1保羅注視著公會的人，說：「弟兄們，我在上帝面前行事為人一向問心無愧。」 2大祭司亞拿尼亞一聽，就命那些站在旁邊的人打保羅的嘴。 3保羅對亞拿尼亞說：「你這偽君子23·3 「偽君子」希臘文是「粉飾的牆」。，上帝要擊打你！你坐在那裡不是應當依法審問我嗎？你怎麼違法叫人打我？」
4站在旁邊的人說：「你竟敢辱罵上帝的大祭司？」 5保羅說：「弟兄們，我不知道他是大祭司。我知道聖經上說，『不可咒詛百姓的官長。』」
6保羅發現他們一些是法利賽人，一些是撒都該人，就在公會中高聲說：「弟兄們，我是法利賽人，也是法利賽人的子孫。我因為盼望死人復活，才在這裡受審！」 7這句話立刻引起法利賽人和撒都該人之間的爭論，公會分成了兩派。 8因為撒都該人認為沒有復活，也沒有天使和靈，而法利賽人認為這些都有。
9眾人大聲喧嚷，有幾個法利賽派的律法教師站起來爭辯說：「我們找不出這人有什麼錯處，也許真的有靈或天使跟他說過話。」 10爭論越來越激烈，千夫長怕保羅會被他們扯碎了，就派人把他從人群中救出來，帶回軍營。
11當天晚上，主站在保羅身旁對他說：「要勇敢！正如你在耶路撒冷為我作了見證，你也必須在羅馬為我做見證。」
陰謀殺害保羅
12天亮後，猶太人設下陰謀，並起誓說：「不殺保羅，誓不吃喝！」 13有四十多人參與了這個陰謀。 14他們去見祭司長和長老，說：「我們已經發了誓，不殺保羅不吃飯。 15請你們和公會出面通知千夫長，請他把保羅押到你們這裡來，就說要進一步審訊他。我們準備在他到達之前殺掉他！」
16保羅的外甥聽到這一陰謀，就去軍營通知保羅。 17保羅請來一位百夫長，說：「請趕快帶這青年去見千夫長，他有要事稟告！」 18百夫長領那青年去見千夫長，說：「那囚犯保羅叫我帶這青年來，說有要事稟告。」
19千夫長就拉著那青年的手走到一旁，私下問他：「你有什麼事要告訴我？」 20他說：「那些猶太人約好了，要請求你明天帶保羅到公會受審，假裝要詳細審問他的事。 21你不要答應他們，因為他們有四十多個人會埋伏在半路，並且還起誓說，『不殺保羅就不吃不喝』。他們現在已經準備就緒，就等你答應了。」
22千夫長聽後，就叫他回去，並叮囑道：「你向我稟告的事，不要告訴別人。」
保羅被押往凱撒利亞
23於是，千夫長召來兩名百夫長，吩咐道：「預備二百名步兵、七十名騎兵、二百名長槍手，今晚九時出發去凱撒利亞。 24要給保羅預備坐騎，護送他安全抵達腓利斯總督那裡。」
25千夫長寫了公文給腓利斯總督，內容如下： 26「克勞狄·呂西亞敬問腓利斯總督大人安。 27這人被猶太人抓住，險些被他們殺害。我得知他是羅馬公民，便帶兵去救了他。 28為了弄清楚他們控告他的緣由，我押他到猶太人的公會受審， 29發現他被控告與他們的律法有關，他並沒有犯該被監禁或處死的罪。 30我得知有人準備暗殺他，便立即護送他到你那裡，並通知他的控告者去你那裡告他。」
31軍兵奉命行事，連夜護送保羅到安提帕底。 32第二天，由騎兵繼續護送，其餘軍兵返回軍營。 33他們到了凱撒利亞，將公文呈交總督，把保羅交給他。 34總督看過公文，便問保羅是哪省的人，得知保羅是基利迦人，就說： 35「等告你的人來了，我會審理你的案子。」於是下令把保羅關在希律的王府裡。
Павле пред јудејским Већем
1Павле упре поглед на Велико веће и рече: „Браћо, ја сам све до овог дана живео пред Богом с потпуно чистом савешћу.“ 2Тада је Првосвештеник Ананија наредио онима који су стајали поред Павла да га ударе по устима. 3Павле му је одговорио: „Бог ће тебе ударити, зиде у бело окречени! Седиш ту и судиш ми по Закону, а исти тај Закон кршиш тиме што наређујеш да ме ударају!“
4„Зар вређаш Божијег Првосвештеника?“ – укорили су га Јевреји који су стајали до њега.
