1No te jactes del día de mañana,
porque no sabes lo que el día traerá.
2No te jactes de ti mismo;
que sean otros los que te alaben.
3Pesada es la piedra, pesada es la arena,
pero más pesada es la ira del necio.
4Cruel es la furia, y arrolladora la ira,
pero ¿quién puede enfrentarse a la envidia?
5Más vale ser reprendido con franqueza
que ser amado en secreto.
6Más confiable es el amigo que hiere
que el enemigo que besa.
7Al que no tiene hambre, hasta la miel lo empalaga;
al hambriento, hasta lo amargo le es dulce.
8Como ave que vaga lejos del nido
es el hombre que vaga lejos del hogar.
9El perfume y el incienso alegran el corazón;
la dulzura de la amistad fortalece el ánimo.27:9 Texto de difícil traducción.
10No abandones a tu amigo ni al amigo de tu padre.
No vayas a la casa de tu hermano cuando tengas un problema.
Más vale vecino cercano que hermano distante.
11Hijo mío, sé sabio y alegra mi corazón;
así podré responder a los que me desprecian.
12El prudente ve el peligro y lo evita;
el inexperto sigue adelante y sufre las consecuencias.
13Toma la prenda del que salga fiador por un extraño;
retenla en garantía si la entrega por la mujer ajena.
14El mejor saludo se juzga una impertinencia
cuando se da a gritos y de madrugada.
15Gotera constante en un día lluvioso
es la mujer que siempre pelea.
16Quien la domine podrá dominar el viento
y retener27:16 y retener. Lit. y llamará. aceite en la mano.
17El hierro se afila con el hierro,
y el hombre en el trato con el hombre.
18El que cuida de la higuera comerá de sus higos,
y el que vela por su amo recibirá honores.
19En el agua se refleja el rostro,
y en el corazón se refleja la persona.
20El sepulcro, la muerte y los ojos del hombre
jamás se dan por satisfechos.
21En el crisol se prueba la plata;
en el horno se prueba el oro;
ante las alabanzas, el hombre.
22Aunque al necio lo muelas y lo remuelas,
y lo machaques como al grano,
no le quitarás la necedad.
23Asegúrate de saber cómo están tus rebaños;
cuida mucho de tus ovejas;
24pues las riquezas no son eternas
ni la fortuna está siempre segura.
25Cuando se limpien los campos y brote el verdor,
y en los montes se recoja la hierba,
26las ovejas te darán para el vestido,
y las cabras para comprar un campo;
27tendrás leche de cabra en abundancia
para que os alimentéis tú y tu familia,
y toda tu servidumbre.
1Не хвали се сутрашњим даном,
јер не знаш шта доноси тај дан.
2Други нек те хвали, а не ти себе самог;
незнанац, а не усне твоје.
3Тежак је камен и песак је тежак,
али од обоје је тежи безобразлук безочнога.
4Окрутан је бес, срџба је горопадна
и са љубомором ко да се суочи?
5Јавни укор је бољи
од тајне љубави.
6Поузданије су модрице од онога који те воли
од многих пољубаца онога који те мрзи.
7Сита душа саће меда гази,
а гладној је души слатко и све горко.
8Попут птице протеране из гнезда,
такав је и човек протеран из свог завичаја.
9Уље и мирис драги су срцу
и сладак је пријатељ који од срца саветује.
10Не напуштај пријатеља и пријатеља свог оца;
не одлази у дом свога брата на дан своје невоље;
бољи је сусед који је близу, него брат који је далеко.
11Мудар буди, сине мој, и срце ми развесели,
па да могу подругљивцу речју да узвратим.
12Обазрив човек примети невољу, па се скрије,
а лаковерни иду даље и буду кажњени.
13Узми хаљину ономе што јамчи за туђинца,
и залог му узми кад јамчи за туђинку.
14Ко од раног јутра свога ближњег благосиља на сав глас,
то ће му се рачунати као клетва.
15Жена свадљива је попут сталног прокишњавања
по кишном дану.
16Ко њу обуздава, ветар обуздава
и као да држи уље у десници.
17Гвожђе се о гвожђе оштри,
а човек се оштри о човека.
18Од смоквиног плода јешће ко се за њу брине;
поштован ће бити онај који штити свога господара.
19Као што се лице одсликава у води
тако се и срце човека у човеку види.
20Као што су и Свет мртвих и трулеж мртвих незасити,
тако су незасите и очи човека.
21Топионица је за сребро и пећ је за злато,
а човек се искушава похвалама које прима.
22Истуцаш ли тучком неразумног
са прекрупом у авану,
његова се лудост неће скинути са њега.
23Своје стадо добро пази,
побрини се добро за крда своја;
24јер иметак не траје довека,
а ни круна кроз сва поколења.
25Коси се трава да нова никне,
сакупи се сено по брдима;
26јагњад те облаче,
а јарцима плаћаш за поља.
27Тад имаш обиље козјег млека себи за храну,
за храну укућана, за живот слушкиња својих.
