Nagdala sang Pagkaon ang Uwak kay Elias
1Karon, may isa ka propeta nga ang iya ngalan si Elias. Nagaestar siya sa Tishbe, nga sakop sang Gilead. Nagsiling siya kay Ahab, “Ginasiguro ko gid sa imo, sa presensya sang buhi nga Ginoo, ang Dios sang Israel nga akon ginaalagaran, nga wala sing tun-og ukon ulan nga magaabot sa sulod sang pila ka tuig kon indi ako magsiling nga magaabot ini.”
2Nagsiling dayon ang Ginoo kay Elias, 3“Maghalin ka diri kag magpasidlangan kag magpanago ka sa Kerit nga ililigan sang tubig, sa sidlangan sang Suba sang Jordan. 4Didto ka mag-inom sa ililigan sang tubig, kag suguon ko ang mga uwak sa pagdala sa imo sang pagkaon didto.” 5Gintuman ni Elias ang sugo sang Ginoo sa iya. Nagkadto siya sa Kerit nga ililigan sang tubig, sa sidlangan sang Suba sang Jordan kag didto nagtiner. 6Ginadal-an siya sang mga uwak sang tinapay kag karne kon aga kag gab-i, kag didto siya nagainom sa ililigan sang tubig.
Ang Balo nga Babayi sa Zarefat
7Sang ulihi naghubas ang ililigan sang tubig kay wala na nag-ulan. 8Nagsiling dayon ang Ginoo kay Elias, 9“Magkadto ka sa Zarefat sa Sidon, kag didto magtiner. May ginsugo ako didto nga balo nga babayi nga magpakaon sa imo.” 10Gani nagkadto si Elias sa Zarefat. Pag-abot niya sa may puwertahan sang banwa, may nakita siya nga balo nga babayi nga nagapangahoy. Ginsilingan niya ang babayi, “Palihog dal-i ako sing diutay lang nga tubig agod makainom ako.” 11Sang nagalakat ang balo sa pagkuha sini, ginsilingan pa gid siya ni Elias, “Palihog dal-i man ako sang tinapay.”
12Nagsiling ang balo, “Nagasugid ako sing matuod sa presensya sang buhi nga Ginoo, nga imo Dios, nga wala na ako sing tinapay. Ang nabilin na lang isa ka hakop nga harina sa yahong kag diutay nga lana sa tibod. Nagapanguha gani ako sang pila lang ka bilog nga kahoy agod dal-on sa balay kag lutuon ang nabilin nga harina para sa akon kag sa akon anak, kag pagkatapos sina mapatay na kami sa gutom.”
13Nagsiling si Elias sa iya, “Indi ka magpalibog. Pauli ka, kag himua ang imo ginsiling. Pero lutui anay ako sing gamay lang nga tinapay halin sa nabilin mo nga harina, kag dal-a dayon diri sa akon. Pagkatapos magluto ka man para sa imo kag sa imo anak. 14Kay amo ini ang ginasiling sang Ginoo, ang Dios sang Israel, ‘Indi maubusan sang harina ang imo yahong kag indi maubusan sang lana ang imo tibod hasta sa adlaw nga padal-an ko na sang ulan ang duta.’ ” 15Naglakat ang babayi kag ginhimo niya ang ginsiling ni Elias. Gani may pagkaon adlaw-adlaw para kay Elias kag para sa balo kag sa iya anak. 16Kay wala maubusi sing harina ang yahong kag wala man maubusi sing lana ang tibod, suno sa ginsiling sang Ginoo paagi kay Elias.
