Prijestolje u nebu
1Zatim ugledam otvorena vrata u nebo, a onaj isti glas koji sam prije čuo, snažan poput glasa trublje, reče mi: “Uziđi ovamo pa ću ti pokazati što će se poslije dogoditi!” 2Odmah sam se našao u duhu4:2 Ili: u Duhu. i ugledao prijestolje u nebu. Na njemu je sjedio Netko. 3Blistao je poput dragoga kamenja: jaspisa i sarda. A prijestolje je okruživala duga slična smaragdu. 4Oko njega su se nalazila još dvadeset četiri prijestolja na kojima su sjedili dvadeset četiri starješine, obučeni u bijele haljine i sa zlatnim vijencima na glavi. 5Od prijestolja su sijevale munje, čula se grmljavina i gromovi. Ispred njega stajalo je sedam svijećnjaka, sedam upaljenih zublji, sedam Božjih duhova. 6Ispred prijestolja bilo je stakleno more, blistavo poput prozirca.
U sredini prijestolja i oko njega bila su četiri bića puna očiju sprijeda i straga. 7Prvo je bilo slično lavu, drugo juncu, treće je imalo čovječje lice, a četvrto je bilo poput orla u letu. 8Sva su imala po šest krila iznutra i izvana prepuna očiju. Danju i noću ta bića neprestano govore:
“Svet, svet, svet je Gospodin Bog Svemogući,
koji je oduvijek bio, koji jest i koji će doći!”
9Svaki put kad ta bića daju slavu, čast i zahvalu Onomu koji sjedi na prijestolju, Živome uvijeke, 10dvadeset četiri starješine padnu ničice pred Onim na prijestolju, koji je Živ uvijeke, i poklone mu se te polože svoje vijence pred prijestolje govoreći:
11“Dostojan si, Gospodine Bože,
Primiti slavu, čast i moć!
Jer ti si sve stvorio.
Sve je postalo tvojom voljom.
Sve je stvoreno tvojom voljom.”
Виђење Божије славе
1Након тога сам видео: гле, отворена врата на небу. Глас сличан звуку трубе који сам раније чуо кад је говорио са мном, рече ми: „Попни се овамо и показаћу ти шта треба да се догоди после овога.“
2Истог трена ме Дух обузе, те угледах на небу престо и некога како седи на њему. 3Тај што је седео на престолу био је као драги камен, као јаспис и сард, а око престола је била дуга боје смарагда. 4Престо је окруживало двадесет четири престола на којима су седеле двадесет четири старешине обучене у бело, са златним крунама на својим главама. 5Из престола су избијале муње; чули су се гласови и грмљавина. Испред престола горело је седам буктиња, а то су седам Божијих духова. 6Испред престола је још било нешто као стаклено море, слично кристалу.
У средини, око престола, стајала су четири бића пуна очију спреда и страга. 7Прво биће било је слично лаву, друго је било слично телету, треће је имало људски лик, а четврто је било слично орлу у лету. 8Свако од четири бића имало је по шест крила, пуних очију са спољне и унутрашње стране. Они и дан и ноћ без престанка говоре:
„Свет, свет, свет
је Господ Бог, Сведржитељ,
који је био, који јесте и који ће доћи.“
9А кад су бића дала част, славу и захвалност ономе који је седео на престолу, који живи од сад и довека, 10падоше ничице двадесет четири старешине пред оним који је седео на престолу, па се поклонише ономе који живи од сад и довека. Своје круне ставише пред престо, говорећи:
11„Достојан си, Господе, Боже наш,
да примиш славу, част и силу,
јер ти си створио све,
и твојом је вољом настало и било створено.“
