је био дан Припреме, то јест, дан уочи суботе, 43Јосиф из Ариматеје, угледни члан Великог већа, који је очекивао Царство Божије, одважи се, дође пред Пилата и затражи од њега Исусово тело. 44Пилату је било чудно да је Исус већ умро, па је позвао капетана и упитао га колико дуго је Исус мртав. 45Када га је капетан упознао са стањем, Пилат је дао мртво тело Јосифу. 46Јосиф је купио ланено платно, скинуо тело са крста, умотао га у платно и положио у гробницу која је била усечена у стени. Онда је навалио камен на улаз у гробницу. 47Марија Магдалена и Марија, мајка Јосијина, су виделе место где је Исус био сахрањен.