Los israelitas piden un rey
1Cuando Samuel entró en años, puso a sus hijos como gobernadores de Israel, 2con sede en Berseba. El hijo mayor se llamaba Joel, y el segundo, Abías. 3Pero ninguno de los dos siguió el ejemplo de su padre, sino que ambos se dejaron guiar por la avaricia, aceptando sobornos y pervirtiendo la justicia.
4Por eso se reunieron los ancianos de Israel y fueron a Ramá para hablar con Samuel. 5Le dijeron: «Tú has envejecido ya, y tus hijos no siguen tu ejemplo. Mejor danos un rey que nos gobierne, como lo tienen todas las naciones».
6Cuando le dijeron que querían tener un rey, Samuel se disgustó. Entonces se puso a orar al Señor, 7pero el Señor le dijo: «Hazle caso al pueblo en todo lo que te diga. En realidad, no te han rechazado a ti, sino a mí, pues no quieren que yo reine sobre ellos. 8Te están tratando del mismo modo que me han tratado a mí desde el día en que los saqué de Egipto hasta hoy. Me han abandonado para servir a otros dioses. 9Así que hazles caso, pero adviérteles claramente de cómo el rey va a gobernarlos».
10Samuel comunicó entonces el mensaje del Señor a la gente que le estaba pidiendo un rey. 11Les explicó:
―Así es cómo el rey va a gobernaros: Os quitará a vuestros hijos para que se hagan cargo de los carros militares y de la caballería, y para que le abran paso al carro real. 12Los hará comandantes y capitanes,8:12 comandantes y capitanes. Lit. jefes de mil y jefes de cincuenta. y los pondrá a labrar y a cosechar, y a fabricar armamentos y pertrechos. 13También os quitará a vuestras hijas para emplearlas como perfumistas, cocineras y panaderas. 14Se apoderará de vuestros mejores campos, viñedos y olivares, y se los dará a sus ministros, 15y a vosotros os exigirá una décima parte de vuestras cosechas y vendimias para entregársela a sus funcionarios y ministros. 16Además, os quitará vuestros criados y criadas, y vuestros mejores bueyes8:16 bueyes (LXX); jóvenes (TM). y asnos, de manera que trabajen para él. 17Os exigirá una décima parte de vuestros rebaños, y vosotros mismos le serviréis como esclavos. 18Cuando llegue aquel día, clamaréis por causa del rey que hayáis escogido, pero el Señor no os responderá.
19El pueblo, sin embargo, no le hizo caso a Samuel, sino que dijo:
―¡De ninguna manera! Queremos un rey que nos gobierne. 20Así seremos como las otras naciones, con un rey que nos gobierne y que marche al frente de nosotros cuando vayamos a la guerra.
21Después de oír lo que el pueblo quería, Samuel se lo comunicó al Señor.
22―Hazles caso —respondió el Señor—; dales un rey.
Entonces Samuel les dijo a los israelitas:
―¡Regresad a vuestros pueblos!
Народ тражи цара
1Кад је Самуило остарео, поставио је своје синове за судије над Израиљем. 2Његов син првенац звао се Јоило а други се звао Авија. Они су били судије у Вир-Савеји. 3Али његови синови нису ишли његовим стопама: повели су се за непоштеним добитком, примали мито и извртали правду.
4Тада су се окупиле све израиљске старешине и дошле к Самуилу у Раму. 5Рекоше му: „Ево, ти си остарео, а твоји синови не иду твојим стопама. Зато нам постави цара да нам суди, као што је у свих народа.“
6Самуилу није било право кад су му рекли: „Постави нам цара да нам суди.“ Зато се помолио Господу.
7Господ рече Самуилу: „Послушај народ у свему што тражи од тебе, јер нису презрели тебе, него су презрели мене као свога цара. 8Све што су чинили од дана кад сам их извео из Египта до дана данашњег, то чине и теби: оставили су мене и служили туђим боговима. 9Зато их послушај у свему, али их озбиљно опомени и обзнани им на који ће начин цар владати над њима.“
10Самуило је пренео све речи Господње народу, који је од њега тражио цара. 11Рекао је: „Ово је начин на који ће цар владати над вама: узимаће ваше синове и постављати их да возе његова бојна кола, да му буду коњаници и да трче испред његових бојних кола. 12Постављаће их као заповеднике над хиљаду и над педесет; ораће његове њиве и жети његову летину, правити му оружје и опрему за његова бојна кола. 13А ваше ћерке ће узимати да му праве мирисе, да му буду куварице и пекарке. 14Узимаће ваша најбоља поља, винограде и маслињаке, и давати их својим слугама. 15Он ће узимати десетак од вашег жита и даваће га својим дворанима и слугама. 16Узимаће и ваше слуге, слушкиње, најбоље момке и ваше магарце, да раде за њега. 17Он ће узимати десетак од ваших стада а ви ћете му бити робови. 18У тај дан ћете вапити због цара кога сте изабрали себи, али вам Господ неће одговорити у онај дан.“
19Али народ је одбио да слуша Самуила. Рекли су: „Не, нека цар влада над нама, па ћемо бити као сви други народи! 20Наш цар ће нам судити, ступаће пред нама и водиће наше ратове.“
21Самуило је саслушао речи народа и пренео их Господу. 22Господ рече Самуилу: „Послушај њихов глас и постави им цара.“
Самуило рече народу: „Нека се свако врати у своје место.“
