Ginpatawag ni Haring Balak si Balaam
1Nagpadayon sa paglakat ang mga Israelinhon hasta nga nakaabot sila sa kapatagan sang Moab, kag nagkampo sila sa sidlangan sang Suba sang Jordan, sa atubangan sang Jerico.
2Karon, nahibaluan ni Haring Balak sang Moab, nga anak ni Zipor, ang tanan nga ginhimo sang mga Israelinhon sa mga Amornon. 3Hinadlukan gid siya kag ang mga Moabnon tungod sa kadamuon sang mga Israelinhon.
4Nagsiling ang mga Moabnon sa mga manugdumala sang Midian, “Ubuson gid kita sining madamo nga mga tawo, pareho sa baka nga nagasipot sang mga hilamon.”
Gani si Balak nga anak ni Zipor, nga amo ang hari sang Moab sang sina nga panahon, 5nagpadala sang mga mensahero sa pagpatawag kay Balaam nga anak ni Beor nga nagaestar sa Petor. Diri natawo si Balaam sa Petor, nga malapit sa Suba sang Eufrates. Amo ini ang mensahi ni Balak:
“May mga tawo nga naghalin sa Egipto kag puwerte sila kadamo kag nagaestar malapit sa amon. 6Gani kadto diri kag pakamalauta ini nga mga tawo, kay mas gamhanan sila sang sa amon. Kag basi pa lang mapierdi ko sila kag matabog palayo sa akon duta. Kay nahibaluan ko nga ang bisan sin-o nga bendisyunan mo ginabendisyunan, kag ang pakamalauton mo ginapakamalaot.”
7Gani naglakat ang mga manugdumala sang Moab kag Midian nga dala ang bayad para kay Balaam. Ginsilingan nila siya sang ginsiling ni Balak. 8Kag nagsiling si Balaam sa ila, “Diri lang kamo tulog sa gab-i, kag isugid ko sa inyo buwas kon ano ang ihambal sang Ginoo sa akon.” Gani didto nagtulog ang mga pangulo sang Moab.
9Karon, nagpamangkot ang Dios kay Balaam, “Sin-o ining upod mo nga mga tawo?” 10Nagsabat si Balaam sa Dios, “Sila ang mga mensahero nga ginpadala ni Haring Balak sang Moab, nga anak ni Zipor. Amo ini ang iya mensahi: 11‘May mga tawo nga naghalin sa Egipto kag puwerte sila kadamo. Gani kadto ka diri kag pakamalauta ini nga mga tawo para sa akon. Kay basi pa lang mapierdi ko sila kag matabog palayo.’ ”
12Pero nagsiling ang Dios kay Balaam, “Indi ka mag-upod sa ila. Kag indi pagpakamalauta ang mga tawo nga ginasiling nila, kay ginpakamaayo ko sila.”
13Pagbugtaw ni Balaam pagkaaga, ginsilingan niya ang mga pangulo ni Balak, “Pauli na lang kamo sa inyo nasyon kay indi magsugot ang Ginoo nga mag-upod ako sa inyo.”
14Gani nagbalik ang mga pangulo sang Moab kay Balak kag nagsiling, “Indi mag-upod si Balaam sa amon.”
15Gani nagpadala liwat si Balak sang mga pangulo nga mas madamo kag mas dungganon pa sang sa nahauna. 16Nagkadto sila kay Balaam kag nagsiling:
“Amo ini ang ginpasiling ni Balak nga anak ni Zipor: ‘Indi pagtuguti nga may magsablag sa imo sa pagkadto diri. 17Bayaran ko ikaw sing maayo kag himuon ko ang bisan ano nga gusto mo. Sige na, kadto na diri kag pakamalauta ini nga mga tawo para sa akon.’ ”
18Pero nagsabat si Balaam sa ila, “Bisan ihatag pa ni Balak sa akon ang iya palasyo nga puno sang pilak kag bulawan, indi ko mahimo nga lapason ang sugo sang Ginoo nga akon Dios, bisan sa dako ukon sa gamay lang nga bagay. 19Pero diri lang anay kamo tulog sa gab-i pareho sang ginhimo sang iban ninyo nga kaupod, kay basi kon may iban pa nga ihambal ang Ginoo sa akon.”
20Sadto nga gab-i nagsiling ang Dios kay Balaam, “Total nagkadto gid man diri ini nga mga tawo sa pagtawag sa imo, mag-upod ka na lang sa ila, pero ang isiling ko lang sa imo amo ang himua.”
Ang Asno ni Balaam
21Gani pagkaaga, ginpreparar ni Balaam ang iya asno kag nag-upod sa mga pangulo sang Moab, 22upod sang iya duha ka suluguon. Pero samtang nagapanglakaton22:22 samtang nagapanglakaton: ukon, tungod nga naglakat. si Balaam nga nagasakay sa asno, naakig gid ang Dios, gani ginbalabagan siya sang anghel sang Ginoo sa dalan. 23Pagkakita sang asno nga nagatindog ang anghel sang Ginoo sa dalan nga nagauyat sang espada, naglipas sang dalan ang asno kag nagpakadto sa uma. Gani ginhanot ini ni Balaam kag ginpabalik sa dalan.
