欺騙聖靈
1一個名叫亞拿尼亞的人與妻子撒非喇也把田產賣了。 2他私自留下一部分錢，然後把其餘的拿去交給使徒，這件事他妻子也知道。 3彼得說：「亞拿尼亞，你為什麼讓撒旦充滿你的心，欺騙聖靈，私自留下一些賣地的錢呢？ 4田產沒有賣的時候屬於你，即使賣了，賣地的錢也由你支配。你怎麼做出這種事呢？你不是欺騙人，你是欺騙上帝！」 5亞拿尼亞聽見這話，當場倒地而死。聽見這件事的人都非常懼怕。 6有幾個青年上前把他的屍體裹起來，抬出去埋葬了。
7大約過了三個小時，亞拿尼亞的妻子也進來了，她還不知道發生了什麼事。 8彼得問她：「你們賣田地的錢就這麼多嗎？」她說：「是的，就這麼多。」
9彼得說：「你們二人怎麼串通起來試探主的靈呢？埋葬你丈夫的人就到門口了，他們也要把你抬出去。」 10撒非喇立刻倒在彼得腳前死了。那些青年進來看見她已經死了，便把她抬出去葬在她丈夫的旁邊。 11整個教會和聽見這件事的人都非常懼怕。
神蹟奇事
12主藉著使徒們在百姓中行了許多神蹟奇事，大家同心合意地在所羅門廊那裡聚會。 13其他人不敢接近他們，不過百姓都很敬重他們。 14信主的人數不斷增加，男女都有。 15人們甚至把病人抬到街上，放在床上或墊子上，希望彼得路過時的影子可以落在病人身上。 16還有大群的人從耶路撒冷附近的城鎮帶著病人和被污鬼攪擾的人趕來，他們都得了醫治。
使徒受迫害
17大祭司和他的同黨撒都該人看見這情形，妒火中燒， 18便把使徒拘捕，關在監裡。 19當天晚上，有一位主的天使把獄門打開，領他們出來， 20說：「你們到聖殿去，把這生命之道傳給百姓。」 21使徒遵從命令，在黎明的時候來到聖殿開始教導眾人。
大祭司和他的同黨召集了所有公會5·21 公會是猶太人的最高立法與司法機關。的人和以色列的眾長老，然後派人去監獄把使徒押來受審。 22差役來到監獄時，發現使徒已經不見了，就回去稟告，說： 23「我們看見牢門緊鎖，守衛都站在門外，但打開門一看，裡面卻空無一人！」
24聖殿護衛長和祭司長聽後，都很困擾，不知道是怎麼回事。 25這時有人來報告說：「你們關押在牢裡的人正在聖殿裡教導人！」 26聖殿護衛長和差役再去把使徒抓回來。這次他們不敢動粗，生怕百姓會用石頭打他們。
27使徒被帶來後站在公會前，大祭司盤問他們，說： 28「我們不是嚴禁你們奉耶穌的名去教導百姓嗎？你們竟然在耶路撒冷各處傳道，還想把殺那人的血債歸到我們身上！」
29彼得和其他使徒申辯說：「我們要服從的是上帝，而非人。 30你們釘死在十字架上的耶穌，我們祖先的上帝已經使祂復活了。 31上帝把祂提升到自己的右邊，立祂為君王和救主，好賜給以色列人悔改的機會，使他們的罪得到赦免。 32我們就是這些事的見證人，上帝賜給順服祂之人的聖靈也同樣做見證。」
33他們聽了，怒氣衝天，打算殺掉使徒。 34公會中有一位名叫迦瑪列的法利賽人，是個德高望重的律法教師。他站起來，叫人把使徒暫且押到外面， 35然後說：「以色列人啊，你們應當慎重處置這些人。 36不久前，有個名叫杜達的人起來自立山頭，吸引了差不多四百個跟隨者，但他被殺之後，那些跟隨者就各奔東西，銷聲匿跡了。 37後來，又有個加利利人猶大在戶口登記期間鼓動百姓跟隨他造反。他被殺之後，那些跟隨者也煙消雲散了。 38所以，像現在這種情形，我勸大家還是不要管他們，隨他們去吧。他們的計劃和行為如果是出於人意，終必失敗； 39但如果是出於上帝，你們不但無法阻止他們，恐怕反而是在抵擋上帝！」
40公會採納了他的意見，於是把使徒召回來打了一頓，再次警告他們不可奉耶穌的名傳道，才放了他們。 41使徒離開公會後，為自己有資格為主的名受辱而歡喜。 42他們每天在聖殿裡和各家各戶教導人，傳揚耶穌是基督。
Ананија и Сафира
1И неки Ананија је са својом женом Сафиром такође продао своје имање. 2Међутим, он је у договору са својом женом задржао део новца, а остало предао апостолима.
