約伯的回答
1約伯回答說：
2「你們仔細聽我說，
便是給我的慰藉。
3請容忍我把話說完，
之後任憑你們嘲笑。
4我豈是向人抱怨？
我有理由不耐煩。
5你們看到我會大吃一驚，
嚇得用手掩口。
6我一想到自己，就心驚膽戰，
渾身發抖。
7為何惡人活著，得享長壽，
勢力強大？
8他們的兒孫圍繞膝前，
他們得見後代茁壯成長。
9他們家中平安無懼，
他們不被上帝杖打。
10他們的公牛繁殖力強，
他們的母牛從不掉胎。
11他們讓孩童像羊群一樣走到戶外，
盡情地歡跳。
12他們伴著鈴鼓和豎琴歌唱，
在笛聲中歡喜不已。
13他們一生幸福，
安然下到陰間。
14他們對上帝說，『離開我們，
我們不想學習你的道。
15全能者是誰，竟要我們事奉祂？
向祂禱告有何益處？』
16看啊，他們的幸福不在他們手中；
因此，我決不苟同他們的想法。
17「惡人的燈何曾熄滅？
災難何曾臨到他們？
上帝何曾發怒使他們受苦？
18他們何曾像風中的碎稭，
像被暴風捲去的糠秕？
19你們說上帝會把懲罰留給他們的兒女，
我認為不如報應在他們本人身上，
讓他們親自領教。
20願他們親眼看見自己滅亡。
願他們喝下全能者的烈怒。
21因為他們的歲月一旦度盡，
又怎會關心身後的家人？
22「上帝既審判身居高位者，
誰還能傳授知識給祂？
23有人至死仍充滿活力，
盡享平靖安逸。
24他營養充足，
骨骼健壯。
25有人至死心中苦痛，
從未嚐過幸福的滋味。
26二者都埋入塵土，
被蛆蟲覆蓋。
27我知道你們的想法，
並那些冤枉我的詭計。
28你們問，『權貴的房子如今何在？
惡人住的帳篷今在何方？』
29難道你們沒有問過旅客，
不接受他們的說法？
30就是惡人在災難之日得到倖免，
在上帝發怒之日得以逃脫。
31誰會當面斥責他們的惡行，
因其所作所為而報應他們？
32他們被抬入墳墓後，
還有人看守墓地。
33他們在谷中的沃土安息，
送葬的人前呼後擁，不計其數。
34你們的空談怎能安慰我？
你們的回答純屬荒謬。」
Јов
1А Јов је одговорио овим речима:
2„Послушајте пажљиво беседу моју,
нека ми то буде утеха од вас.
3Отрпите ме, ја бих говорио!
А ви се ругајте када то кажем.
4Жалим ли се ја то човеку?
Зар да дух мој не плане?
5К мени се окрените и запањите се,
затворите руком уста!
6И ја сам потресен кад мислим о овом,
грозница ми тело грчи.
7Елем, зашто живе зликовци,
зашто остаре и осиле?
8Деца су њихова једра пред њима,
њихови су потомци са њима,
пред очима њиховим.
9Куће су њихове лишене страха,
над њима нема Божијег прута.
10Бикови су им приплодни, осемењују,
краве им се теле и нису јалове.
11Попут стада пуштају дечаке,
њихова деца скакућу около.
12Подцикују уз даире и лиру,
радују се уз звуке свирале.
13Дане своје проживе у добру
и спокојно силазе у Свет мртвих.
14А Богу говоре: ’Прођи нас се!
За путеве твоје нећемо да знамо!
15Ко је Свемоћни, па да му служимо?
Шта то добијамо ако га молимо?’
16Гле! Напредак њихов није у руци њиховој,
од мене је подалеко савет зликоваца.
17Колико се често гаси светиљка зликовца?
Стиже ли их пропаст њихова?
Додељује ли им Бог у свом гневу боли?
18Јесу ли они попут сламе на ветру,
попут плеве коју вихор носи?
19’Бог грехе човека чува за децу његову’?
Ма нека то њему врати, нека тога свестан буде!
20Нек очима својим своју пропаст гледа,
нек од гнева Свемоћнога пије!
21Јер, мари ли он шта ће након њега са кућом му бити,
када му се број месеци скрати?
22Учи ли ико Бога мудрости?
Њега, који суди узноситима?!
23Један умре у обиљу свега
и све му је потаман, напредно;
24тело му је ухрањено млеком
и једра му срж је у костима.
25Други умире огорчене душе,
а добра се науживао није.
26Тек, обојица ће у прашину лећи,
прекриће их црви.
27Ето, мени су познате мисли ваше,
сплетке које сплеткарите против мене.
28Ви кажете: ’Где је сада кућа племићева?
Где је шатор у коме зликовци почивају?’
29Што нисте питали оне који пролазе тим путем?!
Нисте ли њихове знакове уочили?
30Јер, зликовац се поштеђује у дану пропасти,
избавља се злобник у дану јарости.
31Ко ће да га прекори у лице због његовог пута?
Ко ће да му узврати за оно што је учинио?
32Али када га на гробље буду изнели,
неко ће стражарити над хумком.
33Слатко ће му бити грумење земље;
сваки човек њега ће следити,
а пре њега било их је безброј.
34И како ме сада улудо тешите?
Одговори ваши остали су лажни.“
