Pavlovo treće misijsko putovanje
1Dok je Apolon bio u Korintu, Pavao proputuje gornje krajeve i dođe u Efez. Ondje nađe nekoliko vjernika. 2Jeste li primili Svetoga Duha kad ste povjerovali? upita ih.
“Nismo”, odgovore. “Nismo čuli ni da Sveti Duh postoji.”
3“Kako ste se onda krstili?” upita on.
“Ivanovim krštenjem”, odgovore.
4Pavao im reče: “Ivanovo je krštenje bilo u znak obraćenja, volje da se čovjek odvrati od grijeha i da se obrati Bogu. Sam je Ivan govorio narodu da vjeruju u onoga koji za njim dolazi, u Isusa.”
5Kad su to čuli, krste se u ime Gospodina Isusa. 6Pavao položi na njih ruke pa na njih siđe Sveti Duh te počnu govoriti drugim jezicima i prorokovati. 7Bilo ih je svega dvanaestak.
Pavlova služba u Efezu
8Pavao zatim ode u sinagogu i tri je mjeseca hrabro i uvjerljivo raspravljao o Božjemu kraljevstvu. 9Ali neki okorjeli i nepokorni ljudi klevetali su Put pred mnoštvom. Pavao zato ode iz sinagoge i povede vjernike sa sobom. Počne zatim poučavati u školi nekoga Tirana. 10To je trajalo dvije godine, dok svi azijski žitelji, i Židovi i Grci, nisu čuli Božju riječ.
11Bog je Pavlu dao moć da čini neobična čudesa. 12Ljudi su na bolesnike stavljali rupce ili rublje koje se doticalo Pavlove kože, a njihovi su bolesti nestajale i zlodusi su izlazili iz njih.
13Zato su neki Židovi koji su putovali od mjesta do mjesta istjerujući zloduhe pokušali zazvati ime Gospodina Isusa. Govorili su: “Izlazite! Zaklinjem vas Isusom kojega Pavao propovijeda!” 14Činila su to sedmorica sinova židovskoga velikog svećenika Skeve. 15Ali zloduh im odgovori: “Isusa i Pavla poznajem, ali tko ste vi?” 16I čovjek kojega je opsjedao nasrne na njih te ih tako silovito nadjača da su goli i izranjeni pobjegli doma.
17Za to su doznali svi žitelji Efeza, i Židovi i Grci. Obuzme ih strah te počnu veličati ime Gospodina Isusa. 18Mnogi koji su postali vjernicima ispovijedali su svoja zla djela. 19Bilo ih je mnogo koji su se bavili čarobnjaštvom. Oni donesu knjige koje su uporabljali za to i pred svima ih spale. Procijenjeno je da je spaljeno knjiga u vrijednosti pedeset tisuća srebrnjaka. 20Tako se Gospodnja riječ širila i jačala.
Pobuna u Efezu
21Zatim Pavao nakani vratiti se u Jeruzalem preko Makedonije i Ahaje. “Nakon toga će valjati da odem i u Rim”, reče on. 22Pošalje u Makedoniju dvojicu svojih poslužitelja, Timoteja i Erasta, a on se još neko vrijeme zadrži u Maloj Aziji.
23Ali u to vrijeme u Efezu nastane velika pobuna protiv Puta. 24Potaknuo ju je neki srebrnar Demetrije koji je mnogo zarađivao izrađujući Artemidine hramiće od srebra. Mnogi su obrtnici na tomu zarađivali. 25On okupi sve obrtnike koji su se time bavili i reče im:
“Ljudi, znate da naše blagostanje ovisi o ovomu poslu. 26A vidite i čujete da je taj Pavao, ne samo u Efezu nego i u svoj Maloj Aziji, pobunio veliko mnoštvo tvrdeći da bogovi načinjeni rukama nisu bogovi. 27Ne govorim, dakako, samo o tomu da će naš posao doći na zao glas. Brinem se i da će obezvrijediti hram naše velike božice Artemide te da će nestati veličanstva te velike božice koju štuje cijela Mala Azija i sav svijet!”
28Oni se na to razgnjeve i poviču: “Velika je efeška Artemida!” 29Sav se grad uzbuni. Složno jurnu prema kazalištu vukući za sobom Pavlove suputnike, Makedonce Gaja i Aristarha. 30Pavao htjede ući među narod, ali mu vjernici ne dopuste. 31Neki njegovi prijatelji, dužnosnici u tom kraju, pošalju mu poruku moleći ga da se ne izlaže pogibelji ulazeći u kazalište.
32Unutra su svi vikali: jedni jedno, drugi drugo. Vladala je opća zbrka pa mnogi nisu ni znali zašto su ondje. 33Svjetina izgura naprijed nekog Aleksandra jer su ga Židovi onamo gurali. On podigne ruku i pokuša se obratiti narodu. 34Ali kad su shvatili da je Židov, opet jednoglasno udare vikati dvije ure: “Velika je efeška Artemida! Velika je efeška Artemida!”
