1“Nagpromisa ako sa akon kaugalingon nga indi gid magtulok nga may kailigbon sa mga dalaga. 2Kay ano nga balos ang ihatag sang Makagagahom nga Dios sa langit sa ginahimo sang tawo? 3Indi bala kalaglagan kag kalalat-an para sa mga nagahimo sang kalautan? 4Nahibaluan sang Dios ang tanan ko nga ginahimo. 5Kon nagabinutig ako kag nagapangdaya, 6kabay pa nga hukman ako sang Dios. Kay siya ang nakahibalo kon nakasala ako. 7Kon wala ako magsunod sa husto nga dalan kag ginsunod ko ang kailigbon sang akon mga mata, kag gindagtaan ko ang akon kaugalingon, 8kabay pa nga magkalapierdi ang akon mga tanom ukon kaunon ini sang iban. 9Kon naganyat ako sang babayi ukon nagapangaluyag ako sa asawa sang akon kaingod, 10kabay pa nga kuhaon ukon huliran sang iban nga lalaki ang akon asawa. 11Kay ang pagpanginbabayi makahuluya nga sala, kag dapat gid nga silutan ang nagahimo sina. 12Pareho ini sa makahalalit nga kalayo nga makalaglag sang tanan ko nga pagkabutang.
13“Kon ginbaliwala ko ang kinamatarong sang akon mga suluguon sang magreklamo sila sa akon, 14ano ang himuon ko kon hukman ako sang Dios? Ano ang isabat ko kon usisaon niya ako? 15Indi bala nga ang Dios nga naghimo sa akon amo man ang naghimo sa akon mga suluguon?
16“Kon wala ako nagbulig sa mga imol kag sa mga balo nga babayi nga nalisdan, 17kag kon gindalukan ko sang pagkaon ang mga ilo, kabay pa nga silutan ako sang Dios. 18Pero halin pa sang bataon ako ginaatipan ko na ang mga ilo; sa bug-os ko nga kabuhi wala ako nagpabaya sa mga balo nga babayi. 19Kon may makita ako nga tawo nga nagaantos sa katugnaw tungod nga kulang siya sang bayo, 20ginahatagan ko siya sang bayo nga pangtugnaw nga hinimo halin sa bulbol sang akon mga karnero. Dayon nagapasalamat siya sa akon sing tinagipusuon. 21Kon ginsakit ko sang akon kamot ang ilo, tungod kay nahibaluan ko nga may impluwensya ako sa korte, 22kabay pa nga mautod ang akon butkon. 23Indi ko mahimo ina nga mga butang kay nahadlok ako sa silot kag sa gahom31:23 gahom: ukon, pagkahalangdon. sang Dios.
24“Wala ako nagsalig sa akon manggad ukon naghunahuna nga makahatag ini sa akon sang seguridad. 25Wala ako nagpabugal sa akon madamo nga manggad kag sa tanan nga pagkabutang nga naangkon ko. 26Wala ako nagsimba sa adlaw nga nagasilak sing masanag, ukon sa bulan nga nagalakat sing matahom. 27Wala man naganyat sing sekreto ang akon tagipusuon sa pagsimba sini. 28Kon matuod nga ginhimo ko ini nga mga sala dapat ako silutan, kay nagluib ako sa Dios nga ara sa langit.
29“Wala ako nagkalipay sang nalaglag ang akon mga kaaway ukon sang nag-abot sa ila ang kalisod. 30Wala ako nagpakasala paagi sa pagpakamalaot sa ila. 31Nahibaluan sang akon panimalay nga ginpakaon ko sing maayo ang mga nagbisita sa akon. 32Wala ko ginpabay-an nga magtulog ang mga dumuluong bisan diin kay permi bukas ang akon puwertahan para sa ila. 33Wala ko gintago ang akon mga sala pareho sang ginahimo sang iban. 34Wala ako naghipos-hipos lang ukon nagpakuribong tungod sa kahadlok kon ano ang isiling sang mga tawo.
35“Kon may magpamati lang kuntani sa akon! Karon, handa ako sa pagpirma sa pagpamatuod nga wala ako sing sala. Kon may iakusar ang Makagagahom nga Dios sa akon, ginapangabay ko siya nga ihambal niya sa akon, kon indi gani isulat niya. 36Kay ikabit ko ini sa akon abaga ukon ibutang sa akon ulo nga daw sa korona sa pagpakita nga handa ako sa pag-atubang sini. 37Sugiran ko ang Dios sang tanan ko nga ginahimo. Magaatubang ako sa iya pareho sa pangulo nga wala nahuya.