5„Браћо, нисам знао – рече Павле – да је Првосвештеник. Наиме, у Писму је написано: ’Не говори лоше о главару свога народа.’“
6Знајући да један део присутних припада фарисејима, а други садукејима, Павле узвикну у Великом већу: „Браћо, ја сам фарисеј, фарисејски син, а суди ми се зато што се надам васкрсењу мртвих!“ 7Кад је то рекао, дошло је до расправе између фарисеја и садукеја, тако да се збор поделио. 8Наиме, садукеји говоре да нема васкрсења, нити да има анђела ни духова, док фарисеји верују у све то.
9Вика је постајала све већа. Неки од зналаца Светог писма из фарисејске странке жестоко се успротивише. Говорили су: „Нисмо нашли никакво зло на овом човеку! Шта ако му је говорио дух или анђео?“ 10Свађа је постала толико жестока, да се заповедник уплашио да не растргну Павла. Зато је наредио војницима да га отму од њих и одведу у касарну.
11Идуће ноћи је Господ стао пред Павла и рекао му: „Храбро! Јер како си сведочио за мене у Јерусалиму, тако треба да посведочиш и у Риму.“
Завера против Павла
12Следећег јутра су Јевреји сковали заверу против Павла, заклевши се да неће ни јести ни пити док га не убију. 13Оних који су сковали заверу, било је више од четрдесет. 14Ови су отишли к водећим свештеницима и старешинама, и рекли им: „Заклели смо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла. 15Зато ви сад са Великим већем поднесите захтев заповеднику да вам га доведе како бисте, тобоже, тачније испитали његов случај. Ми смо спремни да га убијемо пре но што он дође.“
16Међутим, Павлов нећак је дочуо за заседу, па је отишао у касарну и обавестио Павла о томе. 17Павле је позвао једног капетана и рекао му: „Поведи овог младића заповеднику, јер има да му јави нешто.“ 18Официр је повео младића, довео га заповеднику и рекао: „Затвореник по имену Павле ме је позвао и замолио да овог младића доведем к теби, јер има нешто да ти каже.“
19Заповедник га је узео под руку, одвео у страну и упитао: „Шта то имаш да ми јавиш?“
20Он му рече: „Јевреји су се договорили да затраже од тебе да сутра доведеш Павла у Велико веће, да би, тобоже, подробније испитали његов случај. 21Не дај да те наговоре, јер га више од четрдесет људи чека у заседи. Они су се заклели да неће ни јести ни пити док га не убију. Сада су спремни и само чекају твој пристанак.“
22Тада заповедник отпусти младића и заповеди му: „Никоме не говори да си ми ово јавио.“
Павла спроводе у Кесарију
23Затим је позвао два капетана и рекао им: „Спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и две стотине стрелаца, да вечерас у девет сати23,23 На грчком Трећи ноћни час. пођу на пут до Кесарије. 24За Павла нека се опреме коњи за јахање, како би га безбедно довели намеснику Феликсу.“ 25Заповедник је затим написао писмо следећег садржаја:
26Клаудије Лисија поздравља уваженог намесника Феликса.
27Јевреји су ухватили овог човека и хтели да га убију. Но, када сам дознао да је римски грађанин, дошао сам с војском и извукао га из њихових руку. 28Пошто сам хтео да сазнам због какве кривице га оптужују, довео сам га пред њихово Велико веће. 29Утврдио сам, међутим, да га они оптужују због спорних питања која се тичу њиховог закона, те да нема никакве кривице која заслужује смртну казну или тамницу. 30Будући да ми је дојављено да се спрема завера против њега, одмах сам га послао к теби. Његовим тужитељима сам рекао да пред тобом изнесу своје тужбе против њега.
31Војници су поступили према оном што им је било наређено; узели су Павла и ноћу га одвели у Антипатриду. 32Сутрадан су препустили коњици да продужи са њим, а они су се вратили у касарну. 33Кад су стигли у Кесарију, уручили су писмо намеснику и извели Павла пред њега. 34Пошто је прочитао писмо, намесник је упитао Павла одакле је. Кад је сазнао да је из Киликије, 35рекао је: „Саслушаћу те када стигну твоји тужитељи.“ Онда је наредио да Павле буде под стражом на Иродовом двору.
