El sepulcro vacío
20:1-8 – Mt 28:1-8; Mr 16:1-8; Lc 24:1-10
1El primer día de la semana, muy de mañana, cuando todavía estaba oscuro, María Magdalena fue al sepulcro y vio que habían quitado la piedra que cubría la entrada. 2Así que fue corriendo a ver a Simón Pedro y al otro discípulo, a quien Jesús amaba, y les dijo:
―¡Se han llevado del sepulcro al Señor, y no sabemos dónde lo han puesto!
3Pedro y el otro discípulo se dirigieron entonces al sepulcro. 4Ambos fueron corriendo, pero, como el otro discípulo corría más deprisa que Pedro, llegó primero al sepulcro. 5Inclinándose, se asomó y vio allí las vendas, pero no entró. 6Tras él llegó Simón Pedro, y entró en el sepulcro. Vio allí las vendas 7y el sudario que había cubierto la cabeza de Jesús, aunque el sudario no estaba con las vendas, sino enrollado en un lugar aparte. 8En ese momento entró también el otro discípulo, el que había llegado primero al sepulcro; y vio y creyó. 9Hasta entonces no habían entendido la Escritura, que dice que Jesús tenía que resucitar.
Jesús se aparece a María Magdalena
10Los discípulos regresaron a su casa, 11pero María se quedó afuera, llorando junto al sepulcro. Mientras lloraba, se inclinó para mirar dentro del sepulcro, 12y vio a dos ángeles vestidos de blanco, sentados donde había estado el cuerpo de Jesús, uno a la cabecera y otro a los pies.
13―¿Por qué lloras, mujer? —le preguntaron los ángeles.
―Es que se han llevado a mi Señor, y no sé dónde lo han puesto —les respondió.
14Apenas dijo esto, volvió la mirada y allí vio a Jesús de pie, aunque no sabía que era él. 15Jesús le dijo:
―¿Por qué lloras, mujer? ¿A quién buscas?
Ella, pensando que se trataba del que cuidaba el huerto, le dijo:
―Señor, si tú te lo has llevado, dime dónde lo has puesto, y yo iré por él.
16―María —le dijo Jesús.
Ella se volvió y exclamó:
―¡Raboni! (que en arameo significa: maestro).
17―Suéltame,20:17 Suéltame. Lit. No me toques. porque todavía no he vuelto al Padre. Ve más bien a mis hermanos y diles: “Vuelvo a mi Padre, que es vuestro Padre; a mi Dios, que es vuestro Dios”.
18María Magdalena fue a darles la noticia a los discípulos. «¡He visto al Señor!», exclamaba, y les contaba lo que él le había dicho.
Jesús se aparece a sus discípulos
19Al atardecer de aquel primer día de la semana, estando reunidos los discípulos a puerta cerrada por temor a los judíos, entró Jesús y, poniéndose en medio de ellos, los saludó.
―¡La paz sea con vosotros!
20Dicho esto, les mostró las manos y el costado. Al ver al Señor, los discípulos se alegraron.
21―¡La paz sea con vosotros! —repitió Jesús—. Como el Padre me envió a mí, así yo os envío a vosotros.
22Acto seguido, sopló sobre ellos y les dijo:
―Recibid el Espíritu Santo. 23A quienes perdonéis sus pecados, les serán perdonados; a quienes no se los perdonéis, no les serán perdonados.
Jesús se aparece a Tomás
24Tomás, al que apodaban el Gemelo,20:24 apodaban el Gemelo. Lit. llamaban Dídimos. y que era uno de los doce, no estaba con los discípulos cuando llegó Jesús. 25Así que los otros discípulos le dijeron:
―¡Hemos visto al Señor!
―Mientras no vea yo la marca de los clavos en sus manos, y meta mi dedo en las marcas y mi mano en su costado, no lo creeré —repuso Tomás.
26Una semana más tarde estaban los discípulos de nuevo en la casa, y Tomás estaba con ellos. Aunque las puertas estaban cerradas, Jesús entró y, poniéndose en medio de ellos, los saludó.
―¡La paz sea con vosotros!
27Luego dijo a Tomás:
―Pon tu dedo aquí y mira mis manos. Acerca tu mano y métela en mi costado. Y no seas incrédulo, sino hombre de fe.
