Sabá se rebela contra David
1Por allí se encontraba un malvado que se llamaba Sabá hijo de Bicrí, que era benjaminita. Dando un toque de trompeta, se puso a gritar:
«¡Pueblo de Israel, todos a vuestras casas,
pues no tenemos parte con David,
ni herencia con el hijo de Isaí!»
2Entonces todos los israelitas abandonaron a David y siguieron a Sabá hijo de Bicrí. Los de Judá, por su parte, se mantuvieron fieles a su rey y lo acompañaron desde el Jordán hasta Jerusalén. 3Cuando el rey David llegó a su palacio en Jerusalén, sacó a las diez concubinas que había dejado a cargo del palacio y las puso bajo vigilancia. Siguió manteniéndolas, pero no volvió a acostarse con ellas. Hasta el día de su muerte, quedaron encerradas y viviendo como si fueran viudas.
4Luego el rey le ordenó a Amasá: «Moviliza a las tropas de Judá, y preséntate aquí con ellas dentro de tres días». 5Amasá salió para movilizar a las tropas, pero no cumplió con el plazo. 6Por eso David le dijo a Abisay: «Ahora Sabá hijo de Bicrí va a perjudicarnos más que Absalón. Así que hazte cargo de la guardia real, y sal a perseguirlo, no sea que llegue a alguna ciudad fortificada y se nos escape».20:6 se nos escape. Lit. libre nuestro ojo. 7Entonces los soldados de Joab, junto con los quereteos, los peleteos y todos los oficiales, bajo el mando de Abisay salieron de Jerusalén para perseguir a Sabá hijo de Bicrí.
8Al llegar a la gran roca que está en Gabaón, Amasá les salió al encuentro. Joab tenía su uniforme ajustado con un cinturón, y ceñida al muslo llevaba una daga envainada. Pero, al caminar, la daga se le cayó. 9Con la mano derecha, Joab tomó a Amasá por la barba para besarlo, mientras le preguntaba: «¿Cómo estás, hermano?» 10Amasá no se percató de que en la otra mano Joab llevaba la daga, así que Joab se la clavó en el vientre, y las entrañas de Amasá se derramaron por el suelo. Amasá murió de una sola puñalada, y luego Joab y su hermano Abisay persiguieron a Sabá hijo de Bicrí.
11Uno de los soldados de Joab, deteniéndose junto al cuerpo de Amasá, exclamó: «¡Todos los que estén a favor de Joab y que apoyen a David, sigan a Joab!» 12Como el cuerpo de Amasá, bañado en sangre, había quedado en medio del camino, todas las tropas que pasaban se detenían para verlo. Cuando aquel soldado se dio cuenta de esto, retiró el cuerpo hacia el campo y lo cubrió con un manto. 13Después de que Amasá fue apartado del camino, todas las tropas fueron con Joab a perseguir a Sabá hijo de Bicrí.
14Sabá recorrió todas las tribus de Israel, hasta llegar a Abel Betmacá, y allí todos los del clan de Bicrí20:14 todos los del clan de Bicrí (véase LXX); todos los beritas (TM). se le unieron. 15Las tropas de Joab llegaron a la ciudad de Abel Betmacá y la sitiaron. Construyeron una rampa contra la fortificación para atacar la ciudad y, cuando los soldados comenzaban a derribar la muralla, 16una astuta mujer de la ciudad les gritó:
―¡Escuchadme! ¡Escuchadme! Decidle a Joab que venga acá para que yo pueda hablar con él.
17Joab se le acercó.
―¿Eres tú Joab? —le preguntó la mujer.
―Así es.
Entonces la mujer le dijo:
―Pon atención a las palabras de esta tu sierva.
―Te escucho —respondió Joab.
18Ella continuó:
―Antiguamente, cuando había alguna discusión, la gente resolvía el asunto con este dicho: “Id y preguntad en Abel”. 19Nuestra ciudad es la más pacífica y fiel del país, y muy importante en Israel; tú, sin embargo, intentas arrasarla. ¿Por qué quieres destruir la heredad del Señor?
20―¡Que Dios me libre! —replicó Joab—. ¡Que Dios me libre de arrasarla y destruirla! 21Yo no he venido a eso, sino a capturar a un hombre llamado Sabá hijo de Bicrí. Es de la sierra de Efraín y se ha sublevado contra el rey David. Si me entregáis a ese hombre, me retiro de la ciudad.
―Muy bien —respondió la mujer—. Desde la muralla arrojaremos su cabeza.
22Y fue tal la astucia con que la mujer habló con todo el pueblo que le cortaron la cabeza a Sabá hijo de Bicrí y se la arrojaron a Joab. Entonces Joab hizo tocar la trompeta, y todos los soldados se retiraron de la ciudad y regresaron a sus casas. Joab, por su parte, volvió a Jerusalén para ver al rey.
