1En el año noveno del reinado de Sedequías, a los diez días del mes décimo, Nabucodonosor, rey de Babilonia, marchó con todo su ejército y atacó contra Jerusalén. Acampó frente a la ciudad y construyó una rampa de asalto a su alrededor. 2La ciudad estuvo sitiada hasta el año undécimo del reinado de Sedequías.
3A los nueve días del mes cuarto,25:3 cuarto. El texto hebreo no incluye esta palabra, pero véase Jer 52:6. cuando el hambre se agravó en la ciudad, y no había más alimento para el pueblo, 4se abrió una brecha en el muro de la ciudad, de modo que, aunque los babilonios la tenían cercada, todo el ejército se escapó de noche por la puerta que estaba entre los dos muros, junto al jardín real. Huyeron camino al Arabá,25:4 Arabá. Alt. valle del Jordán. 5pero el ejército babilonio persiguió a Sedequías hasta alcanzarlo en la llanura de Jericó. Sus soldados se dispersaron, abandonándolo, 6y los babilonios lo capturaron. Entonces lo llevaron ante el rey de Babilonia, que estaba en Riblá. Allí Sedequías recibió su sentencia. 7Ante sus propios ojos degollaron a sus hijos, y después le sacaron los ojos, lo ataron con cadenas de bronce y lo llevaron a Babilonia.
8A los siete días del mes quinto del año diecinueve del reinado de Nabucodonosor, rey de Babilonia, su ministro Nabuzaradán, que era el comandante de la guardia, fue a Jerusalén 9y le prendió fuego al templo del Señor, al palacio real y a todas las casas de Jerusalén, incluso a todos los edificios importantes. 10Entonces el ejército babilonio bajo su mando derribó las murallas que rodeaban la ciudad. 11Nabuzaradán además deportó a la gente que quedaba en la ciudad, es decir, al resto de la muchedumbre y a los que se habían aliado con el rey de Babilonia. 12Sin embargo, dejó a algunos de los más pobres para que se encargaran de los viñedos y de los campos.
13Los babilonios quebraron las columnas de bronce, las bases y la fuente25:13 la fuente. Lit. el mar; también en v. 16. de bronce que estaban en el templo del Señor, y se llevaron todo el bronce a Babilonia. 14También se llevaron las ollas, las tenazas, las despabiladeras, la vajilla y todos los utensilios de bronce que se usaban para el culto. 15Además, el comandante de la guardia se apoderó de los incensarios y de los tazones, todo lo cual era de oro y de plata.
16El bronce de las dos columnas, de la fuente y de las bases, que Salomón había hecho para el templo del Señor, era tanto que no se podía pesar. 17Cada columna medía ocho metros de altura. El capitel de bronce que estaba encima de cada columna medía metro y medio25:17 ocho metros … metro y medio. Lit. dieciocho codos … tres codos. de altura y estaba decorado alrededor con una red y con granadas de bronce. Las dos columnas tenían el mismo adorno.
18El comandante de la guardia tomó presos a Seraías, sacerdote principal, a Sofonías, sacerdote de segundo rango, y a los tres porteros. 19De los que quedaban en la ciudad, apresó al oficial encargado de las tropas, a cinco de los servidores personales del rey, al cronista principal del ejército, encargado de reclutar soldados de entre el pueblo, y a sesenta ciudadanos que todavía estaban en la ciudad. 20Después de apresarlos, Nabuzaradán, comandante de la guardia, se los llevó al rey de Babilonia, que estaba en Riblá. 21Allí, en el territorio de Jamat, el rey los hizo ejecutar.
Así Judá fue desterrado y llevado cautivo.
22Nabucodonosor, rey de Babilonia, nombró a Guedalías, hijo de Ajicán y nieto de Safán, para gobernar a la gente que había dejado en Judá. 23Cuando los oficiales del ejército de Judá y sus tropas se enteraron de que el rey de Babilonia había nombrado gobernador a Guedalías, fueron a ver a este en Mizpa. Los oficiales eran Ismael hijo de Netanías, Johanán hijo de Carea, Seraías hijo de Tanjumet, oriundo de Netofa, y Jazanías, hijo de un hombre de Macá. 24Guedalías les hizo este juramento a ellos y a sus tropas: «No temáis a los oficiales babilonios. Si vosotros os quedáis en el país y servís al rey de Babilonia, os aseguro que os irá bien».
25Pero a los siete meses Ismael, hijo de Netanías y nieto de Elisama, que era de la estirpe real, y diez hombres que lo acompañaban, fueron y asesinaron a Guedalías; también mataron a los hombres de Judá y a los babilonios que formaban parte de su séquito en Mizpa. 26Acto seguido, todos huyeron a Egipto, grandes y pequeños, junto con los oficiales, pues temían a los babilonios.
