Eine neue Königin wird gesucht
1Als sich der Zorn des Königs gelegt hatte, dachte er zurück an das, was Wasti getan hatte, und an seinen Erlass gegen sie. 2Da schlugen ihm seine Diener vor: »Man könnte doch für den König schöne Mädchen suchen, die noch Jungfrauen sind. 3In allen Provinzen seines Reiches sollen Beamte des Königs solche Mädchen auswählen und in seinen Harem nach Susa bringen. Dort kommen sie in die Obhut des Eunuchen Hegai, der ja auch für die Frauen des Königs verantwortlich ist. Sie werden alle Schönheitsmittel bekommen, die sie brauchen. 4Das Mädchen, das dem König am besten gefällt, soll an Wastis Stelle Königin werden.«
Der König war einverstanden und folgte dem Rat seiner Diener.
5In der Residenz Susa wohnte ein Jude namens Mordechai aus dem Stamm Benjamin. Er war ein Sohn von Jaïr und Enkel von Schimi aus der Sippe Kisch. 6Mordechais Vorfahren befanden sich unter den Gefangenen, als König Nebukadnezar damals König Jojachin2,6 Wörtlich: Jechonja. – Dies ist ein anderer Name für Jojachin. Vgl. 2. Könige 24,6‒16. von Juda und einen Teil der jüdischen Bevölkerung nach Babylonien verschleppte. 7Mordechai hatte eine Kusine namens Hadassa, die auch Esther genannt wurde. Ihre Eltern lebten nicht mehr, deshalb hatte Mordechai sie als Pflegetochter angenommen. Sie war sehr schön, und ihre Gestalt war besonders anmutig.
8Als nun der Erlass des Königs verkündet wurde, brachte man viele Mädchen in die Residenz Susa, wo Hegai sich um sie kümmerte, der die Verantwortung für den königlichen Harem hatte. Auch Esther war unter ihnen. 9Sie gefiel Hegai ganz besonders und gewann seine Gunst. Er versorgte sie mit den besten Schönheitsmitteln und mit den gesündesten Speisen. Dann gab er ihr sieben ausgewählte Dienerinnen aus dem Königspalast und wies ihr die schönsten Räume des Harems zu.
10Ihre jüdische Abstammung verschwieg Esther; so hatte es ihr Mordechai eingeschärft. 11Mordechai kam jeden Tag zum Hof des Harems, um zu erfahren, ob es ihr gut ging und was man mit ihr vorhatte.
12-13Vor der Begegnung mit König Xerxes pflegten sich die Mädchen sechs Monate lang mit Myrrhenöl und sechs Monate mit Balsamöl und anderen Schönheitsmitteln, so wie es vorgeschrieben war. Jedes Mädchen, das an der Reihe war, vor dem König zu erscheinen, konnte sich selbst im Harem Kleider und Schmuck aussuchen. 14Am Abend ging es in den Palast, und am nächsten Morgen kehrte es in den zweiten Harem zurück. Dort wohnten die Nebenfrauen des Königs, für die der königliche Eunuch Schaaschgas verantwortlich war. Keines der Mädchen durfte noch einmal zum König kommen, es sei denn, es hatte ihm ganz besonders gefallen und er ließ es mit Namen rufen.
Xerxes ernennt Esther zur Königin
15So kam auch Esther an die Reihe, die Tochter von Abihajil, dessen Neffe Mordechai sie als Pflegetochter angenommen hatte. Sie suchte ihre Kleider und ihren Schmuck nicht selbst aus, sondern folgte dem Rat von Hegai. Alle, die sie sahen, bewunderten ihre Schönheit. 16Im Monat Tebet, dem 10. Monat seines 7. Regierungsjahrs, wurde Esther zu Xerxes in den Palast gebracht.
17Der König gewann Esther lieber als jede andere Frau. In seinen Augen stellte sie alle anderen Mädchen weit in den Schatten. Darum setzte er ihr das königliche Diadem auf und ernannte sie an Wastis Stelle zur Königin. 18Ihr zu Ehren lud er die Beamten und die anderen führenden Männer seines Reiches zu einem großen Fest ein. Er befreite die Bewohner der Provinzen von ihren Steuern und ließ großzügige Geschenke verteilen.
Mordechai rettet Xerxes das Leben
19Zu der Zeit, als weitere Mädchen an den Hof des Königs kamen, war Mordechai im Palast angestellt. 20Esther hatte niemandem erzählt, dass sie Jüdin war, weil Mordechai es ihr verboten hatte. Sie befolgte seine Anweisungen wie früher, als sie noch seine Pflegetochter war.
