Si Pedro kag si Cornelius
1Didto sa Cesarea may tawo nga ang iya ngalan si Cornelius. Ini nga tawo isa ka kapitan sang Romanhon nga mga soldado sa batalyon nga ginatawag Batalyon Italyano. 2Diosnon siya kag ang iya bug-os nga pamilya. Madamo ang iya nahatag nga bulig sa imol nga mga Judio, kag permi siya nagapangamuyo sa Dios. 3Isa sadto ka adlaw, mga alas tres sang hapon, may nagpakita sa iya nga anghel sang Dios. Klaro gid ang iya pagkakita sa anghel nga nagsulod sa iya balay kag nagtawag sa iya, “Cornelius!” 4Pagkakita niya sa anghel hinadlukan siya kag nagsiling, “Ano ang imo kinahanglan?” Nagsiling ang anghel, “Ginpamatian sang Dios ang imo mga pangamuyo kag nalipay siya sa imo bulig sa mga imol. Gani ginadumdom ka sang Dios. 5Karon, magsugo ka sang mga tawo sa Jopa kag ipasugat mo si Simon nga ginatawag Pedro. 6Didto siya nagadayon kay Simon nga manugbulad sang panit. Ang iya balay ara sa higad sang baybay.” 7Sang makahalin na ang anghel, gintawag ni Cornelius ang duha sang iya mga suluguon kag ang isa ka soldado nga isa sang iya mga ginasugo-sugo. Ang soldado nga ini diosnon man nga tawo. 8Ginsugiran sila ni Cornelius sang tanan nga natabo, kag pagkatapos ginsugo niya sila pa-Jopa.
9Sang madason nga adlaw, sang nagahinampot na sila sa banwa sang Jopa, nagsaka si Pedro sa palahuwayan didto sa matapan nga atop sang balay agod magpangamuyo. Udtong-adlaw sadto. 10Gin-gutom si Pedro kag gusto niya nga magkaon. Pero sang ginapreparar pa nila ang pagkaon, may ginpakita sa iya ang Dios. 11Nakita niya ang langit nga nagbukas kag may nagapaidalom nga daw habol nga malapad, nga nahigtan sa apat ka pamusod. 12Kag sa sini nga habol nakita niya ang tanan nga klase sang mga sapat—ang mga sapat nga nagalakat, ang mga nagakamang, kag ang mga nagalupad. 13Dayon may tingog siya nga nabatian nga nagasiling, “Pedro, magtindog ka! Mag-ihaw ka kag magkaon!” 14Nagsabat si Pedro, “Ginoo, indi mahimo, tungod nga halin sadto wala pa gid ako nakakaon sang mga sapat nga pareho sini nga suno sa Kasuguan mahigko kag ginadilian nga kaunon.” 15Nagsiling liwat ang tingog kay Pedro, “Indi pagkabiga nga mahigko ang bisan ano nga butang nga gintinluan na sang Dios.” 16Ini nga hitabo tatlo gid ka beses nga ginsulit, kag pagkatapos, ginbatak ato gilayon pa-langit.
17Samtang nagalibog ang ulo ni Pedro kag nagahunahuna kon ano ang kahulugan sang iya nakita, nag-abot man ang mga tawo nga ginsugo ni Cornelius. Kay pagkahibalo nila kon diin ang balay ni Simon, nagderetso sila dayon didto; kag pag-abot nila sa puwertahan sang kudal, 18nagpanawag sila kag nagpamangkot kon nagadayon didto si Simon nga ginatawag Pedro. 19Sang nagapalibog pa si Pedro kon ano ang kahulugan sang iya nakita, nagsiling ang Espiritu Santo sa iya, “May tatlo ka tawo nga nagapangita sa imo. 20Magpanaog ka kag mag-upod sa ila. Indi ka magkatahap sa pag-upod sa ila, kay ako amo ang nagsugo sa ila.” 21Dayon nagpanaog si Pedro kag nagsiling sa mga tawo, “Ako amo ang inyo ginapangita. Ano ang inyo kinahanglan sa akon?” 22Nagsiling sila, “Ginsugo kami diri ni Kapitan Cornelius. Maayo siya nga tawo kag nagasimba sa Dios. Ginatahod siya sang tanan nga Judio. Nagsiling sa iya ang anghel sang Dios nga agdahon ka didto sa iya balay agod mabatian niya kon ano ang imo ihambal.” 23Ginpasulod sila ni Pedro, kag didto sila nagtulog sa sadto nga gab-i.
