醫治盲人
1耶穌在路上看見一個生來失明的人。 2門徒問耶穌：「老師，這個人生下來便雙目失明，是因為他犯了罪呢，還是他父母犯了罪呢？」
3耶穌說：「不是他犯了罪，也不是他父母犯了罪，而是要在他身上彰顯上帝的作為。 4趁著白天，我們必須做差我來者的工作，黑夜一到，就沒有人能工作了。 5我在世上的時候，是世界的光。」
6耶穌講完後，便吐唾沫在地上，用唾沫和泥抹在那盲人的眼睛上， 7對他說：「到西羅亞池去洗洗！」西羅亞是「奉差遣」的意思。那盲人照著去做，回來的時候已經能看見了。
8他的鄰居和從前見他討飯的人說：「他不是那個常在這裡討飯的人嗎？」
9有人說：「是他。」有人說：「不是他，只是長得像他。」
他自己說：「我就是那個人。」
10他們問：「你的眼睛是怎麼好的？」
11他回答說：「有一位叫耶穌的人和泥抹我的眼睛，叫我到西羅亞池子去洗。我照著去做，眼睛就能看見了。」
12他們問：「那個人現在在哪裡？」他說：「我不知道。」
盤問復明的盲人
13他們就把這個從前失明的人帶到法利賽人那裡。 14耶穌和泥開他眼睛的那天是安息日。 15法利賽人也查問他的眼睛是怎麼復明的。盲人便對他們說：「祂把泥抹在我的眼睛上，我去一洗，眼睛就看見了。」
16有些法利賽人說：「那個人不是從上帝那裡來的，因為祂不守安息日。」有些人卻說：「如果祂是個罪人，又怎能行這樣的神蹟呢？」他們就爭論起來。
17於是，他們又問那個盲人：「既然祂開了你的眼睛，你認為祂是什麼人？」
他說：「祂是先知。」
18猶太人不相信他以前是瞎眼的，現在能看見了，便叫來他的父母， 19問他們：「這是你們的兒子嗎？你們不是說他生來就瞎眼嗎？怎麼現在能看見了？」
20他父母回答說：「我們知道他是我們的兒子，生來雙目失明。 21至於他現在怎麼能看見了，我們就不知道了。是誰醫好了他，我們也不知道。他現在已經長大成人，你們可以去問他，他自己可以回答。」
22他父母因為害怕那些猶太人，所以才這樣說，因為那些猶太人早就商量好了，誰承認耶穌是基督，就把他趕出會堂。 23因此他父母才說他已經長大成人，叫他們去問他。
24法利賽人又把那個從前失明的人叫來，對他說：「你應該把榮耀歸給上帝9·24 這是古時叫人在上帝面前起誓說實話的慣用語，參見約書亞記7·19。！我們知道那個人是罪人。」
25他說：「祂是不是罪人，我不知道；我只知道從前我是瞎眼的，現在能看見了。」
26他們就問他：「祂向你做了些什麼？祂是怎樣醫好你眼睛的？」
27他回答說：「我已經告訴過你們了，你們不聽，現在又問，難道你們也想作祂的門徒嗎？」
28他們就罵他：「你才是祂的門徒！我們是摩西的門徒。 29我們知道上帝曾對摩西講話，至於這個人，我們不知道祂是從哪裡來的。」
30那人說：「祂開了我的眼睛，你們竟不知道祂從哪裡來，真是奇怪。 31我們知道上帝不聽罪人的禱告，只聽那些敬拜祂、遵行祂旨意者的禱告。 32從創世以來，從未聽過有人能把天生失明的人醫好。 33如果這個人不是從上帝那裡來的，就什麼也不能做。」
34法利賽人斥責他：「你這生來就深陷罪中的傢伙，居然敢教導我們！」於是把他趕了出去。
35耶穌聽說了這事，後來祂找到這個人，對他說：「你信上帝的兒子嗎？」
36他說：「先生，誰是上帝的兒子？我要信祂。」
37耶穌說：「你已經看見祂了，現在跟你說話的就是祂。」
38他說：「主啊！我信！」他就敬拜耶穌。
39耶穌說：「我為了審判來到這世界，使瞎眼的可以看見，使看得見的反成了瞎眼的。」
40有些跟祂在一起的法利賽人聽了這句話，就問：「難道我們也瞎了眼嗎？」
41耶穌說：「如果你們是瞎眼的，就沒有罪了。但現在你們自稱看得見，所以你們的罪還在。」
Исцељење слепог од рођења
1Када је изашао из храма видео је човека слепог од рођења. 2Његови ученици га упиташе: „Учитељу, зашто се овај човек родио слеп? Да ли је згрешио он или његови родитељи?“
3Исус одговори: „Није он слеп зато што је згрешио он или његови родитељи, већ да би Бог на њему показао деловање своје силе. 4Док је дан, треба да чинимо дело онога који ме је послао. Јер долази ноћ када нико неће моћи да ради. 5Док сам на свету, ја сам светлост свету.“
6Рекавши ово, пљунуо је на земљу и од пљувачке начинио блато, па је тим блатом намазао човекове очи. 7Онда му је рекао: „Иди и умиј се у Силоамској бањи!“ (Силоам у преводу значи „послан“.) Човек оде, уми се и врати се са здравим видом.