28―¡Señor mío y Dios mío! —exclamó Tomás.
29―Porque me has visto, has creído —le dijo Jesús—; dichosos los que no han visto y sin embargo creen.
30Jesús hizo muchas otras señales milagrosas en presencia de sus discípulos, las cuales no están registradas en este libro. 31Pero estas se han escrito para que creáis que Jesús es el Cristo, el Hijo de Dios, y para que al creer en su nombre tengáis vida.
Празан гроб
1У недељу, пре свитања, дође Марија Магдалена на гроб и примети да је камен са гроба откотрљан. 2Стога отрчи и дође к Симону Петру и другом ученику, Исусовом миљенику, па им рече: „Узели су Господа из гроба и не знамо где су га склонили!“
3Петар и други ученик су тада изашли и дошли на гроб. 4Обојица су трчала, али је онај други ученик био бржи од Петра, те је први дошао на гроб. 5Завирио је унутра и опазио положене завоје, али није ушао у гроб. 6Затим је и Симон Петар дошао за њим. Ушао је у гроб и видео положене завоје 7и убрус који је био на Исусовој глави. Убрус није био са завојима, него је био сложен на једном месту. 8Затим је ушао и други ученик који је први дошао на гроб. Видео је и поверовао. 9Они тада још нису знали да у Писму пише да Исус треба да васкрсне из мртвих.
10Тада су се ученици вратили кући.
Исус се јавља Марији из Магдале
11А Марија је стајала испред гроба и плакала. Сва у сузама, завирила је у гроб 12и угледала два анђела у белој одећи како седе на месту где је почивало Исусово тело. Један код места где је била Исусова глава, а други код места где су му биле ноге.
13Анђели је упиташе: „Жено, зашто плачеш?“
Она им одговори: „Узели су мог Господа, а ја не знам где су га склонили.“ 14Рекавши ово, окренула се натраг и видела Исуса како стоји, али није знала да је то био Исус.
15Исус јој рече: „Жено, зашто плачеш? Кога тражиш?“
Мислећи да је то вртлар, Марија рече: „Господине, ако си га ти однео, реци ми где си га положио и ја ћу га однети.“
16Исус јој рече: „Марија!“ Она се окрену и рече на јеврејском: „Равуни!“ (што значи: „Учитељу!“)
17Исус јој рече: „Не дотичи ме, јер још нисам узашао своме Оцу. Него, иди мојој браћи и реци им: ’Узлазим своме Оцу и вашем Оцу, своме Богу и вашем Богу!’“
18Марија Магдалена оде и јави ученицима: „Видела сам Господа!“ Онда им је пренела оно што јој је рекао.
Исус се јавља својим ученицима
19Те недеље увече, ученици су били заједно. Врата су била закључана, јер су се плашили јудејских власти. Тада дође Исус, стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ 20Рекавши то, показао им је руке и ребра. Ученици су били радосни што виде Господа.
21Исус им поново рече: „Мир вам! Као што је мене послао Отац, тако ја шаљем вас.“ 22Рекавши ово, дунуо је и рекао им: „Примите Духа Светога. 23Коме опростите грехе, опраштају му се, а коме не опростите грехе, томе се не опраштају.“
Исус се јавља Томи
24Један од Дванаесторице, Тома звани „Близанац“, није био са осталима када је Исус дошао. 25Њему су други ученици рекли: „Видели смо Господа!“ Он им рече: „Док не видим траг од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст у ране од чавала и у рану између његових ребара, нећу веровати.“
26Осам дана касније, ученици су се поново окупили; са њима је био и Тома. Иако су врата била закључана, Исус уђе унутра, стаде међу њих и рече: „Мир вам!“ 27Онда рече Томи: „Стави свој прст овде и погледај моје руке. Пружи своју руку и стави је међу моја ребра, те више не сумњај, него веруј!“
28Тома му рече: „Господ мој и Бог мој!“
29Исус му рече: „Верујеш ли зато што си ме видео? Блажени су они који верују, а нису ме видели.“
30Исус је пред својим ученицима учинио и многе друге знаке који нису записани у овој књизи. 31А ови су записани да бисте поверовали да Исус јесте Христос, Син Божији, и да бисте, верујући, имали живот у његово име.