Sang madason nga adlaw nag-upod si Pedro sa ila. May pila man ka tumuluo sa Jopa nga nag-upod sa iya. 24Nag-abot sila sa Cesarea pagkasunod nga adlaw. Nagahulat sa ila si Cornelius kag ang iya mga paryente kag mga abyan nga inagda niya. 25Sang pag-abot ni Pedro, ginsugata siya ni Cornelius kag nagluhod sa pagsimba sa iya. 26Pero ginpatindog siya ni Pedro kag ginsilingan, “Magtindog ka, kay tawo man lang ako.” 27Kag padayon ang ila sugilanon samtang nagapasulod sila sa balay. Didto sa sulod sang balay nakita ni Pedro nga madamo ang mga tawo nga nagatilipon. 28Naghambal si Pedro sa ila, “Nakahibalo kamo nga kami nga mga Judio ginadilian sang amon relihiyon nga magbisita ukon magpakig-upod sa mga indi Judio. Pero ginpaathag sang Dios sa akon nga indi ko dapat pagkabigon nga mahigko ang bisan sin-o nga tawo. 29Gani sang ginpasuguan ninyo ako nga magkadto diri, wala ako nagreklamo. Gani gusto ko karon mahibaluan kon ngaa ginpatawag ninyo ako.”
30Nagsabat si Cornelius, “Tatlo na subong ka adlaw ang nagligad sang nagapangamuyo ako diri sa balay, kag pareho man sini nga oras, mga alas tres sang hapon. Sang nagapangamuyo ako, hinali lang nga nagpakita sa akon ang tawo nga may masilaw nga bayo. 31Dayon naghambal siya sa akon, ‘Cornelius, ginpamatian sang Dios ang imo pangamuyo kag ginadumdom niya ang imo bulig sa mga imol. 32Karon, magsugo ka sang mga tawo nga magkadto sa Jopa kag ipasugat si Simon nga ginatawag Pedro. Didto siya nagadayon sa balay ni Simon nga manugbulad sang panit. Ang iya balay sa higad sang baybay.’ 33Gani ginpatawag ko ikaw dayon, kag salamat kay nag-abot ka. Ari na kami tanan sa presensya sang Dios agod magpamati kon ano ang ginsugo sang Ginoo sa imo nga isugid sa amon.”
Nagwali si Pedro sa Balay ni Cornelius
34Gani naghambal si Pedro, “Karon klaro na sa akon nga wala pinilian ang Dios. 35Ginabaton niya ang tawo sa bisan diin nga nasyon kon nagakahadlok ini sa Dios kag husto ang iya ginahimo. 36Ini ang Maayong Balita nga ginsugid sang Dios sa amon nga mga Israelinhon, nga ang tawo makapasag-uli na sa iya paagi sa pagtuo kay Jesu-Cristo nga amo ang Ginoo sang tanan. 37-38Nahibaluan man ninyo ang mga natabo sa bug-os nga Judea parte kay Jesus nga taga-Nazaret. Indi bala nagsugod ini sa Galilea sa tapos nga nakawali si Juan parte sa pagbautiso? Ginhatagan sang Dios si Jesus sang Espiritu Santo kag gahom. Kag tungod nga ang Dios kaupod niya, naglakat siya sa nagkalain-lain nga lugar nga nagahimo sang maayo nga mga butang. Gin-ayo man niya ang tanan nga ginapaantos sang yawa. 39Kami mismo makapamatuod sang tanan niya nga ginpanghimo tungod nga nakita namon ini sa Jerusalem kag sa iban nga mga banwa sang mga Judio. Ginpatay nila siya paagi sa paglansang sa iya sa krus. 40Pero ginbanhaw siya sang Dios sa ikatlo nga adlaw kag ginpakita sa amon nga siya buhi. 41Wala siya ginpakita sa tanan kundi sa amon lang nga mga pinili sang Dios nga mga saksi agod ibalita sa iban ang parte sa iya. Nag-upod pa gani kami sa iya kaon kag inom pagkatapos nga nabanhaw siya. 42Ginsugo niya kami sa pagwali sang Maayong Balita sa mga tawo kag sa pagpamatuod nga siya amo gid ang ginpili sang Dios nga mangin hukom sa mga buhi kag sa mga patay na. 43Si Jesu-Cristo amo ang ginsiling sang tanan nga propeta nga ang tanan nga nagatuo sa iya patawaron sa ila mga sala paagi sa iya ngalan.”
