Blago u propadljivim posudama
1Tako nam je Bog po svojemu milosrđu dao ovu službu, i nikada ne odustajemo, 2već odbacujemo potajne i sramotne načine rada. Ne služimo se lukavstvima i ne izvrćemo Božju riječ. Govorimo, naprotiv, istinu pred Bogom, i to zna svatko tko savjesno pred Bogom prosuđuje.
3Ako je Radosna vijest koju naviještamo nekome zastrta, zastrta je onima koji su na putu u vječnu propast. 4Njima je bog ovoga svijeta, Sotona, posve oslijepio nevjerničku pamet, pa ju ne može prosvijetliti sjajna svjetlost Radosne vijesti o Kristu, koji je Božja slika.
5Mi ne propovijedamo sebe, nego Gospodina Isusa Krista. Za sebe kažemo samo da smo vaši sluge radi Isusa. 6Bog koji je rekao: “Neka u tami zasja svjetlo!” prosvijetlio je naša srca spoznajom Božje slave na licu Isusa Krista.
7Ali blago tog prosvjetljenja čuva se u propadljivim posudama, u našima slabim tijelima.4:7 U grčkome: u zemljanim posudama. Tako svatko može vidjeti da ta moćna sila dolazi od Boga, a ne od nas. 8Sa svih smo strana pritisnuti nevoljama, ali nismo slomljeni. Zdvojni smo, ali ne očajavamo. 9Progone nas, ali nas Bog ne ostavlja. Obaraju nas, ali nas ne mogu uništiti. 10Naša tijela kroz patnju neprekidno imaju dijela u Isusovim smrtnim patnjama, da bi se na njima također mogao očitovati Isusov život.
11Mi koji smo živi, predajemo se smrti zaradi Isusa, da bi se njegov život očitovao u našemu smrtnom tijelu. 12Suočeni smo sa smrću, ali vama je to donijelo vječni život.
13A kako imamo isti duh vjere kao i onaj tko je u Svetome pismu napisao “Povjerovao sam, te zato govorim”,4:13 Psalam 116:10. i mi vjerujemo pa zato i govorimo. 14Znamo da će isti Bog koji je podignuo Gospodina Isusa od mrtvih i nas uskrisiti s Isusom te nas, skupa s vama, postaviti uza se. 15Sve se to događa zaradi vaše dobrobiti, da sve više i više ljudi primi Božju milost. Tada će više ljudi zahvaljivati Bogu, pa će se Bog tako više proslaviti.
16Zato ne malakšemo. Iako naša tijela polako propadaju, naše se unutarnje biće obnavlja iz dana u dan. 17Jer naše male i prolazne nevolje pribavljaju nam vječnu i golemu slavu. 18Zato ne gledamo na ono što je vidljivo, nego na nevidljivo. Jer to što je vidljivo će proći, a nevidljivo je vječno.
Благо у земљаним посудама
1Стога нисмо обесхрабрени, јер нам је Бог по свом милосрђу поверио ову службу. 2Ми смо се одрекли срамних, тајних ствари; не понашамо се лукаво, нити изврћемо Божију реч, него отворено објављујући истину, препоручујемо себе савести сваког човека пред Богом. 3А ако је Радосна вест коју објављујемо застрта, застрта је за оне који пропадају. 4Њима је бог овога света заслепио невернички ум, да им не засветли светлост Радосне вести о слави Христовој, који је слика Бога.
5Ми, наиме, не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа. А о себи говоримо као о вашим слугама Исуса ради. 6Наиме, исти Бог који је рекао: „Нека засветли светлост из таме!“, засветлио је и у нашим срцима, да познамо Божију славу на лицу Исуса Христа.
7Али ово благо имамо у земљаним посудама, да буде јасно да ова изванредна снага потиче од Бога, а не од нас. 8Са свих страна нас притискају невоље, али нас не сламају, у недоумици смо, али нисмо очајни, 9прогоњени смо, али нисмо напуштени, обарају нас, али нас не уништавају. 10Ми увек на своме телу носимо смрт Исусову, да се и живот Исусов покаже на нашем телу. 11Јер, док год живимо, изложени смо смрти ради Исуса, да се и живот Исусов покаже на нашим смртним телима. 12Према томе, смрт делује у нама, а живот у вама.
13И пошто имамо истог Духа вере као онај који је написао: „Поверовао сам, те зато говорим“, тако и ми верујемо, па зато говоримо, 14јер знамо да ће онај који је васкрсао Господа Исуса, васкрснути са њим и нас, те нас заједно са вама поставити уз себе. 15Све је то ради вас, да се милост Божија прошири на многе, те да њихово захваљивање буде изобилно, Богу на славу.
16Зато се не предајемо, јер чак и ако се наш спољашњи човек распада, онај унутрашњи се из дана у дан обнавља. 17Јер, ова лагана невоља, која нас је тренутно снашла, припрема нас за изванредно и неизмерно, вечно изобиље славе. 18Ми, наиме, не придајемо важност ономе што се види, него ономе што се не види, јер видљиво је привремено, а невидљиво је вечно.
