Primer oráculo de Balán
1Balán le dijo a Balac: «Edifícame siete altares en este lugar, y prepárame siete novillos y siete carneros». 2Balac hizo lo que Balán le pidió, y juntos ofrecieron un novillo y un carnero en cada altar.
3Entonces Balán le dijo a Balac: «Quédate aquí, al lado de tu holocausto, mientras yo voy a ver si el Señor quiere reunirse conmigo. Luego te comunicaré lo que él me revele». Y se fue a un cerro desierto.
4Dios vino a su encuentro, y Balán le dijo:
―He preparado siete altares, y en cada altar he ofrecido un novillo y un carnero.
5Entonces el Señor puso su palabra en boca de Balán, y le dijo:
―Vuelve adonde está Balac, y repítele lo que te voy a decir.
6Balán regresó y encontró a Balac de pie, al lado de su holocausto, en compañía de todos los jefes de Moab. 7Y Balán pronunció su oráculo:
«De Aram, de las montañas de Oriente,
me trajo Balac, el rey de Moab.
“Ven —me dijo—, maldice por mí a Jacob;
ven, deséale el mal a Israel”.
8¿Pero cómo podré echar maldiciones
sobre quien Dios no ha maldecido?
¿Cómo podré desearle el mal
a quien el Señor no se lo desea?
9Desde la cima de las peñas lo veo;
desde las colinas lo contemplo:
es un pueblo que vive apartado,
que no se cuenta entre las naciones.
10¿Quién puede calcular la descendencia de Jacob,
tan numerosa como el polvo,
o contar siquiera la cuarta parte de Israel?
¡Sea mi muerte como la del justo!
¡Sea mi fin semejante al suyo!»
11Entonces Balac le reclamó a Balán:
―¿Qué me has hecho? Te traje para que lanzaras una maldición sobre mis enemigos, ¡y resulta que no has hecho más que bendecirlos!
12Pero Balán le respondió:
―¿Acaso no debo decir lo que el Señor me pide que diga?
Segundo oráculo de Balán
13Entonces Balac le dijo:
―Por favor, ven conmigo a otro lugar. Desde allí podrás ver solo a una parte del pueblo, y no a todos ellos,23:13 podrás ver solo a una parte del pueblo, y no a todos ellos. Alt. podrás ver al pueblo, ya que ahora solo ves parte de él. y les desearás el mal.
14Así que lo llevó al campo de Zofín en la cumbre del monte Pisgá. Allí edificó siete altares, y en cada uno de ellos ofreció un novillo y un carnero. 15Allí Balán le dijo a Balac: «Quédate aquí, al lado de tu holocausto, mientras yo voy a reunirme con Dios».23:15 con Dios (LXX); allí (TM).
16El Señor se reunió con Balán y puso en boca de este su palabra. Le dijo: «Vuelve adonde está Balac, y repite lo que te voy a decir».
17Balán se fue adonde estaba Balac, y lo encontró de pie, al lado de su holocausto, en compañía de los jefes de Moab. Balac le preguntó:
―¿Qué dijo el Señor?
18Entonces Balán pronunció su oráculo:
«Levántate, Balac, y escucha;
óyeme, hijo de Zipor.
19Dios no es un simple mortal
para mentir y cambiar de parecer.
¿Acaso no cumple lo que promete
ni lleva a cabo lo que dice?
20Se me ha ordenado bendecir
y, si eso es lo que Dios quiere,
yo no puedo hacer otra cosa.
21»Dios no se ha fijado en la maldad de Jacob
ni ha reparado en la violencia de Israel.
El Señor su Dios está con ellos;
y entre ellos se le aclama como rey.
22Dios los sacó de Egipto
con la fuerza de un toro salvaje.
23Contra Jacob no hay brujería que valga,
ni valen las hechicerías contra Israel.
De Jacob y de Israel se dirá:
“¡Mirad lo que Dios ha hecho!”
24Un pueblo se alza como leona;
se levanta como león.
No descansará hasta haber devorado su presa
y bebido la sangre de sus víctimas».
25Balac le dijo entonces a Balán:
―¡Si no los vas a maldecir, tampoco los bendigas!
26Balán le respondió:
―¿Acaso no te advertí que yo repetiría todo lo que el Señor me ordenara decir?
