論講道和說方言
1你們要追求愛，也要切慕屬靈的恩賜，尤其是作先知講道的恩賜。 2人說方言，是對上帝說的，並非對人說的，因為沒有人聽得懂，他是在心靈裡述說各樣的奧祕。 3但先知講道是對人講的，為了要造就、鼓勵、安慰人。 4說方言只是造就自己，但作先知講道是造就教會。 5我希望你們都能夠說方言，不過，我更希望你們都能作先知講道。說方言的不如作先知講道的重要，除非把方言翻譯出來，使教會得造就。
6弟兄姊妹，如果我到你們那裡只說方言，不講解有關上帝的啟示、知識、預言、教導，我對你們有什麼益處呢？ 7就連沒有生命的簫和琴，如果發出的聲音雜亂無章，誰能知道所吹所彈的是什麼曲子呢？ 8如果號聲不清楚，誰會預備打仗呢？ 9同樣，除非你們講出清楚的信息，不然聽見的人怎能明白呢？那豈不等於對空氣說話嗎？ 10世上有各種語言，卻沒有一種是毫無意義的。 11如果有人對我說話，我卻不明白他的語言，我們彼此就成了語言不通的人。 12你們也是一樣，既然渴慕屬靈的恩賜，就應該多多追求造就教會的恩賜。
13所以說方言的人應當祈求能把方言翻譯出來。 14如果我用方言禱告，那是我的靈在禱告，但我的悟性沒有發揮作用。 15那麼，我該怎麼做呢？我要用靈禱告，也要用悟性禱告；我要用靈歌唱，也要用悟性歌唱。 16否則，如果你在聚會中用方言14·16 本處「方言」希臘文是「靈」。來感恩，在座不懂方言的人不明白你在說些什麼，怎能在你感恩的時候說「阿們」呢？ 17你的感恩表達得固然美好，無奈不能造就別人。
18感謝上帝，我說方言比你們眾人都多。 19但在教會中我寧可用悟性說五句教導人的話，勝過說萬句別人不懂的方言。
20弟兄姊妹，你們的思想不要像小孩子，要長大成熟，但在罪惡的事上要像嬰孩。 21律法書上記載：
「主說，『我要藉著講陌生語言的人和外邦人的口向這些子民說話。
雖然如此，
他們仍然不聽從我。』」
22由此可見，講方言不是顯給信徒的標記，而是顯給非信徒的標記；但先知講道是顯給信徒的標記，不是顯給非信徒的標記。 23所以，如果你們在聚會中，全體信徒都說方言，偶然有不懂方言的人或非信徒進來，他們豈不會說你們全都瘋了嗎？ 24但如果你們都做先知講道，偶然有非信徒或是不懂方言的人進來，他會醒悟到自己的罪，良心受到譴責， 25心中的秘密也會顯露出來，便會俯伏敬拜上帝，說：「上帝真的在你們當中！」
聚會的原則
26那麼，弟兄姊妹，你們該怎麼做呢？你們聚會的時候，不管是唱詩、教導、講啟示、說方言或翻譯方言，都應該是為了造就人。 27如果有人要說方言，應當只限於兩個人，最多三個，要輪流說，而且要有人把它翻譯出來。 28如果沒有人翻譯，說方言的人就當在聚會中閉口不言，只向自己和上帝說。
29作先知講道的也應該限於兩三個人，其他的人應當慎思明辨。 30但如果上帝的啟示臨到在座的其他人，正在講的人要停下來， 31這樣大家都可以輪流講道，人人都可以得到教導和勉勵。 32先知的靈受先知控制， 33因為上帝不是叫人混亂的上帝，而是賜人平安的上帝。
34正如聖徒的各教會一樣，婦女14·34 「婦女」也可譯為「妻子」。在聚會中要保持安靜，因為她們不可以發言，總要順服，正如律法書所說的。 35如果她們想要學什麼，可以在家問自己的丈夫，因為婦女在聚會中發言是可恥的。 36難道上帝的道是出自你們哥林多人嗎？難道上帝的道單單傳給了你們嗎？ 37如果你們當中有人自認為是先知或屬靈的人，他就應該知道我現在所寫的是主的命令。 38如果有人對此視而不見，不必理會他。
39所以，我的弟兄姊妹，你們要切慕作先知講道，也不要禁止說方言。 40但無論做什麼事，都要按規矩，有次序。
Језици и пророштво
1Тежите за љубављу, покажите ревност за духовне дарове, а посебно да пророкујете. 2Наиме, ко говори другим језиком, не говори људима, већ Богу, јер га нико не разуме, пошто он говори тајне. 3А ко пророкује, говори људима на изградњу, охрабрење и утеху. 4Ко говори другим језиком, изграђује само себе, а ко пророкује, изграђује цркву. 5Хтео бих да сви говорите другим језицима, али још више да пророкујете, јер је онај који пророкује кориснији од онога што говори другим језицима, осим ако их тумачи, да би црква могла да се изграђује.