23Joab era general en jefe del ejército de Israel; Benaías hijo de Joyadá estaba al mando de los quereteos y los peleteos; 24Adonirán supervisaba el trabajo forzado; Josafat hijo de Ajilud era el secretario; 25Seva era el cronista; Sadoc y Abiatar eran los sacerdotes; 26Ira el yairita era sacerdote personal de David.
Севина побуна
1Тамо се задесила нека ништарија, по имену Сева, син Вихријев, Венијаминовац. Он је затрубио у рог и рекао:
„Немамо ми удела са Давидом!
Нема нама наследства са сином Јесејевим!
Сваки у свој шатор, Израиљу!“
2Тада су сви Израиљци одступили од Давида и пошли за Севом, Вихријевим сином. А Јудејци су верно следили свог цара од Јордана до Јерусалима.
3Кад је Давид дошао својој кући у Јерусалим, цар је узео својих десет иноча које је оставио да чувају двор и одвео их у једну кућу под стражом. Он се старао за њих, али са њима није спавао. Оне су остале затворене до дана своје смрти, живећи као удовице.
4Цар рече Амаси: „Окупи ми Јудејце за три дана, а и ти буди овде.“ 5Амаса оде и окупи Јуду, али му је узело дуже од рока који му је дао цар.
6Давид рече Ависају: „Сада ће нам Сева, син Вихријев, нанети више зла него Авесалом. Зато узми слуге свога господара и крени у потеру за њим, да не би нашао себи утврђене градове и умакао нам.“ 7Јоавови људи заједно са Херећанима и Фелећанима, и свим ратницима, крену за њим. Напустили су Јерусалим и дали се у потрагу за Севом, сином Вихријевим.
8Кад су били код великог камена у Гаваону, Амаса дође пред њих. Јоав је на себи носио бојну одећу, а уз бок му је био припасан мач у корицама. Али кад је пошао, мач је испао.
9Јоав рече Амаси: „Је ли све како треба, брате мој?“ Јоав узе Амасу десном руком за браду да га пољуби. 10Амаса се није обазрео на мач у Јоавовој руци; Јоав му зари мач у стомак, тако да му се утроба просула на земљу. Није било потребе да га удари двапут; на месту је остао мртав. А Јоав и његов брат Ависај су наставили потеру за Севом, сином Вихријевим.
11Један од Јоавових људи је стао код Амасиног тела и рекао: „Ко је уз Јоава и Давида, нека иде за Јоавом!“ 12А Амаса је лежао у својој крви насред пута. Кад је човек видео да се сав народ зауставља, одвукао је Амасу с пута у поље и покрио га плаштом; видео је да ће се зауставити свако ко прође. 13Пошто су Амасу склонили с пута, сви људи су кренули за Јоавом да гоне Севу, сина Вихријевог.
14Он је прошао кроз сва израиљска племена све до Авел Вет-Махе. Окупили су се и сви Вирани и пошли за њим. 15Кад је сав народ са Јоавом дошао, опколили су га у Авел Вет-Махи. Подигли су насип који је стајао око града.
Док су поткопавали зид да га сруше, 16једна мудра жена позва из града: „Чујте! Чујте! Реците Јоаву: ’Примакни се овамо да разговарам с тобом.’“ 17Кад јој се Јоав примакао, жена је рекла: „Јеси ли ти Јоав?“
Он одговори: „Јесам.“
Она му рече: „Послушај речи своје слушкиње.“
Он рече: „Слушам.“
18Она рече: „Некада су говорили: ’Нека траже савет у Авелу’, и тако би завршили ствар. 19Ми смо мирољубиви и одани у Израиљу. Зашто тражиш да уништиш град, који је један од најважнијих градова у Израиљу? Зашто хоћеш да прождереш наследство Господње?“
20Јоав одговори: „Далеко било! Далеко било од мене да га прождерем или уништим! 21Није реч о томе, већ о човеку из Јефремове горе, по имену Сева, сину Вихријевом, који је подигао руку на цара Давида. Изручите само њега и ја ћу се повући из града.“
Жена одговори Јоаву: „Ево, биће ти бачена његова глава преко зида.“
22Жена дође к свему народу са својим мудрим предлогом. Тако су одсекли главу Севи, сину Вихријевом, и бацили је Јоаву. Тада је Јоав затрубио у рог, па су се сви разишли од града својим кућама, а он се вратио цару у Јерусалим.
Давидови званичници
23Јоав је био над свом израиљском војском, а Венаја, син Јодајев, је био над Херећанима и Фелећанима. 24Адорам је био над присилним радом, а Јосафат, син Ахилудов, је био дворски саветник. 25Сева је био писар а Садок и Авијатар су били свештеници. 26Ира Јаиранин је, такође, био Давидов свештеник.