21Eines Tages, während Mordechai Dienst hatte, verschworen sich die beiden Eunuchen Bigtan und Teresch, die am Königspalast die Eingänge bewachten, gegen Xerxes und planten einen Anschlag auf ihn. 22Mordechai erfuhr davon, erzählte es Königin Esther, und die meldete es in seinem Namen dem König. 23Xerxes ließ die Angelegenheit untersuchen, und als die Verschwörung aufgedeckt wurde, kamen die beiden Schuldigen an den Galgen2,23 Der hebräische Ausdruck könnte auch das Aufspießen oder Aufhängen an einem Holzpfahl (ähnlich der Kreuzigung) meinen. So auch im weiteren Verlauf des Buches. . Der König befahl, den Vorfall in der Chronik des persischen Reiches festzuhalten.
Јестира постаје царица
1Након ових догађаја, када се утишао бес цара Артаксеркса, он се сетио Астине, онога што је урадила и што је било одлучено против ње. 2Тада су цареви младићи, који су му служили, рекли: „Нека се потраже за цара девојке, девице привлачног изгледа! 3Нека цар одреди надгледнике у свим областима свог царства. Нека они, у Сусану на двору, окупе у харему сваку девојку, лепу и привлачну девицу и предају је Игају, царевом евнуху и надгледнику жена, па нека им обезбеди да се дотерују. 4Девојка која се свиди цару нека влада уместо Астине.“ Овај савет је цару био прихватљив па је тако и урадио.
5У Сусану, на двору, живео је човек Јеврејин звани Мардохеј. Био је син Јаира, син Семаја, син Киса Венијаминовца 6који је био одведен из Јерусалима са групом изгнаника одведеном са Јехонијом, Јудиним царем кога је одвео вавилонски цар Навуходоносор. 7Он је одгајао Адасу, то јест Јестиру, ћерку његовог стрица, јер није имала ни оца ни мајку. Девојка је била лепа стасом и изгледом. Након смрти оца и мајке, Мардохеј ју је узео код себе као ћерку.
8Тада се прочуо царев указ и његова одредба, па су многе девојке биле окупљене на двору у Сусану и предане Игају. И Јестира је одведена на царев двор и предана Игају, царевом надгледнику жена. 9Девојка му се свидела и стекла његову наклоност, а он се ревно побринуо за њено дотеривање и њена следовања. Дао јој је и седам пробраних пратиља са царевог двора, па је и њу и њене пратиље преселио у најбољи део харема.
10Јестира није рекла из ког је народа и ко јој је род, јер јој је Мардохеј забранио да то говори. 11А Мардохеј се дан за даном шетао испред двора, испред харема, да сазна за Јестирино стање и шта ће да буде са њом.
12На сваку девојку би дошао ред да иде цару Артаксерксу, када би се завршило њено улепшавање од дванаест месеци, према одредби за жене. Наиме, толико је трајало време њиховог улепшавања: шест месеци са уљем смирне и шест месеци са балзамовим уљем и средствима за дотеривање жена. 13А девојка би овако отишла цару: било би јој дано све што би затражила да са собом из харема понесе на царев двор. 14Увече би ушла, а ујутро би се вратила у други харем и била би предана Сазгазу, царевом евнуху и надгледнику иноча. Више није смела да иде цару осим ако би му се свидела и ако би је цар позвао по имену.
15Када је дошао ред на Јестиру – ћерку Авихеја, стрица Мардохеја, који ју је узео код себе као ћерку – да иде цару, није захтевала ниједну ствар осим онога што јој је одредио Игај, царев евнух и надгледник жена. Тако је Јестира освојила наклоност свих који су је видели. 16Јестира је одведена цару Артаксерксу на његов царски двор десетог месеца, то јест месеца тевета2,16 Децембар/јануар., седме године његове владавине.
17Цар је заволео Јестиру више од свих других жена. Стекла је његову наклоност и љубав више од свих девица, па је ставио царску круну на њену главу и прогласио је царицом уместо Астине. 18Тада је цар у Јестирину част приредио велику гозбу за све своје главаре и своје слуге. Прогласио је празник за области и дао дарове какви доликују царевој дарежљивости.
Мардохеј разоткрива заверу
19Када су девице поново биле окупљене, Мардохеј је седео на царевим вратима. 20Јестира није рекла ко јој је род и из ког је народа, јер јој је Мардохеј забранио. Наиме, Јестира је све радила по Мардохејевим речима, као када је код њега била одгајана.
21Тих дана, док је Мардохеј седео на царевим вратима, двојица царевих евнуха од оних који чувају праг – Вихтан и Тарес – су се разгневили, те настојали да убију цара Артаксеркса. 22Али та ствар је била јављена Мардохеју и он ју је пренео царици Јестири, а она, Јестира, је испричала цару у Мардохејево име. 23Када се ствар разоткрила и доказала, обојица су била обешена о дрво, а све се у царевом присуству записало у Књигу дневника.