24Dayon nagtindog ang anghel sang Ginoo sa makitid nga dalan sa gin-utlan sang duha ka pader sang mga talamnan sang ubas. 25Pagkakita sang asno sa anghel sang Ginoo, nagpangalihid siya sa pader hasta nga naipit ang tiil ni Balaam. Gani ginhanot siya liwat ni Balaam.
26Dayon naglakat sa unhan ang anghel sang Ginoo kag nagtindog sa mas makitid pa nga dalan nga indi na gid makaliso sa wala ukon sa tuo. 27Pagkakita sang asno sa anghel sang Ginoo nagluko na lang siya, kag naakig gid si Balaam kag ginhanot niya ini sang iya baston. 28Dayon ginpahambal sang Ginoo ang asno, kag nagsiling ini kay Balaam, “Ano bala ang nahimo ko sa imo nga ginhanot mo ako sing tatlo na ka beses?” 29Nagsabat si Balaam sa asno, “Ginhimo mo ako nga daw sa buang-buang! Kon may espada lang ako, patyon ta gid ka subong.” 30Nagsiling ang asno kay Balaam, “Indi bala nga ako ang imo asno nga permi mo ginasakyan? Nakaagi bala nga nagbisyo ako sing pareho sini?” Nagsabat si Balaam, “Wala.”
31Dayon ginpakita sang Ginoo kay Balaam ang iya anghel nga nagatindog sa dalan nga nagauyat sang espada. Gani nagluhod si Balaam sa duta.
32Nagpamangkot sa iya ang anghel sang Ginoo, “Ngaa bala nga ginhanot mo ang imo asno sing tatlo gid ka beses? Ari ako diri sa pagbalabag sa imo kay ang imo pagginawi indi husto sa akon panulok. 33Nakita ako sang imo asno kag naglikaw siya sa akon sing tatlo ka beses. Kon wala siya naglikaw sa akon, ginpatay ko na kuntani ikaw, kag ang imo asno ginpabay-an ko nga mabuhi.”
34Nagsiling si Balaam sa anghel sang Ginoo, “Nakasala ako! Wala gid ako nakahibalo nga nagatindog ka gali dira sa dalan sa pagbalabag sa akon. Karon, kon para sa imo malaot ang akon ginahimo, mapauli na lang ako.”
35Nagsiling ang anghel sang Ginoo kay Balaam, “Upod ka sa sina nga mga tawo, pero ihambal lang ang isiling ko sa imo.” Gani nag-upod si Balaam sa mga pangulo ni Balak.
36Pagkahibalo ni Balak nga nagapadulong si Balaam, naglakat siya sa pagsugata sa iya didto sa isa ka banwa sang Moab malapit sa Arnon, sa dulunan sang iya teritoryo.
37Nagsiling si Balak kay Balaam, “Indi bala nga dali-dali ko ikaw nga ginpatawag? Ngaa wala ka nagkadto gilayon? Nagahunahuna ka bala nga indi ko ikaw pagsuhulan?” 38Nagsabat si Balaam, “Ti, ari na ako. Pero wala ako sing iban nga ihambal kundi ang ipahambal lang sang Dios sa akon.”
39Dayon nag-upod si Balaam kay Balak sa Kiriat Huzot. 40Kag didto naghalad si Balak sang baka kag karnero. Ginhatag niya ang iban nga karne kay Balaam kag sa mga pangulo nga kaupod niya. 41Pagkaaga, gindala ni Balak si Balaam sa Bamot Baal, kag didto nakita niya sa ubos ang iban nga mga katawhan sang Israel.
Валак позива Валама да прокуне Израиља
1Израиљци су наставили пут. Утаборили су се на моавским пољанама на другој страни Јордана насупрот Јерихона.
2А Валак, син Сефоров, је видео све што је Израиљ учинио Аморејцима. 3Моава је обузео велики страх од народа, јер је био многобројан; Моава је обузео ужас пред Израиљцима.
4Моавци рекоше мадијанским старешинама: „Ова руља ће обрстити све око нас, као што во обрсти пољску траву.“
Валак, син Сефоров, је у то време био цар Моава. 5Тада је послао гласнике Валаму, сину Веоровом, у Фатур, који је код Еуфрата, у земљу свога народа, да га позову. Рекао је:
„Ево, изашао је један народ из Египта и прекрио земљу; живи ту, насупрот мене. 6Дођи стога и прокуни ми овај народ, јер је моћнији од мене, па ћу можда моћи да га савладам и истерам из земље. Знам, наиме, да кога ти благословиш, тај је благословен, а кога прокунеш, тај је проклет.“
7Оду моавске и мадијанске старешине носећи са собом награду за врачање. Кад су дошли Валаму, пренели су му Валакове речи.