8Његови суседи и они који су га видели како проси, рекли су: „Није ли то онај који је ту седео и просио?“ 9Једни су говорили: „Да, то је тај!“ – а други опет: „Не, није, него само личи на њега!“
Он тада рече: „Ја сам тај!“
10Онда га упиташе: „Како си прогледао?“
11Он одговори: „Човек који се зове Исус је направио блато, намазао моје очи и рекао ми: ’Иди у Силоамску бању и умиј се!’ Отишао сам, умио се и прогледао.“
12Они га упиташе: „Где је он?“
„То не знам“ – одговори он.
13Затим су некадашњег слепца одвели фарисејима. 14А дан када је Исус направио блато и вратио вид слепоме био је субота. 15Фарисеји га поново упиташе како је прогледао. Он им рече: „Намазао ми је очи блатом, ја сам се умио и сада видим.“
16Тада рекоше неки фарисеји: „Тај човек није од Бога, јер не поштује закон о суботи.“
Други рекоше: „Како грешан човек може учинити овакве знаке?“ Тако је дошло до поделе међу њима.
17Поново су питали некадашњег слепца: „Шта ти мислиш о њему, пошто ти је вратио вид?“
Човек рече: „Он је пророк.“
18Ипак, јудејске вође нису хтеле да поверују да је човек био слеп и да поново види, док нису позвали његове родитеље. 19Онда су и њих питали: „Да ли је ово ваш син за кога тврдите да се родио слеп? Како то да сада види?“
20Његови родитељи одговорише: „Знамо да је ово наш син и да се родио слеп, 21али не знамо како сада види и ко му је вратио вид. Питајте њега. Пунолетан је, па нека говори сам за себе.“ 22Његови родитељи су рекли ово, јер су се плашили јудејских вођа. Наиме, јудејске вође су се већ биле договориле да се из синагоге искључи свако ко би Исуса признао за Христа. 23Због тога су његови родитељи рекли: „Пунолетан је, питајте њега.“
24Тада су по други пут позвали човека који је био слеп и рекли му: „Признај на славу Богу! Ми знамо да је тај човек грешник.“
25Човек одговори: „Ја не знам да ли је он грешник. Једино знам да сам био слеп, а сада видим!“
26Они га упиташе: „Шта ти је учинио? Како ти је вратио вид?“
27Он им одговори: „То сам вам већ рекао, а ви нисте слушали. Зашто хоћете да то поново чујете? Да нећете да постанете његови ученици?“
28Они га извређаше и рекоше му: „Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици! 29Знамо да је Бог говорио Мојсију, а за овога не знамо ни одакле је!“
30Човек им рече: „Баш то је и чудно што ми је исцелио вид, а ви не знате одакле је. 31Знамо, наиме, да Бог не услишава грешнике, него само онога ко је побожан и ко чини оно што је Богу по вољи. 32Никада се није чуло да је неко вратио вид слепоме од рођења. 33Да он није дошао од Бога, не би могао ништа да учини.“
34Они му одговорише: „Ти ћеш да нас учиш, а сав си рођен као грешник!“ Затим су га избацили напоље.
35Када је Исус чуо да су га истерали, нашао га је и рекао му: „Верујеш ли у Сина Човечијег?“
36Човек му одговори: „Реци ми ко је он, Господе, да бих могао да верујем у њега!“
37Исус му рече: „Већ си га видео. То је онај који говори с тобом.“
38Човек одговори: „Верујем, Господе“, и поклони му се.
39Исус рече: „Ја сам дошао на овај свет да судим, да прогледају они који не виде и да постану слепи они што виде.“
40Неки фарисеји који су били са њим чули су то, па су питали: „Да нисмо и ми слепи?“
41Исус им рече: „Кад бисте били слепи, не бисте били криви за грех. Али, пошто кажете да видите, кривица је и даље на вама.
