Jacob bendice a sus hijos
1Jacob llamó a sus hijos y les dijo: «Reuníos, que voy a declararos lo que os va a suceder en el futuro:
2»Hijos de Jacob: acercaos y escuchad;
prestad atención a vuestro padre Israel.
3»Tú, Rubén, eres mi primogénito,
primer fruto de mi fuerza y virilidad,
primero en honor y en poder.
4Impetuoso como un torrente,
ya no serás el primero:
te acostaste en mi cama;
profanaste la cama de tu propio padre.
5»Simeón y Leví son chacales;49:5 chacales (lectura probable); hermanos (TM).
sus espadas49:5 espadas. Palabra de difícil traducción. son instrumentos de violencia.
6¡No quiero participar de sus reuniones,
ni arriesgar mi honor en sus asambleas!
En su furor mataron hombres,
y por capricho mutilaron toros.
7¡Malditas sean la violencia de su enojo
y la crueldad de su furor!
Los dispersaré en el país de Jacob,
los desparramaré en la tierra de Israel.
8»Tú, Judá, serás alabado49:8 En hebreo, Judá suena como el verbo que significa alabar. por tus hermanos;
dominarás a tus enemigos,
y tus propios hermanos se inclinarán ante ti.
9Mi hijo Judá es como un cachorro de león
que se ha nutrido de la presa.
Se tiende al acecho como león,
como leona que nadie se atreve a molestar.
10El cetro no se apartará de Judá,
ni de entre sus pies el bastón de mando,
hasta que llegue el verdadero rey,49:10 el verdadero rey. Alt. Siló. Texto de difícil traducción.
quien merece la obediencia de los pueblos.
11Judá amarra su asno a la vid,
y la cría de su asno a la mejor cepa;
lava su ropa en vino;
su manto, en la sangre de las uvas.
12Sus ojos son más oscuros que el vino;
sus dientes, más blancos que la leche.49:12 Sus ojos … la leche. Alt. Sus ojos están oscurecidos por el vino; sus dientes, blanqueados por la leche.
13»Zabulón vivirá a la orilla del mar;
será puerto seguro para las naves,
y sus fronteras llegarán hasta Sidón.
14»Isacar es un asno fuerte
echado entre dos alforjas.
15Al ver que el establo era bueno
y que la tierra era agradable,
agachó el hombro para llevar la carga
y se sometió a la esclavitud.
16»Dan hará justicia en su pueblo,
como una de las tribus de Israel.
17Dan es una serpiente junto al camino,
una víbora junto al sendero,
que muerde los talones del caballo
y hace caer de espaldas al jinete.
18»¡Señor, espero tu salvación!
19»Las hordas atacan a Gad,
pero él las atacará por la espalda.
20»Aser disfrutará de comidas deliciosas;
ofrecerá manjares de reyes.
21»Neftalí es una gacela libre,
que tiene hermosos cervatillos.49:21 que … cervatillos. Alt. que pronuncia hermosas palabras.
22»José es un retoño fértil,
fértil retoño junto al agua,
cuyas ramas trepan por el muro.
23Los arqueros lo atacaron sin piedad;
le tiraron flechas, lo hostigaron.
24Pero su arco se mantuvo firme,
porque sus brazos son fuertes.
¡Gracias al Dios fuerte de Jacob,
al Pastor y Roca de Israel!
25¡Gracias al Dios de tu padre, que te ayuda!
¡Gracias al Todopoderoso, que te bendice!
¡Con bendiciones de lo alto!
¡Con bendiciones del abismo!
¡Con bendiciones de los pechos y del seno materno!
26Son mejores las bendiciones de tu padre
que las de los montes de antaño,
que la abundancia de las colinas eternas.
¡Que descansen estas bendiciones
sobre la cabeza de José,
sobre la frente del escogido entre sus hermanos!
27»Benjamín es un lobo rapaz
que en la mañana devora la presa
y en la tarde reparte los despojos».
28Estas son las doce tribus de Israel, y esto es lo que su padre les dijo cuando impartió a cada una de ellas su bendición.
Muerte de Jacob
29Además, Jacob les dio estas instrucciones: «Ya estoy a punto de reunirme con los míos. Enterradme junto a mis antepasados, en la cueva que está en el campo de Efrón el hitita. 30Se trata de la cueva de Macpela, frente a Mamré, en la tierra de Canaán. Está en el campo que Abraham le compró a Efrón el hitita, para que fuera el sepulcro de la familia. 31Allí fueron sepultados Abraham y su esposa Sara, Isaac y su esposa Rebeca, y allí también enterré a Lea. 32Ese campo y su cueva se les compró a los hititas».
