Isus pred Velikim vijećem
(Mk 15:1; Lk 23:1; Iv 18:28-32)
1Rano ujutro sastanu se na vijećanje svi svećenički poglavari i narodne starješine da se dogovore kako da ubiju Isusa. 2Svežu ga i odvedu rimskome upravitelju Pilatu.
Judino samoubojstvo
(Djela 1:16-20)
3Kada je Juda, njegov izdajica, vidio da su Isusa osudili na smrt, pokaje se i odnese trideset srebrnjaka natrag svećeničkim poglavarima i starješinama 4te im reče: “Zgriješio sam! Izdao sam nedužna čovjeka!”27:4 U grčkome: nedužnu krv.
“Što se to nas tiče?” odgovore mu oni. “To je tvoja stvar!” 5Juda nato baci srebrnjake u Hram, a zatim ode i objesi se.
6Svećenički poglavari pokupe srebrnjake. “Ne smijemo ih staviti u hramsku blagajnu”, rekoše, “jer su isplaćeni za krvavo djelo.” 7Zato se dogovore te za njih kupe lončarovu njivu da posluži kao groblje za ukop tuđinaca. 8Zato se ta njiva još zove “Krvava njiva”. 9Tako se ispunilo Jeremijino proročanstvo:
“Uzeli su27:9 U grčkome to može značiti i: uzeo sam. trideset srebrnjaka—
na toliko su ga procijenili Izraelci—
10i kupili su lončarovu njivu,
kako je Gospodin zapovjedio.”27:9-10 Vidjeti: Zaharija 11:12-13; Jeremija 32:6-9.
Isus pred Pilatom
(Mk 15:2-5; Lk 23:2-5; Iv 18:29-38)
11Isusa dovedu pred rimskoga upravitelja Pilata. On ga upita: “Jesi li ti kralj Židova?”
“Ti to kažeš”, odgovori mu Isus.
12Svećenički ga poglavari optuže za mnoge zločine, ali Isus nije odgovarao. 13Pilat ga stoga upita: “Zar ne čuješ kako te teško optužuju?” 14Ali Isus ne odgovori ni na jedno pitanje, što je Pilata veoma začudilo.
Pilat pusti Barabu, a Isusa dade izbičevati, pa raspeti
(Mk 15:6-15; Lk 23:13-25; Iv 18:39—19:16)
15Bio je, međutim, običaj da rimski upravitelj svake godine o blagdanu Pashe pusti na slobodu jednoga židovskog zatvorenika kojega narod zatraži. 16U to je vrijeme jedan od zatvorenika bio zloglasni Baraba27:16 U nekim rukopisima: Isus Baraba.. 17Kad se mnoštvo okupilo da zatraži da se pusti jedan zatvorenik, Pilat ih upita: “Koga hoćete da vam pustim? Barabu27:17 U nekim rukopisima: Isusa zvanog Baraba. ili Isusa kojega nazivaju Mesijom?” 18Znao je, naime, da su ga predali sudu iz zavisti.
19Dok je Pilat sjedio na sudačkom stolcu, stigne mu poruka od njegove žene: “Okani se tog pravednika jer sam se noćas u snu namučila zbog njega!”
20Svećenički poglavari i starješine, međutim, nagovore svjetinu da zatraži slobodu za Barabu, a smrt za Isusa. 21Kad ih je zatim upravitelj upitao: “Koga od njih dvojice želite da vam pustim?” oni odgovore: “Barabu!”
22“A što ću onda s Isusom kojega zovete Mesijom?” upita.
“Raspni ga!” poviču oni.
23“Zbog čega? Kakvo je zlo učinio?” upita Pilat.
Ali oni su samo još glasnije vikali: “Raspni ga!”
24Kad je Pilat vidio da ništa ne koristi i da metež postaje sve gori, uzme vodu i pred svjetinom opere ruke govoreći: “Ja sam nevin od krvi ovoga čovjeka! Vi ćete za nju snositi odgovornost!”
25Nato sva svjetina poviče: “Neka njegova krv padne na nas i na našu djecu!”
26Pilat im tada pusti Barabu, a Isusa dade izbičevati, pa raspeti.
