1Recuerda, Señor, lo que nos ha sucedido;
ten en cuenta nuestro oprobio.
2Nuestra heredad ha caído en manos extrañas;
nuestro hogar, en manos de extranjeros.
3No tenemos padre, hemos quedado huérfanos;
nuestras madres se han quedado viudas.
4El agua que bebemos, tenemos que pagarla;
la leña, tenemos que comprarla.
5Los que nos persiguen nos pisan los talones;5:5 Los que … los talones. Lit. Sobre nuestro cuello nos persiguen.
estamos fatigados y no hallamos descanso.
6Hicimos tratos5:6 Hicimos tratos. Lit. Dimos la mano. con Egipto y con Asiria
para conseguir alimentos.
7Nuestros padres pecaron y murieron,
pero a nosotros nos tocó el castigo.
8Ahora nos gobiernan los esclavos,
y no hay quien nos libre de sus manos.
9Exponiéndonos a los peligros5:9 Exponiéndonos a los peligros. Lit. Por causa de la espada. del desierto,
nos jugamos la vida para obtener alimentos.
10La piel nos arde como un horno;
¡de hambre nos da fiebre!
11En Sión y en los pueblos de Judá
fueron violadas casadas y solteras.
12A nuestros jefes los colgaron de las manos,
y ni siquiera respetaron a nuestros ancianos.
13A nuestros mejores jóvenes los pusieron a moler;
los niños tropezaban bajo el peso de la leña.
14Ya no se sientan los ancianos
a las puertas de la ciudad;
no se escucha ya la música de los jóvenes.
15En nuestro corazón ya no hay gozo;
la alegría de nuestras danzas se convirtió en tristeza.
16Nuestra cabeza se ha quedado sin corona.
¡Ay de nosotros; hemos pecado!
17Desfallece nuestro corazón;
se apagan nuestros ojos,
18porque el monte Sión se halla desolado,
y sobre él rondan los chacales.
19Pero tú, Señor, reinas por siempre;
tu trono permanece eternamente.
20¿Por qué siempre nos olvidas?
¿Por qué nos abandonas tanto tiempo?
21Permítenos volver a ti, Señor, y volveremos;
devuélvenos la gloria de antaño.5:21 devuélvenos … antaño. Lit. renueva nuestros días como antes.
22La verdad es que nos has rechazado
y te has excedido en tu enojo contra nosotros.
Народ плаче пред Богом
1Опомени се, Господе, шта нам се догодило;
погледај, види нашу срамоту.
2У туђинске руке пала је баштина наша,
странци се шире по нашим домовима.
3Очева наших нема, сирочад смо постали,
мајке су наше сада удовице.
4Воду за пиће новцем плаћамо,
дрва за гориво такође купујемо.
5Гоне нас као теглеће живинче;
исцепани смо, а не дају нам одмора.
6Идемо, просјачимо по Египту и Асирији
да бисмо имали хлеба да преживимо.
7Наши преци згрешише, али њих нема,
па ми испаштамо за кривице њихове.
8Над нама владају простаци робови
и од њихове силе нико да нас избави.
9Убице харају по земљи,
стављамо живот на коцку идући по храну.
10Од глади горимо као у грозници,
и кожа је наша као пећ ужарена.
11На светињи, на Сиону, силују жене,
по Јудиним насељима девојке.
12Наше главаре рукама својим хватају и вешају,
ни старце наше неће да поштују.
13Младићи као робови окрећу жрвњеве,
дечаци падају под бременима дрва.
14Старци више не седе пред вратима,
младих људи свирка више се не чује.
15Ишчезла је радост из наших живота:
уместо да играмо, ми смо ојађени.
16Са главе је наше круна пала.
Народ признаје грехе
Згрешили смо, сада тешко нама.
17Ето зато срце наше болује!
Ето, зато се очи наше замутише!
18Зато је сионска гора опустошена.
Зато се шакали шуњају по тој пустоши.
Молитва за избављење
19Ти, Господе, остајеш довека,
твој је престо од колена до колена.
20Немој нас занавек заборавити,
немој нас за дуго време оставити.
21Врати нас к себи! Обрати нас, Господе!
Обнови славу нашу из негдашњих дана.
22Зар да нас одбациш потпуно?
Да се на нас срдиш бескрајно?