17Sang ulihi nagmasakit ang anak sang babayi. Naglala ang iya balatian hasta nga napatay siya. 18Nagsiling ang babayi kay Elias, “Ano ang naakigan mo sa akon, alagad sang Dios? Nagkadto ka bala diri sa pagpatay sa akon anak bilang silot sa akon mga sala?” 19Nagsabat si Elias, “Ihatag sa akon ang imo bata.” Ginkuha ni Elias ang bata sa iya iloy, kag gindala ini sa ibabaw nga kuwarto, nga sa diin siya nagaestar. Ginpahigda niya ang bata sa iya katre, 20kag nagpanawag siya sa Ginoo, “O Ginoo, nga akon Dios, ngaa ginpadal-an mo man sang trahedya ining balo nga akon ginaestaran paagi sa pagpatay sa iya bata?” 21Ginhap-an dayon ni Elias sing tatlo ka beses ang bata kag nagpanawag sa Ginoo, “O Ginoo nga akon Dios, buhia ini nga bata!” 22Ginsabat sang Ginoo ang pangamuyo ni Elias, kag nabuhi liwat ang bata. 23Dayon gindala ni Elias ang bata sa idalom kag ginhatag sa iya iloy. Nagsiling si Elias, “Tan-awa ang imo bata, buhi siya!” 24Nagsiling dayon ang babayi kay Elias, “Karon nahibaluan ko na nga alagad gid ikaw sang Dios, kag matuod nga nagahambal ang Ginoo paagi sa imo.”
Пророк Илија прориче сушу
1Илија Тесвићанин, из Тесве галадске, рече Ахаву: „Живога ми Господа, Бога Израиљевог, коме служим: наредних година неће бити ни росе, ни кише, осим на моју заповест.“
Илију хране гаврани
2Реч Господња дође Илији: 3„Иди одавде и крени на исток, па се сакриј код потока Хората, источно од Јордана. 4Пићеш из потока, а ја сам наредио гавранима да те тамо хране.“
5Он оде и учини по речи Господњој. Пошто је отишао, настанио се код потока Хората, источно од Јордана. 6Гаврани су му свако јутро и вече доносили хлеб и месо, а пио је из потока.
Илија и удовица из Сарепте
7Међутим, након извесног времена поток је пресушио, јер није било кише у земљи. 8Тада му дође реч Господња: 9„Устани и иди у Сарепту сидонску и настани се тамо. Ево, ја сам заповедио тамо једној жени удовици да те храни.“
10Он је устао и отишао у Сарепту. Кад је дошао на градска врата, удовица је скупљала грање. Он је позва и рече: „Донеси ми мало воде у крчагу, да пијем.“ 11Кад је она пошла да донесе, он јој довикну: „Донеси ми и мало хлеба у руци!“
12Она му одговори: „Живога ми Господа, Бога твога, немам никаквог хлеба осим шаке брашна у ћупу и мало уља у крчагу. Ево, скупљам гранчицу, две, да одем кући и да спремим себи и свом сину, да поједемо, па да умремо.“
13Илија јој рече: „Не бој се, него иди и уради како си рекла; али прво направи мени хлеб од тога и донеси ми, па онда иди и спреми за себе и свога сина. 14Јер говори Господ, Бог Израиљев: ’Брашно у ћупу се неће потрошити и уље у крчагу неће нестати, док Господ не пусти кишу на земљу.’“
15Она оде и учини како јој је Илија рекао; јели су и она и он и сав њен дом за дуго времена. 16Брашно у ћупу се није потрошило нити је уље у крчагу нестало, према речи коју је Господ рекао преко Илије.
Илија оживљује удовичиног сина
17После ових догађаја оболео је син жене, домаћице куће. Но, болест му се веома погоршала, тако да је издахнуо. 18Тада му она рече: „Шта имаш против мене, Божији човече? Зар си дошао к мени да ме подсетиш на моју кривицу и усмртиш ми сина?“
19Он јој рече: „Дај ми свога сина.“ Узео га је из њеног наручја и однео га у горњу собу, где је становао, и положио га на свој кревет. 20Затим је завапио Господу и рекао: „Господе, Боже мој, зар ћеш довести несрећу и на удовицу код које станујем, и усмртити јој сина?“ 21Тада се испружио над дечаком три пута и завапио Господу, рекавши: „Господе, Боже мој, нека се врати душа у овога дечака.“
22Господ је услишио Илијин вапај, и дечакова душа се вратила у њега, те је оживео. 23Затим је Илија узео дечака, донео га из горње собе у кућу, и дао га његовој мајци. Илија рече: „Види, твој син је жив!“
24Жена рече Илији: „Сада знам да си човек Божији и да је реч Господња из твојих уста истина.“