33Cuando Jacob terminó de dar estas instrucciones a sus hijos, volvió a acostarse, exhaló el último suspiro, y fue a reunirse con sus antepasados.
Јаковљево завештање
1Јаков затим позва своје остале синове и рече: „Окупите се да вам кажем шта ће се збити са вама у последњим данима.
2Окупите се и чујте, синови Јаковљеви,
чујте оца свога Израиља.
3Рувиме, првенче мој,
ти си моја снага,
први плод си моје мужевности.
Достојанством друге надмашујеш,
а по снази равна ти нема.
4Ипак, необуздан као бујица,
ти првенац нећеш више бити.
Јер на лежај свога оца си се попео,
на постељу си се моју попео
и тако је оскрнавио.
5Симеун и Левије браћа су рођена,
мачеви њихови оруђе су насиља.
6На већања њихова ја не силазио,
нити у савез са њима улазио.
Јер у срџби људе су побили,
из обести волове сакатили.
7Проклет био гнев њихов
јер је прежесток,
и јарост њихова,
јер је преокрутна!
Зато ћу их разделити по Јакову
и расејати по Израиљу.
8Јудо! Браћа ће те твоја славити;
рука ће твоја бити на врату непријатеља твојих,
браћа твоја теби ће се клањати.
9Јудо, лавићу!
Од плена си, сине, сит отишао;
као лав је полегао,
као лавица се испружио.
Ко сме њега да изазива?
10Жезло се царско од Јуде одвојити неће,
ни палица владарска од његових ногу,
док не дође онај коме припада,49,10 Или: док не дође онај коме припада данак, или све док не дође Силом.
коме ће се народи покорити.
11Своје магаре за лозу привезује,
ждребе магарице за чокот лозе.
Своју одећу у вину пере,
своју хаљину у крви од вина.
12Очи су му мутне од вина,
зуби су му бели од млека.
13Завулон ће живети на обали мора,
уточиште биће бродовима,
до Сидона биће му граница.
14Исахар је магарац кошчати
што под својим самаром49,14 Или: у тору. лежи.
15Видеће он да је одмориште згодно
а земља прелепа,
па ће своја леђа под терет ставити,
и на службу ропску ће пристати.
16Дан ће своме народу судити;
он је као свако племе Израиљево.
17Нек Дан буде змија на путу,
љута гуја покрај стазе
што ће коња за пету ујести,
а коњаник његов наузнак ће пасти.
18Твоме се спасењу надам, Господе!
19Гада ће нападати пљачкаши,
но он ће им за петама бити.
20У Асира обиље је хране,
за цареве даваће посластице.
21Нефталим је кошута слободна,
која дивну ланад млади.49,21 Или: Нефталим је крошњато дрво, што пушта дивне гране.
22Јосиф је лоза родна,
лоза родна крај извора,
која гране преко зида пружа.49,22 Или: Јосиф је дивљи магарац крај извора, дивљи магарац на обронку.
23Љуто су га стрелци напали,
стрелама се на њега окомили,
24али лук он чврсто запет држи,
мишице му крепке, ојачале,
руком Бога, Јаког Јаковљевог,
заслугом Пастира, Стене Израиља,
25Богом твога оца, који ти помаже,
Свемоћним који те благосиља
благословима одозго с небеса,
благословима одоздо из бездана,
благословима дојења и рађања.
26Благослови твога оца
од благослова древних планина су обилнији49,26 Или: од благослова мојих предака.,
од обиља вечних брда издашнији.
Нек се они спусте на главу Јосифову,
на теме посвећеног међу браћом.
27Венијамин је вук грабљиви,
јутром једе ловину,
а навече дели плен.“
28То су сва Израиљева племена, њих дванаест. Ово им је њихов отац рекао кад их је благосиљао. Свакога од њих је благословио посебним благословом.
Јаковљева смрт
29Затим им је заповедио: „Ускоро ћу се придружити своме народу. Сахраните ме са мојим прецима у пећину која се налази на пољу Ефрона Хетита. 30То је пећина на пољу Макпели, према Мамрији у хананској земљи, коју је Аврахам, заједно с пољем, купио од Ефрона Хетита за место сахрањивања. 31Тамо су сахрањени Аврахам и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исак и његова жена Ревека, а тамо сам сахранио и Лију. 32Поље и пећина на њему су купљени од потомака Хетита.“
33Кад је Јаков дао ова упутства својим синовима, привукао је своје ноге на постељу и издахнуо, придруживши се тако своме народу.
