El juicio de las naciones
1»En aquellos días, en el tiempo señalado,
cuando restaure yo la suerte de Judá y de Jerusalén,
2reuniré a todas las naciones
y las haré bajar al valle de Josafat.3:2 En hebreo, Josafat significa el Señor juzga; también en v. 12.
Allí entraré en juicio contra los pueblos
en cuanto a mi propiedad, mi pueblo Israel,
pues lo dispersaron entre las naciones
y se repartieron mi tierra.
3Se repartieron a mi pueblo echando suertes,
cambiaron a niños por prostitutas
y, para emborracharse,
vendieron niñas por vino.
4»Ahora bien, Tiro y Sidón, y regiones todas de Filistea, ¿qué tenéis en contra mía? ¿Queréis acaso vengaros de mí? Si es así, yo haré que muy pronto recaiga sobre vosotros vuestra propia venganza, 5pues robasteis mi oro y mi plata, y os llevasteis a vuestros templos mis valiosos tesoros. 6A los griegos les vendisteis el pueblo de Jerusalén y de Judá, para alejarlos de su tierra.
7»Sabed, pues, que voy a sacarlos de los lugares donde fueron vendidos, y haré que recaiga sobre vosotros vuestra propia venganza. 8Venderé vuestros hijos y vuestras hijas al pueblo de Judá, y ellos a su vez los venderán a los sabeos, una nación lejana». El Señor lo ha dicho.
9Proclamad esto entre las naciones:
¡Preparaos3:9 Preparaos. Lit. Santificaos. para la batalla!
¡Movilizad a los soldados!
¡Alistaos para el combate todos los hombres de guerra!
10Forjad espadas con los azadones
y haced lanzas con las hoces.
Que diga el cobarde:
«¡Soy un valiente!»
11Daos prisa, naciones vecinas,
reuníos en ese lugar.
¡Haz bajar, Señor, a tus valientes!
12«Movilícense las naciones;
suban hasta el valle de Josafat,
que allí me sentaré
para juzgar a los pueblos vecinos.
13Mano a la hoz,
que la mies está madura.
Venid a pisar las uvas,
que está lleno el lagar.
Sus cubas se desbordan:
¡tan grande es su maldad!»
14¡Multitud tras multitud
en el valle de la Decisión!
¡Cercano está el día del Señor
en el valle de la Decisión!
15Se oscurecerán el sol y la luna;
dejarán de brillar las estrellas.
16Rugirá el Señor desde Sión,
tronará su voz desde Jerusalén,
y la tierra y el cielo temblarán.
Pero el Señor será un refugio para su pueblo,
una fortaleza para los israelitas.
Bendiciones para el pueblo de Dios
17«Entonces sabréis que yo, el Señor vuestro Dios,
habito en Sión, mi monte santo.
Santa será Jerusalén,
y nunca más la invadirán los extranjeros.
18»En aquel día las montañas destilarán vino dulce,
y de las colinas fluirá leche;
correrá el agua por los arroyos de Judá.
De la casa del Señor brotará una fuente
que regará el valle de las Acacias.
19Pero Egipto quedará desolado,
y Edom convertido en desierto,
por la violencia cometida contra el pueblo de Judá,
en cuya tierra derramaron sangre inocente.
20Judá y Jerusalén serán habitadas
para siempre, por todas las generaciones.
21¿Perdonaré la sangre que derramaron?
¡Claro que no la perdonaré!»
¡El Señor hará su morada en Sión!
Суд народима
1Јер, гле, у тим данима и у то време
када вратим изгнанике Јуде и Јерусалима,
2окупићу све народе.
Спустићу их у долину Јосафатову3,2 Игра речи на изворном језику, јер име Јосафат значи: Господ је судио.
да се тамо судим с њима,
због мог народа Израиља, наследства мога,
које су расули међу народе
и моју земљу разделили.
3За мој су народ бацали жреб,
дечаке за блудницу мењали,
девојчице продавали за вино, па се опијали.
4И шта сад са мном ви имате, Тире и Сидоне и сви крајеви филистејски? Да ли бисте да ми узвратите? Ако ли ми узвраћате, брзо ћу вам дела ваша олупати о главу! 5Јер сте узели моје злато и моје благо, моја сте добра унели у храмове своје. 6Јудин народ и народ Јерусалима сте продали Грцима, да бисте их одвели далеко од њихове међе.
7Ево, подижем их са места где сте их продали и дела ћу вам ваша олупати о главу вашу. 8Продаћу ваше синове и ћерке ваше у руке Јудејаца, а они ће их продати Савејцима, далеком народу“ – јер тако каже Господ.
9Објавите ово међу народима:
„За рат се спремите!
Људе снажне позовите!
Нек приступе и нека крену ратници.
10Раонике своје у мачеве прекујте
и српове у копља.
Нека нејаки човек каже:
’Снажан сам!’
11Пожурите одасвуд и дођите, о, народи сви!
Окупите се тамо.“
О, Господе, доведи доле своје јунаке!
12„Нек се дигну народи,
нека изађу у долину Јосафатову,
јер ћу тамо сести
да судим свим народима унаоколо.
13Латите се српа
јер је жетва зрела.
Дођите, муљајте,
муљаре су пуне
и каце се преливају
јер је велика њихова злоба.“
14Мноштва су, мноштва су
у долини одлуке
јер је близу дан Господњи
у долини одлуке.
15Помрачују се сунце и месец,
а звезде гасну сјајем својим.
16Рикнуће Господ са Сиона и из Јерусалима;
повикаће гласом својим
и потрешће се и небо и земља.
Али Господ је уточиште народу своме
и заштита деци Израиљевој.
Благослови за Божији народ
17„Схватићете да сам ја Господ, ваш Бог
који пребива на Сиону, на мојој светој гори.
И Јерусалим ће бити свето место
и туђинци више неће њиме пролазити.
18И тога ће дана капати планине слатким вином,
а брдима ће тећи млеко.
Сви Јудини брзаци ће брујати водом,
тећи ће извор од Дома Господњег
и натапати долину ситимску.
19У пустош ће се Египат претворити
и Едом у пустару дивљу,
због насиља над народом Јуде
у чијој су земљи крв невину пролили.
20Почиваће довека Јуда
и Јерусалим од нараштаја до нараштаја.
21Крв њихову још неосвећену
неосвећеном нећу оставити.“
Господ на Сиону пребива!