3Тада му је Петар рекао: „Ананија, зашто је Сатана обузео твоје срце, те си слагао Духу Светоме и задржао за себе део новца који си добио за своје имање? 4Зар имање не би остало твоје да га ниси продао? А кад си га већ продао, зар новцем ниси могао да располажеш како си хтео? Зашто си у свом срцу одлучио да учиниш ово? Ти ниси слагао људима, већ Богу.“
5Чим је Ананија чуо ове речи, срушио се и умро. Велики страх је обузео све који су то чули. 6Тада су младићи устали, умотали његово тело, изнели га и сахранили.
7Око три сата касније дође Ананијина жена Сафира, не знајући ништа о ономе што се десило. 8Петар је упита: „Да ли сте за толико новаца продали ваше имање?“ „Да, управо за толико“ – одговори она.
9Тада јој Петар рече: „Зашто сте се договорили да ставите на кушњу Духа Господњег? Ево, пред вратима су они што су сахранили твога мужа. И тебе ће изнети.“
10Она истог трена паде до његових ногу и издахну. Када су младићи ушли, затекли су је мртву, па су и њу изнели и сахранили је поред њеног мужа. 11Велики страх је обузео целу Цркву и све оне који су чули о овоме.
Раст Цркве
12Преко апостола се догађало много знакова и чуда у народу. А верујући су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему. 13Нико се од осталих није усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио. 14Ипак, све је више било мушкараца и жена који су веровали у Господа. 15Тако су људи стављали болеснике на постеље и носила и износили их на улице, не би ли како Петрова сенка осенила кога од њих – док он пролази. 16Чак су и житељи из околине Јерусалима доносили оне који су били болесни и опседнути нечистим духовима, и сви су били излечени.
Поновно прогонство апостола
17Тада су се дигли Првосвештеник и све његове присталице из садукејске странке, и ван себе од зависти, 18ухватили апостоле и бацили их у јавну тамницу. 19Међутим, анђео Господњи је у току ноћи отворио врата тамнице, извео их и рекао им: 20„Идите у храм и проповедајте све о овом новом животу.“
21Када су они то чули, ушли су у храм у рану зору и поучавали народ.
У међувремену су дошли Првосвештеник и његове присталице, сазвали састанак Великог већа са свим старешинама израиљског народа, и наредили да се апостоли доведу из тамнице. 22Али, када су стражари отишли у тамницу, нису их тамо затекли, па су се вратили и рекли: 23„Врата ћелије су била добро закључана, а стражари су стајали пред вратима. Ипак, кад смо отворили врата, нисмо нашли никога.“ 24Кад су заповедник храмске страже и водећи свештеници чули овај извештај, били су у недоумици, питајући се шта је то могло да се догоди са њима.
25Тада је неко дошао и јавио им: „Ено, они људи које сте јуче бацили у тамницу стоје у храму и поучавају народ!“
Пред Великим већем
26Тада је заповедник храмске страже лично отишао са стражарима и одвео апостоле, али не присилно, јер су се плашили да их људи не каменују.
27Када су их довели, извели су их пред Велико веће. Тада их је Првосвештеник упитао: 28„Зар вам нисмо строго забранили да поучавате у Исусово име? А ви сте пак читав Јерусалим напунили вашим учењем и хоћете да свалите на нас кривицу за смрт тог човека.“
29Петар и апостоли су им одговорили: „Богу се треба више покоравати него људима. 30Бог наших отаца је васкрсао из мртвих Исуса, кога сте ви убили приковавши га на дрво. 31Али, Бог га је узвисио и поставио себи с десне стране као Кнеза и Спаситеља, да би Израиљу омогућио покајање и опроштење греха. 32Ми смо сведоци свега тога, заједно са Духом Светим кога је Бог дао онима који су му послушни.“
Гамалилова мудрост
33Када су чланови Великог већа чули ово, толико су се разбеснели, да су наумили да их убију. 34Али тада је у Великом већу устао неки учитељ Закона по имену Гамалило, фарисеј кога је сав народ поштовао, и заповедио да се апостоли на кратко изведу. 35Затим им се обратио: „Израиљци, добро размислите шта ћете учинити с овим људима. 36Пре неког времена појавио се Тевда који је тврдио за себе да је неко и нешто. Њему се придружило четири стотине људи, али је он био убијен, а сви његови следбеници су се разбежали, те је цела ствар пропала. 37После овога, у време пописа, појавио се Јуда Галилејац и подигао народ на буну. Али и он је погинуо, а сви његови следбеници су се разбежали. 38Зато вам сада саветујем да се оканете ових људи и пустите их да иду. Јер, ако њихов наум или њихово деловање потиче од људи, то ће пропасти. 39Но, ако то потиче од Бога, онда нећете моћи да их уништите, јер бисте се тако показали као они који се боре против Бога.“
Они су се сложили с њим, 40и кад су позвали апостоле наредили су да их ишибају. Затим су им запретили да више не проповедају у Исусово име, па су их пустили.
41Апостоли су напустили Велико веће радујући се што су били удостојени да поднесу срамоту ради његовог имена. 42Ипак, нису престали да сваког дана у храму и по кућама поучавају и навешћују Радосну вест о Христу Исусу.
