19
1No envidies a los malvados,
ni procures su compañía;
2porque en su corazón traman violencia,
y no hablan más que de cometer fechorías.
20
3Con sabiduría se construye la casa;
con inteligencia se echan los cimientos.
4Con buen juicio se llenan sus cuartos
de bellos y extraordinarios tesoros.
21
5El que es sabio tiene gran poder,
y el que es entendido aumenta su fuerza.
6La guerra se hace con buena estrategia;
la victoria se alcanza con muchos consejeros.
22
7La sabiduría no está al alcance del necio,
que en la asamblea del pueblo24:7 en la asamblea del pueblo. Lit. en la puerta. nada tiene que decir.
23
8Al que hace planes malvados
lo llamarán intrigante.
9Las intrigas del necio son pecado,
y todos aborrecen a los insolentes.
24
10Si en el día de la aflicción te desanimas,
muy limitada es tu fortaleza.
25
11Rescata a los que van rumbo a la muerte;
detén a los que a tumbos avanzan al suplicio.
12Pues, aunque digas: «Yo no lo sabía»,
¿no habrá de darse cuenta el que pesa los corazones?
¿No habrá de saberlo el que vigila tu vida,
el que paga a cada uno según sus acciones?
26
13Come la miel, hijo mío, que es deliciosa;
dulce al paladar es la miel del panal.
14Así de dulce sea la sabiduría a tu alma;
si das con ella, tendrás buen futuro;
tendrás una esperanza que no será destruida.
27
15No aceches cual malvado la casa del justo,
ni arrases el lugar donde habita;
16porque siete veces podrá caer el justo,
pero otras tantas se levantará;
los malvados, en cambio,
se hundirán en la desgracia.
28
17No te alegres cuando caiga tu enemigo,
ni se regocije tu corazón ante su desgracia,
18no sea que el Señor lo vea y no lo apruebe,
y aparte de él su enojo.
29
19No te alteres por causa de los malvados,
ni sientas envidia de los impíos,
20porque el malvado no tiene porvenir;
¡la lámpara del impío se apagará!
30
21Hijo mío, teme al Señor y honra al rey,
y no te juntes con los rebeldes,
22porque de los dos recibirás un castigo repentino
¡y quién sabe qué calamidades sobrevendrán!
Otros dichos de los sabios
23También estos son dichos de los sabios:
No es correcto ser parcial en el juicio.
24Maldecirán los pueblos, y despreciarán las naciones,
a quien declare inocente al culpable.
25Pero bien vistos serán, y bendecidos,
los que condenen al culpable.
26Una respuesta sincera
es como un beso en los labios.
27Prepara primero tus faenas de cultivo
y ten listos tus campos para la siembra;
después de eso, construye tu casa.
28No testifiques sin razón contra tu prójimo,
ni mientas con tus labios.
29No digas: «Le haré lo mismo que me hizo;
le pagaré con la misma moneda».
30Pasé por el campo del perezoso,
por la viña del falto de juicio.
31Había espinas por todas partes;
la hierba cubría el terreno,
y el lindero de piedras estaba en ruinas.
32Guardé en mi corazón lo observado,
y de lo visto saqué una lección:
33Un corto sueño, una breve siesta,
un pequeño descanso, cruzado de brazos…
34¡y te asaltará la pobreza como un bandido,
y la escasez, como un hombre armado!
Двадесета прича
1Не завиди злима,
не пожели да си с њима;
2јер у срцу своме смишљају насиље,
најављују уснама невољу.
Двадесет прва прича
3Мудрошћу се подиже кућа,
а разборитошћу је основана;
4знањем су јој собе напуњене
сваким благом пожељним и вредним.
Двадесет друга прича
5Човек ратник је јак,
али онај који зна јача снагу своју;
6јер ћеш рат добити мудрим саветима
и победа је у многим саветницима.
Двадесет трећа прича
7Висока је мудрост немудроме,
он уста своја не отвара на судским вратима.
Двадесет четврта прича
8Ко је предан да зло смишља
назваће га сплеткарошем.
9Грех су безумни науми
и подругљивац је одуран људима.
Двадесет пета прича
10Клонеш ли у дану невоље,
клонуће и твоја снага.
11Спасавај оне које у смрт вуку,
извлачи оне што тетурају на погубљење.
12Јер, кажеш ли – „Али, ми то нисмо знали!“ –
неће ли схватити онај што прониче срца?
Неће ли знати онај који ти живот чува
и узвратити човеку по делу његовом?
Двадесет шеста прича
13Једи мед, сине мој, јер је здрав
и непцу је твоме сладак мед из саћа.
14Такво је познање мудрости души твојој
ако је пронађеш; тада будућност постоји
и твоја нада неће пропасти.
Двадесет седма прича
15Не вребај ко зликовац у потаји на дом праведника
и коначиште његово не руши.
16Јер падне ли праведник и седам пута, устаће,
а зликовац ће посрнути у невољи.
Двадесет осма прича
17Не радуј се док се руши душманин твој,
кад посрне нека ти се срце не весели;
18да Господ то не види и то буде зло пред њиме,
па са душманина повуче свој гнев.
Двадесет девета прича
19Не жести се због злотвора,
не завиди зликовцима;
20јер будућност не припада злотвору,
догорева светиљка зликовцу.
Тридесета прича
21Бој се Господа, сине мој, баш као и цара;
не дружи се с бунтовнима;
22јер изненадна долази њихова пропаст
и ко да зна који је крај ове двојице?
Остале мудре приче
23И ово се тиче мудрих људи:
Страхота је кад се гледа ко је ко на суду.
24Наиме, ко каже зломе – „Ти си праведан!“ –
људи ће га проклињати,
народи га презирати.
25А онима који га прекоре уживање ће бити,
на њих ће доћи благослов добра.
26Усне воли онај ко узвраћа праведним речима.
27Посао свој на пољу заврши,
припреми њиву своју, а онда изгради кућу своју.
28Не сведочи без разлога против ближњег свога,
зар ћеш да обмањујеш уснама својим?
29Не реци – „Како је он урадио мени, тако ћу и ја да урадим њему.
Узвратићу му по делу његовом!“
30Прошао сам поред поља ленштине
и поред винограда безумника.
31И гле, у трње је све зарасло,
копривама све обрасло,
зид камени беше срушен.
32Када сам то видео, срцем сам схватио,
видео сам и прихватио поуку:
33Још мало снова, још мало дремежа,
још мало доконо да склопиш руке;
34и доћи ће твоје сиромаштво као скитница
и немаштина као насилник.