35Na koncu gradski poglavar umiri svjetinu i reče: “Efežani! Svatko zna da je grad Efez čuvar hrama velike Artemide, koje nam je kip pao s neba. 36To je neporecivo. Umirite se stoga. Ne činite ništa nepromišljeno! 37Doveli ste ovamo te ljude, a niti su ukrali što iz hrama niti su hulili našu božicu. 38Imaju li pak Demetrije i obrtnici protiv njih kakvu tužbu, sudovi zasjedaju, a tu su i suci. Neka podnesu tužbu! 39Ima li još kakvih pritužbi, neka se riješe zakonitim putem. 40Bojim se da će nas ovako rimska vlada optužiti za pobunu jer za sav ovaj metež nema nikakva opravdanog razloga.” 41Zatim raspusti skup.
保羅在以弗所傳道
1當亞波羅在哥林多時，保羅已取道內陸重回以弗所，在那裡遇見幾個門徒。 2保羅問他們：「你們信的時候有沒有領受聖靈？」
他們說：「沒有！我們從來沒有聽過聖靈的事。」
3保羅說：「那麼，你們受的是什麼洗禮呢？」
他們說：「是約翰的洗禮。」
4保羅說：「約翰的洗禮是悔改的洗禮，約翰告訴百姓要信在他以後來的那位——耶穌。」
5他們聽後，立刻奉主耶穌的名受了洗。 6保羅把手按在他們身上時，聖靈便降在他們身上，他們就說方言，講上帝的信息。 7這次共有十二個人。
8保羅一連三個月勇敢地在會堂裡傳道，與人辯論上帝國的事，勸導他們。 9可是有些人仍然頑固不信，還當眾毀謗上帝的道。保羅便帶著門徒離開他們，天天在推喇奴的學堂辯論。 10這樣持續了兩年，亞細亞全境的居民，無論是猶太人還是希臘人，都聽見了主的道。 11上帝又藉著保羅的手行了一些非凡的神蹟， 12甚至只要將保羅身上的手帕或圍裙放在病人身上，病人就痊癒了，邪靈也會離開所附的人。
13那時，有幾個走江湖的猶太術士也想用耶穌的名趕鬼，他們向那些被邪靈附身的人說：「我奉保羅所傳講的耶穌之名，命令你們出來！」 14做這事的有猶太祭司長士基瓦的七個兒子。
15邪靈回答說：「耶穌，我認識；保羅，我也知道。但你們是誰？」 16被邪靈附身的人隨即撲向他們，攻擊他們，制伏了他們，使他們赤著身子帶著傷從屋裡逃走了。
17全以弗所的猶太人和希臘人知道了這件事，都驚懼不已。主耶穌的名因此大受尊崇。 18許多已經信耶穌的人都前來認罪，公開承認自己的惡行。 19又有許多行邪術的人把他們的書堆在一起，當眾焚燒。根據當時的估價，這些書約值五萬銀幣。 20主的道就這樣傳開了，大大興旺起來。
21這些事以後，保羅決定經過馬其頓和亞該亞回到耶路撒冷。他說：「到了那裡之後，我必須去羅馬看看。」 22於是，他派提摩太和以拉都兩位同工先去馬其頓，自己暫時留在亞細亞。
以弗所的騷亂
23就在這時，由於主的道，以弗所又起了很大的騷亂。 24一個名叫底米丟的銀匠以製造亞底米女神銀龕為業，使從事這門生意的工匠獲利豐厚。 25他召集了工匠和同行的人，說：「各位都知道我們靠這一行發財， 26可是你們都看到了，也聽見了，那個保羅在以弗所和亞細亞全境說服、誤導了許多人，說什麼人手所造的不是神。 27這樣下去，不但我們的行業會遭人貶抑，連亞底米女神廟也會被人輕看，甚至全亞細亞及普世尊崇的女神也會威嚴掃地！」
28眾人聽後，怒氣填胸，高聲喊叫：「以弗所人的亞底米女神真偉大！」 29全城陷入一片混亂。眾人抓住保羅的兩個同伴——馬其頓人該猶和亞里達古，拖著他們衝進戲院。 30保羅想進去，但門徒不許他去。 31他的好友——亞細亞的幾位官員也派人勸他別冒險進入戲院。
32這時，戲院裡面的人都在大喊大叫，混亂不堪。其實大部分人根本不知道自己為什麼聚在那裡。 33這時，人群中的猶太人把亞歷山大推到前面，請他解釋。亞歷山大舉手示意大家安靜，聽他發言。 34但眾人認出他是個猶太人，便又開始一起高呼：「以弗所人的亞底米女神真偉大！」這樣喊了兩個小時。
35最後，城裡的書記官出面調停，說：「各位以弗所市民，誰不知道以弗所城守護著亞底米女神廟和從宙斯那裡掉下來的神像呢？ 36既然這是無可否認的事實，你們就該安靜，不可魯莽行事。 37你們帶來的這些人既沒有偷廟裡的東西，也沒有褻瀆我們的女神。 38如果底米丟和他的同行要控告誰，大可到法庭或總督那裡提出訴訟。 39倘若你們還有其他的要求，也可以通過合法的會議解決。 40今天的騷亂實在沒有道理，難免會被查問，到時候我們很難交代。」 41說完，便叫眾人散去。