Nag-abot ang Espiritu Santo sa mga Indi Judio
44Samtang nagawali pa si Pedro, nag-abot ang Espiritu Santo sa tanan nga nagapamati didto. 45Ang mga tumuluo nga mga Judio nga nag-upod kay Pedro halin sa Jopa natingala nga ang Dios naghatag man sang Espiritu Santo sa mga indi Judio. 46Kay nabatian nila sila nga nagahambal sa nagkalain-lain nga mga lingguahe nga wala nila natun-i kag nagadayaw sa Dios. Gani nagsiling si Pedro, 47“Nabaton na sini nga mga tawo ang Espiritu Santo pareho sa aton bisan indi sila mga Judio. Gani wala na sing makapugong sa ila agod mabautisohan sila sa tubig.” 48Dayon nagsugo siya sa ila nga magpabautiso sa ngalan ni Jesu-Cristo.10:48 sa ngalan ni Jesu-Cristo: siguro ang buot silingon, sa pagpakita nga sila ara na kay Jesu-Cristo. Pagkatapos sadto, ginpangabay nila si Pedro nga magtiner anay sa ila sang pila ka adlaw.
Петар и Корнелије
1У Кесарији је живео неки човек по имену Корнелије који је био капетан такозване Италијанске чете. 2Био је побожан и богобојазан човек, а тако и цели његов дом. Давао је много милостиње народу и стално се молио Богу. 3Он је у виђењу, око три сата поподне10,3 На грчком девети час., јасно видео Божијег анђела који је дошао к њему и ословио га: „Корнелије!“
4Корнелије се загледао у њега и сав уплашен упитао: „Шта је, Господе?“ Анђео му одговори: „Твоје су молитве и милостиње узашле к Богу као жртва споменица. 5А сад, пошаљи некога у Јопу да доведе Симона који се зове Петар. 6Он је одсео код неког Симона кожара, чија кућа се налази покрај мора.“
7Кад је анђео који му је говорио отишао, Корнелије је позвао двојицу својих слугу и једног побожног војника из његове пратње. 8Након што им је све испричао, послао их је у Јопу.
Петрово виђење
9Сутрадан, око подне, док су се путујући приближавали граду, Петар се попео на кров да се помоли. 10Уто је огладнео, па је хтео да поједе нешто. Док су му припремали јело, пао је у занос. 11Угледао је отворено небо и нешто као велико платно завезано на четири краја како се спушта на земљу. 12У њему су биле све врсте четвороножних животиња, гмизаваца и птица. 13Тада му рече неки глас: „Устани, Петре, закољи и једи!“
14„Нипошто, Господе – одговори Петар – јер никада нисам окусио ништа опогањено или обредно нечисто.“
15Глас му се по други пут обратио: „Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!“
16Ово се поновило три пута, а онда се платно вратило на небо.