38“Kon ginaabusuhan ko ang akon duta ukon ginkawat ko ini sa iban,31:38 sa literal, Kon nagareklamo ang akon duta kontra sa akon kag ang gin-arado nga duta basa sang luha. 39ukon ginpalain ko ang buot sang mga nagaobra sa akon duta tungod nga ginkuha ko ang mga patubas nga wala sila pagbayari, 40kabay pa nga magtubo sa akon duta ang tunukon nga mga kahoy-kahoy kag ang mga hilamon sa baylo sang trigo kag barley.”
Diri natapos ang hambal ni Job.
1Са очима својим савез сам склопио,
па како бих онда загледао девојку?
2Па шта то онда Бог одозго дели?
Какво је са висина наследство Свемоћног?
3Није ли то пропаст за злотвора
и несрећа за покварењака?
4Не види ли он путеве моје,
зар не броји све моје кораке?
5Ако сам се дружио с лажовима,
ако ми је нога журила ка обмани;
6нека ме измери на тасовима тачним,
нек честитост моју Бог открије.
7Ако је мој корак зашао са пута,
срце моје повело се за мојим очима,
за руке ми прионула љага;
8тад нек жањем, а други нек једе,
нек се моја летина почупа.
9Ако ли је жена срце ми завела,
ако сам ближњег свога на улазу вребао;
10нек тад другом моја жена меље,
у постељи других нека буде.
11Али то би била гадост,
баш кривица за осуду!
12Да, била би то ватра која гута све до трулежи мртвих
и спаљује сву летину моју.
13Елем, ако сам се оглушио на тужбу
слушкиње своје или слуге свога,
када су се парничили са мном;
14шта бих урадио када би Бог устао,
кад би ми рачун затражио?
Шта ли бих му тада узвратио?
15Није ли онај што ме саздао у утроби и њих саздао?
Зар нас није један исти начинио у стомаку?
16Ако сам се оглушио на жељу сиромаха
и расплакао очи удовици;
17ако сам свој залогај хлеба јео у самоћи,
а сироче није узело од њега –
18јер је уз мене расло као уз оца још од младости моје,
а удовици сам помагао још од како ме мајка родила –
19ако сам видео страдалника неодевеног,
ако нисам заоденуо убогог;
20ако ме бедра његова благосиљала нису,
ако се руном оваца мојих утоплио није;
21ако сам одмахнуо руком против сирочета,
а знао сам да на суду могу да помогнем;
22нека ми рука из рамена отпадне
и нек ми се шака преломи у зглобу!
23Јер, дрхтао сам од Божије страхоте,
пред његовим величанством не бих то чинио.
24Ако сам се у злато уздао,
сувом злату говорио: ’Поуздање моје!’;
25ако сам се радовао свом великом благу,
што ми је рука толико згрнула;
26ако сам у сунце гледао док сија
и у месец сјајни док путује;
27ако ми се срце потајно заносило,
па сам им руком слао пољупце са својих уста;
28и то би била кривица што вапи за судом,
јер бих тако порекао Бога са висине!
29Елем, ако сам се радовао над несрећом душманина мога,
ликовао кад га пропаст снађе;
30нисам дао устима да згреше,
да му клетву призивам на душу.
31Нису ли људи из шатора рекли:
’Ко се још меса његовога најео није?’
32Придошлица на улици ноћ провео није,
путнику сам отварао врата.
33Да ли сам грехе своје прикривао као Адам,
и кривицу крио у грудима својим;
34јер сам се препао великог мноштва,
страховао од презира у роду,
па се ућутао и кроз врата не бих излазио?
35О, кад би ме неко чуо!
Ево, ово потписујем,
па нека ме услиши Свемоћни,
а ево и оптужнице што је тужилац против мене подигао!
36Зар је не бих ја понео на рамену своме,
на себе је као круну причврстио?
37Рачун бих му положио за кораке своје,
као владар бих му приступио.
38Ако је због мене вапила земља моја
и у глас плакале бразде њене;
39ако сам забадава јео плодове њене
и души њихових власника задао јаде;
40уместо пшеницом нек уроди трњем
и коровом уместо јечма!“
Јов је завршио своја казивања.