Vojnici se izruguju Isusu
(Mk 15:16-20; Iv 19:2-3)
27Upraviteljevi vojnici odvedu Isusa u pretorij i sazovu oko njega cijelu četu. 28Svuku ga i zaogrnu grimiznim plaštem. 29Spletu zatim krunu od trnja i stave mu je na glavu, a u ruku mu stave trsku kao žezlo. “Živio kralj Židova!” rugali su mu se i prigibali pred njim koljena. 30Pljuvali su po njemu i udarali ga trskom po glavi. 31Kad su mu se izrugali, skinu s njega plašt, odjenu ga u njegovu odjeću i odvedu da ga raspnu.
Isusa raspinju na križ
(Mk 15:21-32; Lk 23:26-43; Iv 19:17-24)
32Vodeći ga, sretnu nekoga Šimuna iz Cirene27:32 Grad u sjevernoj Africi. te ga primoraju da ponese Isusov križ. 33Dođu do mjesta zvanoga Golgota (što znači: “lubanja”). 34Vojnici mu pruže vino sa žuči,27:34 Vjerojatno vino s opojnim gorkim travama koje su kažnjenicima davali da im ublaži bol. ali kad ga okusi, nije htio piti.
35Kad su ga raspeli, bace kocku te tako razdijele među sobom njegovu odjeću.27:35 U nekim kasnijim rukopisima ovdje stoji još: Tako se ispunilo proročanstvo: “Haljine moje dijele među sobom i kocku bacaju za odjeću moju” (Psalam 22:19). 36Zatim su ondje sjedili i čuvali ga. 37Iznad glave su mu postavili natpis o njegovoj krivnji: “Ovo je Isus, kralj Židova.”
38S njime su raspeli i dvojicu prevratnika, jednoga njemu zdesna, a drugoga slijeva. 39A prolaznici su ga ružili i odmahivali glavom 40govoreći: “Možeš srušiti Hram i sam ga opet izgraditi u tri dana, je li? Spasi onda sebe! Ako si Božji Sin, siđi s križa!”
41Slično su mu se rugali i svećenički poglavari, pismoznanci i starješine: 42“Spasio je druge, a sebe ne može spasiti! Kralj Izraelov! Neka sada siđe s križa pa ćemo povjerovati u njega! 43Uzdao se u Boga! Neka ga Bog sada izbavi ako mu je on uistinu po volji! Tvrdio je: ‘Ja sam Božji Sin.’” 44Vrijeđali su ga čak i prevratnici raspeti skupa s njim.
Isusova smrt
(Mk 15:33-41; Lk 23:44-49; Iv 19:28-37)
45O podnevu po svoj zemlji nastane tama i potraje do tri ure.27:45 U grčkome: od šestoga do devetog sata, po rimskome računanju vremena prema kojemu je dan počinjao u šest sati ujutro. 46U tri sata Isus glasno poviče: “Eli, Eli, lema sabahtani!” (što znači: “Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?”)27:46 Vidjeti Psalam 22:1.
47“Zove Iliju!” rekoše neki od nazočnih kad su to čuli. 48Jedan od njih odmah pritrči, uzme spužvu, umoči ju u ocat i natakne na trsku te mu pruži piti. 49“Čekaj da vidimo hoće li doći Ilija da ga spasi”, kazaše ostali.
50A Isus još jedanput glasno krikne i izdahne.
51Nato se zastor u Hramu razdere napola od vrha do dna. Zemlja se potrese, špilje se raspuknu, 52grobovi se otvore, a tijela mnogih umrlih pravednika uskrsnu. 53Nakon Isusova uskrsnuća oni iziđu iz grobova te odu u sveti grad27:53 u Jeruzalem. i pokažu se mnogima.
54Kad su rimski stotnik i oni koji su s njime čuvali Isusa vidjeli potres i sve što se zbivalo, rekoše: “Ovaj je čovjek zaista bio Božji Sin!”
55Bile su tu i mnoge žene koje su promatrale izdaleka. Došle su iz Galileje za Isusom služeći mu. 56Među njima su bile Marija Magdalena, Marija, majka Jakova mlađega i Josipa, te majka Zebedejevih sinova.