Liberación del rey Joaquín
25:27-30 – Jer 52:31-34
27En el día veintisiete del mes duodécimo del año treinta y siete del exilio de Joaquín, rey de Judá, Evil Merodac, rey de Babilonia, en el año primero de su reinado, sacó a Joaquín de la cárcel. 28Lo trató amablemente y le dio una posición más alta que la de los otros reyes que estaban con él en Babilonia. 29Joaquín dejó su ropa de prisionero, y por el resto de su vida comió a la mesa del rey. 30Además, durante toda su vida Joaquín gozó de una pensión diaria que le proveía el rey de Babilonia.
Пад Јерусалима и друго изгнанство
1Девете године његовог царевања, десетог дана десетог месеца, дошао је Навуходоносор, цар Вавилона, са свом својом војском на Јерусалим; утаборили су се пред њим и подигли насип око њега. 2Град је био под опсадом до једанаесте године цара Седекије.
3Али деветог дана четвртог25,3 Према упоредним текстовима Јер 39,2; 52,5. месеца кад је у граду завладала љута глад, да није било хране за народ земље, 4град је био проваљен. Цар је под окриљем ноћи побегао са свим ратницима између два зида поред царског врта, иако су Халдејци били свуда око града, и отишао у правцу Араве25,4 Јорданска долина.. 5Халдејски војници су се дали у потеру за царем и стигли га на Јерихонским пољанама; сва његова војска се разбежала и оставила га. 6Халдејци су ухватили цара и одвели га вавилонском цару у Ривлу, који му је изрекао пресуду. 7Седекијине синове су поклали пред њим, а Седекији су ископали очи, па су га везаног ланцима одвели у Вавилон.
8Седмог дана петог месеца; то је била деветнаеста година цара Навуходоносора, цара Вавилона, у Јерусалим је дошао царев слуга Навузардан, заповедник телесне страже. 9Он је спалио Дом Господњи, царев дворац и све куће у Јерусалиму; спалио је сваку велику зграду. 10Затим су сви халдејски војници, који су били са заповедником телесне страже, срушили зидине око Јерусалима. 11Остатак народа који је остао у граду, и оне што су пребегли к вавилонском цару, одвео је у изгнанство Навузардан, заповедник телесне страже. 12Ипак, заповедник телесне страже је оставио најсиромашније у земљи да буду виноградари и земљорадници.
13Халдејци су изломили и бронзане стубове који су били у Дому Господњем, и подножја и бронзано море, који су били у Дому Господњем, и однели бронзу у Вавилон. 14Однели су и лонце, лопатице, машице, тепсије, и све бронзано посуђе које се користило за храмску службу, као и кадионице и лаворе. 15Заповедник телесне страже је однео све што је било од злата и сребра. 16Бронзи од два стуба, мора и подножја, од свега овог посуђа које је Соломон начинио за Дом Господњи, није било мере. 17Један стуб је био висок осамнаест лаката25,17 Око 9 m., а на његовом врху је било бронзано оглавље. Оглавље је било високо три лакта25,17 Око 1,5 m.. Плетенице и нарови око оглавља су били потпуно од бронзе. Други стуб с плетеницом је био исти.
18Заповедник телесне страже је, такође, повео Сорају, Првосвештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара. 19Из града је одвео и једног дворанина који је био над ратницима, и пет царских свештеника, које су нашли у граду. Такође је одвео писара војног заповедника, који је позивао у војску народ земље, и шездесет људи од народа земље које су нашли у граду. 20Навузардан, заповедник телесне страже, их је узео и довео их пред вавилонског цара у Ривлу. 21Вавилонски цар их је побио; погубио их је у Ривли, у земљи аматској.
Тако је Јуда био одведен у изгнанство из своје земље.
Годолија постављен за намесника
22Вавилонски цар Навуходоносор је поставио Годолију, сина Ахикама, Сафановог унука, за намесника над народом који је остао у Јудиној земљи, који је он оставио. 23Кад су сви војни заповедници и њихови људи чули да је вавилонски цар поставио за намесника Годолију, дошли су са својим људима Годолији у Миспу: Исмаило, син Нетанијин, Јоанан, син Каријин, Сораја син Тануметов из Нетофата, и Махаћанинов син Јазанија. 24Тада се Годолија заклео њима и њиховим људима, рекавши: „Не бојте се халдејских слугу; останите у земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро.“
25Али у седмом месецу дође Исмаило, син Нетанијин, син Елисамин, који је био царског рода, са десет људи и уби Годолију, Јудејце и Халдејце који су били с њим у Миспи. 26Тада је устао сав народ од најмањег до највећег, и сви војни заповедници, па су отишли у Египат, јер су се бојали Халдејаца.
Јоахин пуштен из тамнице
27Тридесет седме године изгнанства Јудиног цара Јоахина, двадесет седмог дана дванаестог месеца, вавилонски цар Евил-Меродах је у првој години свога царевања помиловао и пустио из тамнице Јудиног цара Јоахина. 28Љубазно је с њим разговарао, и поставио му столицу више столица свих царева који су били с њим у Вавилону. 29Јоахин је одложио своју тамничку одећу, па је до краја живота јео храну за царевим столом. 30Цар му је свакодневно давао за издржавање до краја његовог живота.