8Он им рече: „Преноћите овде, а ја ћу вам одговорити онако како ми Господ буде рекао.“ Тако су моавски кнезови остали са Валамом.
9Бог дође к Валаму и рече му: „Ко су ови људи с тобом?“
10Валам одговори Богу: „Моавски цар Валак, син Сефоров, послао ми је ову поруку: 11’Ево, изашао је један народ из Египта и прекрио земљу. Стога, дођи и прокуни ми их, па ћу можда моћи да их савладам и истерам.’“
12Међутим, Бог одговори Валаму: „Не иди с њима! Не проклињи тај народ, јер је благословен.“
13Ујутро Валам устаде и рече Валаковим кнезовима: „Вратите се у своју земљу, јер је Господ одбио да ме пусти да пођем с вама.“
14Кнезови Моава су устали, вратили се Валаку и рекли му: „Валам је одбио да пође с нама.“
15Валак је поново послао кнезове, бројније и угледније од првих. 16Дођу они к Валаму и поруче му:
„Говори Валак, син Сефоров: ’Немој оклевати да дођеш к мени, 17јер ћу те богато наградити. Учинићу све што ми кажеш, само дођи и прокуни ми овај народ.’“
18Валам одговори Валаковим слугама: „Да ми Валак да и пуну кућу сребра и злата, не бих могао да прекршим заповест Господа, Бога мога; ништа не могу да учиним, ни велико ни мало. 19А сад преноћите и ви овде, да видим шта ће ми још Господ казати.“
20Бог дође ноћу к Валаму и рече му: „Ако су ови људи дошли да те позову, устани и иди с њима, али чини само оно што ти заповедим.“
Валамова магарица
21Ујутро Валам устане, оседла своју магарицу и оде са моавским кнезовима. 22Али Бог се веома разгневио зато што је отишао. Док је Валам јахао своју магарицу у пратњи двојице својих слугу, на пут му се поставио Анђео Господњи да га спречи 23Кад је магарица угледала Анђела Господњег како стоји на путу са исуканим мачем у руци, скренула је с пута и кренула преко поља. Валам је почео да туче магарицу да је врати на пут.
24Затим је Анђео Господњи стао на узак пут између винограда, с оградама с једне и друге стране. 25Но, кад је магарица угледала Анђела Господњег, прибила се уз зид и пригњечила Валамову ногу. Он је опет истуче.
26Анђео Господњи опет пође испред и стане у теснац, где се није могло скренути ни десно ни лево. 27Магарица је видела Анђела Господњег, па је легла под Валамом. Валам се толико разгневио да је почео да је туче штапом. 28Тада је Господ отворио уста магарици и она рече Валаму: „Шта сам ти учинила да си ме тако истукао три пута?“
29Валам одговори: „То је зато што правиш будалу од мене! Да имам мач при себи, одмах бих те убио!“
30Магарица рече Валаму: „Нисам ли ја твоја магарица коју си одувек јахао све до данас? Јесам ли ти икада чинила овако нешто?“
Он одговори: „Ниси.“
31Тада је Господ отворио Валамове очи. Кад је видео Анђела како стоји на путу са исуканим мачем у руци, поклонио се лицем до земље.
32Анђео Господњи му рече: „Зашто си три пута истукао магарицу? Ево, то сам ја сам изашао да те зауставим, јер је твој пут погубан22,32 Не зна се тачно значење ове јеврејске речи. преда мном. 33Магарица ме је видела, па се окренула од мене три пута. Да се није уклањала од мене, заиста бих те убио, а њу бих оставио у животу.“
34Валам одговори Анђелу Господњем: „Згрешио сам. Нисам, наиме, знао да ти стојиш на путу да ме зауставиш. Стога, ако је то зло у твојим очима, ја ћу се вратити.“
35Анђео Господњи одговори Валаму: „Иди са тим људима, али говори само оно што ти кажем.“ Тако је Валам отишао са Валаковим кнезовима.
36Кад је Валак чуо да је Валам дошао, изашао је да га дочека у моавском граду који се налази код Арнона, на самој граници. 37Валак рече Валаму: „Зар нисам слао гласнике да те позову? Зашто ми ниси дошао? Зар нисам у стању да те богато наградим?“
38Валам одговори Валаку: „Ево, дошао сам к теби. Али зар ја могу да кажем било шта? Говорићу само оно што ми Бог стави на језик.“
39Валам оде са Валаком. Дошли су у Киријат-Узот. 40Тада је Валак принео на жртву крупну и ситну стоку, па је од тога послао Валаму и кнезовима, који су били с њим. 41Следећег јутра је повео Валама и довео га на Вамот-Вал, одакле је могао да види један део народа.