Tercer oráculo de Balán
27Balac le dijo a Balán:
―Por favor, ven conmigo, que te llevaré a otro lugar. Tal vez a Dios le parezca bien que los maldigas desde allí.
28Así que llevó a Balán hasta la cumbre del monte Peor, desde donde puede verse el desierto de Jesimón. 29Allí Balán le dijo:
―Edifícame siete altares en este lugar, y prepárame siete novillos y siete carneros.
30Balac hizo lo que Balán le pidió, y en cada altar ofreció un novillo y un carnero.
Валамова прва прича
1Валам рече Валаку: „Подигни ми овде седам жртвеника и припреми ми седам јунаца и седам овнова.“ 2Валак учини онако како му је Валам рекао. Затим су Валак и Валам принели на жртвенику једног јунца и једног овна.
3Валам рече Валаку: „Остани код своје свеспалнице, а ја ћу поћи; можда ће се Господ срести са мном, па шта ми каже, то ћу говорити.“ Тако оде он на узвишицу.
4Господ је срео Валама, и Валам му је рекао: „Припремио сам седам жртвеника и на сваком жртвенику принео једног јунца и једног овна.“
5Тада Господ стави реч у Валамова уста и рече: „Врати се Валаку и говори тако.“
6Кад се вратио Валаку, овај је стајао код своје свеспалнице са свим моавским кнезовима. 7Тада Валам изрече своју причу:
„Из Арама ме Валак доведе,
цар моавски из горја источног:
’Дођи – рече – Јакова ми прокуни,
дођи и Израиљ презри!’
8Како да прокунем
кога Бог не проклиње,
и презрем
кога Господ не презире?
9Јер гледам га с планинских врхова,
посматрам га с горских узвишења;
гле народа који живи издвојено,
међу народе он се не рачуна.
10Ко ће избројити прах Јаковљев,
ко да изброји четвртину Израиља?
О, кад бих умро смрћу праведничком,
кад би и мој крај био као њихов!“
11Тада Валак рече Валаму: „Шта си ми то учинио? Довео сам те да прокунеш моје непријатеље, а ти си их обилно благословио.“
12Валам одговори: „Зар да не кажем верно оно што ми је Господ ставио у уста?“
Валамова друга прича
13Валак му рече: „Пођи са мном на друго место; одатле ћеш видети само један његов део, а не сав народ. Оданде ми га прокуни.“ 14Затим га је одвео у Зофимско поље, на врх Фасге. Тамо је подигао седам жртвеника и на сваком жртвенику принео по једног јунца и овна.
15Валам рече Валаку: „Стани ту код своје свеспалнице, а ја идем онамо да се сретнем с Господом.“
16Господ сретне Валама, стави своју реч у његова уста и рече: „Врати се Валаку и говори овако.“
17Када се вратио к њему, Валак је стајао код своје свеспалнице са моавским кнезовима. Валак га упита: „Шта је Господ рекао?“
18Тада Валам изрече своју причу:
„Устани, Валаче,
послушај ме, сине Сефоров!
19Бог није човек да би слагао,
или потомак људски да би се кајао.
Зар је шта рекао да није учинио,
изрекао да није испунио?
20Заповест ми даде да благосиљам,
благослов је дао и нећу га повући.
21Не назире се несрећа у Јакову,
невоља се не види у Израиљу.
С њим је Господ, Бог његов,
царски му поклик сред њега одзвања!
22Бог их је из Египта извео,
он је њему као рози биволови.
23Против Јакова нема врачања,
против Израиља нема гатања.
Нек се сада прича о Јакову,
о Израиљу нек се приповеда:
’Ево, шта је Бог учинио!’
24Какав ли је то само народ!
Као лавица устаје,
као лав се диже,
не леже док улов не прождере
и крви се жртава не напије.“
25Тада Валак рече Валаму: „Кад га већ не можеш проклети, немој га ни благосиљати!“
26Валам одговори Валаку: „Зар ти нисам рекао: ’Учинићу све што ми Господ буде рекао?’“
Валамова трећа прича
27Валам рече Валаку: „Хајде да те одведем на друго место; можда ће Богу бити по вољи да ми их прокунеш оданде!“ 28Валак поведе Валама на врх Фегора који се надвија над пустаром.
29Валам рече Валаку: „Подигни ми овде седам жртвеника и припреми ми седам јунаца и седам овнова.“ 30Валак је урадио како му је Валам рекао, и принео седам јунаца и седам овнова.