Isusov ukop
(Mk 15:42-47; Lk 23:50-56; Iv 19:38-42)
57Uvečer dođe neki bogat čovjek iz Arimateje imenom Josip, koji je i sam bio Isusov učenik. 58On ode k Pilatu i zatraži da mu daju Isusovo tijelo. Pilat zapovjedi da tako učine. 59Josip uzme tijelo, umota ga u čisto platno 60i položi ga u svoj novi grob isklesan u stijeni. Navali na ulaz velik kamen i ode. 61Bile su ondje Marija iz Magdale i druga Marija i sjedile gledajući prema grobu.
Straža na grobu
62Sutradan, to je dan nakon Priprave, okupe se svećenički poglavari i farizeji kod Pilata 63te mu rekoše: “Gospodine, sjetili smo se da je onaj varalica za života rekao: ‘Nakon tri dana ću uskrsnuti.’ 64Zapovjedi zato da grob bude pod stražom sve do trećega dana da ne dođu njegovi učenici, ukradu tijelo i kažu narodu: ‘Uskrsnuo je od mrtvih!’ Ako se to dogodi, ta će prijevara biti još gora od prve!”
65Pilat im udovolji. “Postavite stražu”, reče. “Idite i osigurajte grob kako znate.” 66Zatim odu i osiguraju grob—zapečate kamen i postave stražu.
Савет верских главара доноси пресуду против Исуса
1А када је свануло, договоре се сви водећи свештеници и старешине да убију Исуса. 2Свезали су га, одвели и предали намеснику Пилату.
3А Јуда, који га је издао, кад је видео да су га осудили, покајао се и вратио оних тридесет сребрњака водећим свештеницима и старешинама, 4рекавши: „Сагрешио сам издавши невиног човека.“
А они му рекоше: „Шта се то нас тиче? То је твоја брига.“
5Јуда баци сребрњаке у храм, оде и обеси се.
6А водећи свештеници узеше сребрњаке и рекоше: „Није дозвољено да се такав новац стави у храмску благајну, јер је плата за убиство човека.“ 7Стога су одлучили да за тај новац купе Грнчареву њиву за гробље странцима. 8Зато се та њива до данас зове „Крвна њива“. 9Тада се испунило оно што је рекао пророк Јеремија:
„И узеше тридесет сребрњака,
цену за процењенога,
коју одредише неки од рода Израиљевог,
10и за њих купише Грнчареву њиву.
Овако ми Господ нареди.“
Пред Пилатом
11Исуса су затим довели пред намесника, који га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ „Ти то кажеш“ – одговори Исус. 12Онда су га водећи свештеници и старешине оптуживали, а он није ништа одговарао. 13Тада му Пилат рече: „Зар не чујеш за шта те све оптужују?“ 14Исус није одговорио ни речи, чему се заповедник веома чудио.
Пилат удовољава захтеву да Исус буде разапет
15А заповедник је обичавао да за празник пусти једног затвореника по избору народа. 16Баш тада су у тамници држали познатог сужња по имену Исус Варава. 17Када се народ окупио, Пилат им се обрати: „Кога желите да вам пустим: Исуса Вараву или Исуса прозваног ’Христос’?“ 18Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти.
19Док је седео на судијској столици, његова жена му пошаље поруку: „Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много пропатила због њега.“
20Међутим, водећи свештеници и старешине наговоре народ да затраже Вараву, а да се Исус погуби.
21Заповедник их упита: „Којега од ове двојице хоћете да вам пустим?“ Они одговорише: „Вараву!“
22Пилат их упита: „Шта онда да радим са Исусом прозваним ’Христос’?“ Они одговорише: „Нека буде разапет!“
23Он их упита: „Какво је зло учинио?“ Али они су још гласније повикали: „Нека буде разапет!“
24Када је Пилат видео да ништа не користи, него да настаје још већи метеж, узео је воду и опрао руке пред народом, рекавши: „Ја немам ништа са смрћу овог праведника; ви ћете одговарати за то.“
25А сав народ рече: „Нека његова крв падне на нас и на нашу децу!“
26Тада им је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и разапну на крст.