6Ако вам ја, браћо, дођем и говорим другим језицима, какву ћете корист имати од тога, ако вам уз то не саопштим било откривење или знање, било пророштво или поуку? 7Ако неживи инструменти који дају звук, свирала или харфа, не праве разлику у тоновима, ко ће знати шта се свира? 8Или ако труба испусти нејасан звук, ко ће се спремити за бој? 9Исто тако, ако говорите другим језиком који није разумљив, ко ће знати шта је изречено? Говорићете у ветар. 10Заиста, на свету има толико језика, и сваки од њих има значење. 11Према томе, ако не знам шта језик значи, бићу странац ономе који говори, а и он ће мени бити странац. 12Исто тако и ви, пошто већ показујете ревност за духовне дарове, настојте да обилујете у оним даровима који изграђују цркву.
13Зато онај који говори другим језиком, нека се моли да може да га протумачи. 14Наиме, ако се ја молим другим језиком, мој дух се моли, али мој ум остаје без користи. 15Шта, дакле, да чиним? Молићу се духом, али молићу се и умом, певаћу хвалоспеве духом, али певаћу хвалоспеве и умом. 16Јер ако ти благосиљаш Бога Духом, како ће неупућени рећи „амин“ на твоје захваљивање, кад не зна шта говориш? 17Додуше, ти лепо захваљујеш Богу, али се други не изграђује.
18Захвалан сам Богу што говорим другим језицима више од свих вас. 19Ипак, у цркви ћу радије рећи пет разумљивих речи да се сви поуче, него десет хиљада речи другим језиком.
20Браћо, не размишљајте детињасто, али будите као мала деца која нису вична злу. У мислима, пак, будите зрели. 21У Закону је написано:
„Преко оних који говоре другим језицима,
и усана туђинаца,
говорићу овоме народу,
али ме ни онда неће послушати – говори Господ.“
22Тако други језици нису знак за вернике, него за невернике. Међутим, пророштво је за вернике, а не за невернике. 23Ако се, дакле, сва црква окупи, па сви почну да говоре другим језицима, а притом уђу неупућени или неверни, неће ли рећи да сте луди? 24Али, ако неупућени или неверник наиђе, а сви пророкују, све га кори, све га осуђује, 25тада се обелодањују тајне његовог срца. Тако ће пасти ничице и поклонити се Богу, па ће исповедити да је Бог заиста у вама.
Ред у цркви
26Шта, дакле, да чинимо, браћо? Кад се окупљате, свако има нешто: неко псалам, неко поуку, неко откривење, неко други језик, неко дар тумачења тог другог језика. Нека све буде на изградњу. 27Ако неко говори другим језиком, нека говоре двојица, највише тројица, и то редом, а један нека тумачи. 28Уколико нема тумача, нека ћути у цркви, па нека говори сам себи и Богу.
29Што се тиче пророка, нека говоре двојица или тројица, а остали нека просуђују. 30Ако се другом који ту седи нешто открије, први нека ћути. 31Сви, наиме, можете да пророкујете, један по један, да се сви поуче и охрабре. 32Пророчки духови покоравају се пророцима. 33Јер Бог није Бог нереда, него мира.
Као што је у свим црквама, 34жене треба да ћуте у цркви. Њима није дозвољено да говоре; оне треба да се покоравају, као што Закон налаже. 35А ако желе да науче нешто, нека кући питају своје мужеве, јер не приличи жени да говори у цркви.
36Или да није Божија реч од вас потекла? Или сте ви једини до којих је она дошла? 37Ако неко мисли да је пророк, или духован, треба да схвати да је ово што вам пишем заповест од Господа. 38Ко ово не схвата, остаје у незнању.
39Стога, браћо, покажите ревност за пророковање, и не браните да се говори другим језицима. 40Нека све буде прикладно и уредно.