Корнелијеви људи код Петра
17Док је Петар био у недоумици питајући се шта би могло да значи виђење које је имао, стигли су људи које је послао Корнелије. Пошто су се распитали за Симонову кућу, стали су пред врата, 18па су позвали и упитали да ли је ту одсео Симон звани „Петар“.
19Док је Петар још увек размишљао о виђењу, рече му Дух: „Ево, траже те три човека. 20Устани, сиђи доле и пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.“
21Петар је сишао к људима и рекао им: „Ја сам онај кога тражите. Због чега сте дошли?“
22Они су му одговорили: „Послао нас је капетан Корнелије, праведан и богобојазан човек, кога сав јудејски народ поштује. Њему је свети анђео наложио да те позове у његов дом, да чује шта имаш да кажеш.“ 23Петар их је, затим, позвао унутра и угостио.
Петар у кући римског заповедника
Сутрадан се Петар спреми и крене са гласницима. Са њим је пошло и неколико браће из Јопе. 24Следећег дана је стигао у Кесарију. Ту их је чекао Корнелије који је позвао своју родбину и најближе пријатеље. 25Кад је Петар ушао у кућу, Корнелије му изађе у сусрет, паде пред његове ноге и поклони му се. 26Но, Петар га подиже говорећи: „Устани, ја сам само човек.“
27Разговарајући с њим, Петар је ушао у кућу где је затекао много окупљених. 28Онда им се Петар обратио: „Ви знате да Јеврејину није допуштено да се дружи са странцем или да долази код њега. Ипак, Бог ми је показао да ниједног човека не називам поганим или нечистим. 29Зато сам дошао без поговора кад сте ме позвали. Питам се, стога, зашто сте ме позвали?“
30Корнелије одговори: „Пре три дана, баш у ово време, око три сата поподне10,30 Девети час., молио сам се у својој кући. Изненада, неки човек у сјајној одећи стаде преда ме 31и рече ми: ’Корнелије, Бог је услишио твоју молитву и сећа се твојих милостиња. 32Пошаљи некога у Јопу и позови Симона који се зове Петар. Он је гост у кући Симона кожара која се налази покрај мора.’ 33Зато сам сместа послао по тебе. Добро си урадио што си дошао. Сада смо сви ми овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.“
34Петар поче да говори: „Сада јасно видим да Бог није пристран, 35него да из сваког народа прихвата оног који га се боји и чини правду. 36Бог је послао поруку израиљском народу, објављујући Радосну вест о миру посредством Исуса Христа, који је Господ свима. 37Ви знате шта се догодило у целој Јудеји, почевши од Галилеје, после крштења које је Јован Крститељ проповедао. 38Знате и за Исуса из Назарета, кога је Бог помазао Светим Духом и силом. Он је ишао около и чинио добро, лечећи све оне који су били под влашћу ђавола, јер је Бог био са њим.
39Ми смо сведоци свега што је учинио по целој јудејској земљи и у Јерусалиму. Њега су убили обесивши га на дрво, 40али га је Бог васкрсао трећег дана и омогућио му да се појави. 41Не свему народу, већ само сведоцима које је Бог унапред изабрао. То смо ми који смо јели и пили са њим после његовог васкрсења из мртвих. 42Он нам је наложио да проповедамо народу и сведочимо да га је Бог одредио за судију живима и мртвима. 43За њега сведоче сви пророци да његовим именом прима опроштење греха свако ко верује у њега.“
44Док је Петар још говорио, Свети Дух је сишао на све који су слушали поруку. 45Верујући Јевреји који су дошли са Петром били су запањени да је Бог и на незнабошце излио дар Духа Светога. 46Чули су их, наиме, како говоре другим језицима и величају Бога. Тада је Петар упитао:
47„Може ли ко да забрани овима да буду крштени? И они су примили Светога Духа баш као и ми.“ 48Тада је заповедио да се крсте у име Исуса Христа. Петра су, потом, замолили да проведе неколико дана са њима.