Војници се ругају Исусу
27Након тога су заповедникови војници повели Исуса у преторијум. Око њега се окупила цела чета. 28Свукли су Исуса и огрнули га скерлетним плаштом. 29Онда су исплели венац од трња, те му ставили на главу и трску у његову десну руку. И клањали су се пред њим, говорећи: „Здраво, Царе јудејски!“ 30Пљували су на њега, а онда су узели трску и ударали га по глави. 31Када су му се наругали, скинули су са њега огртач и обукли му његову одећу, па су га одвели да га разапну.
Исуса спроводе до места погубљења
Распеће
32Када су изашли, нашли су неког човека из Кирине, по имену Симон, и натерали га да му понесе крст. 33Када су дошли на место звано Голгота, што значи „Место лобање“, 34дали су му да пије вино помешано са жучи. Али пошто је окусио, није хтео да пије.
35Када су га разапели, поделили су његову одећу бацајући коцку. 36Седели су тамо и чували га. 37Онда су изнад његове главе ставили натпис на коме је била написана његова кривица: „Ово је Исус, Цар јудејски.“
38Са њим су разапели и два одметника, једног с десне стране, а другог с леве стране. 39А пролазници су га вређали и климали својим главама, 40говорећи: „Де сад, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, спаси самога себе! Ако си Син Божији, сиђи с крста!“
41Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма и старешинама: 42„Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! Па, он је израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста па ћемо поверовати у њега! 43Уздао се у Бога, нека га сад избави ако му је по вољи! Са̂м је рекао: ’Син сам Божији.’“ 44Тако су га вређали и одметници разапети са њим.
Исусова смрт
45А од подне па до три сата наста тама по свој земљи. 46Око три сата поподне, Исус завапи веома гласно: „Ели, Ели, лема савахтани?!“ То значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“
47А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Овај дозива Илију!“
48Један од војника одмах отрча, узе сунђер, натопи га киселим вином, натаче на штап, те је тако појио Исуса. 49Остали су говорили: „Пусти да видимо хоће ли доћи Илија да га спасе!“
50Исус још једном снажно узвикну и издахну.
51Уто се храмска завеса расцепи на двоје од горе до доле, а земља се потресе, те се стене распукоше. 52Гробови се отворише, па устадоше из мртвих многи свети који су уснули27,52 Еуфемизам за умрети, преминути., 53и изађоше из својих гробова. Ови су касније, након Исусовог васкрсења, дошли у Свети град27,53 Јерусалим. и показали се многима.
54А римски капетан и они који су са њим чували Исуса, кад су видели потрес и све што се догодило, силно су се уплашили и рекли: „Овај је заиста био Божији Син!“
55Тамо су биле и многе жене које су посматрале издалека. Оне су пратиле Исуса из Галилеје и служиле му. 56Међу њима су биле Марија Магдалена, Марија, мајка Јаковљева и Јосифова, и мајка Заведејевих синова.
Исусова сахрана
57Кад се спустило вече, дође неки богати човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који је и сам био Исусов следбеник. 58Овај дође к Пилату и затражи од њега Исусово тело. Тада Пилат нареди да му се тело преда. 59Јосиф узе Исусово тело, увије га у чисто платно, 60те га положи у нови гроб који је издубио у стени за себе. Онда је навалио велики камен на улаз у гробницу и отишао. 61Марија Магдалена и друга Марија седеле су тамо наспрам гроба.
62Следећег дана, после Припреме, окупе се водећи свештеници и фарисеји код Пилата. 63Рекли су: „Господару, сетили смо се да је она варалица, још док је био жив, рекао да ће након три дана васкрснути. 64Зато нареди да се гроб обезбеди до трећег дана, да не би дошли његови ученици и украли га. Они ће онда рећи народу да је он васкрсао из мртвих, па ће тако последња превара бити већа него прва.“ 65Пилат им одговори: „Ево вам стража; идите и обезбедите гроб како знате.“ 66Они оду и обезбеде гроб: запечате гробни камен и поставе стражу.
