巴拿巴和掃羅接受差遣
1安提阿教會中有幾位先知和教師，就是巴拿巴、綽號「黑人」的希緬、古利奈人路求、與分封王希律一同長大的馬念以及掃羅。 2一天，他們正在敬拜主、禁食的時候，聖靈對他們說：「要為我把巴拿巴和掃羅分別出來，好讓他們做我呼召他們去做的事。」 3於是，他們禁食禱告並把手按在巴拿巴和掃羅身上，然後差遣他們出去。
4二人受聖靈差遣，下到西流基，從那裡乘船去塞浦路斯。 5他們到了撒拉米，就在當地的猶太會堂傳講上帝的道。約翰·馬可作他們的助手。
6他們走遍全島，遠至帕弗，在那裡遇見一個冒充先知的猶太術士巴·耶穌。 7這人和當地的士求·保羅總督常有來往。士求·保羅是個聰明人，他邀請了巴拿巴和掃羅來，要聽上帝的道。 8但希臘名字叫以呂馬的那個術士反對使徒，試圖攔阻總督信主。 9又名保羅的掃羅被聖靈充滿，盯著他說： 10「你這魔鬼的兒子，充滿了詭詐和邪惡，是一切正義之敵，到現在還想歪曲主的正道嗎？ 11現在主要親手懲罰你，使你瞎眼，暫時不見天日！」
他頓覺眼前一片漆黑，只好四處摸索，求人領他走路。 12總督看見所發生的事，對主的道感到驚奇，就信了。
保羅傳揚基督
13保羅和同伴從帕弗乘船到旁非利亞的別加。約翰·馬可在那裡離開他們回耶路撒冷去了。 14他們由別加繼續前行，來到彼西底區的安提阿。在安息日那天，他們進了會堂坐下來。 15讀完律法書和先知書後，會堂主管派人告訴他們：「弟兄們，如果你們有什麼勸勉眾人的話，請講。」
16保羅站起來向大家揮手示意，說：「各位以色列同胞和各位敬畏上帝的外族朋友們，請聽我說。 17以色列的上帝揀選了我們的祖先，讓他們在埃及寄居期間人丁興旺成為大族，後來祂伸出臂膀帶領他們離開埃及。 18他們在曠野漂泊的那四十年間，上帝一直照顧、容忍他們。 19後來上帝又滅了迦南境內的七族，把土地分給他們作產業。 20前後歷時約四百五十年。之後，上帝又為他們設立士師，直到撒母耳先知的時代。
21「後來，他們求上帝為他們立一位王，上帝就選立便雅憫支派中基士的兒子掃羅為王，執政四十年。 22之後，上帝廢掉掃羅，選立大衛作王，並為他作證說，『我找到了耶西的兒子大衛，他是合我心意的人，他必遵行我一切的旨意。』 23上帝照自己的應許，從大衛的後裔中為以色列人立了一位救主，就是耶穌。 24在耶穌還未公開露面以前，約翰已經勸告以色列人要悔改，接受洗禮。 25約翰在工作快要完成的時候說，『你們以為我是誰？我不是基督。在我之後來的那位，我連給祂解鞋帶也不配。』
26「弟兄們，各位亞伯拉罕的子孫和敬畏上帝的外族人啊，這救恩之道原是傳給我們的。 27可是耶路撒冷的人和他們的官長不知道耶穌是基督，雖然每個安息日都誦讀先知的信息，卻把基督判死罪。這正應驗了先知們的話。 28他們雖然找不到判祂死罪的理由，卻強求彼拉多將祂處死。 29祂受死的記載全部應驗之後，有人把祂從十字架上取下來，安放在石墓裡。 30但上帝卻使祂從死裡復活。 31之後有許多天，那些從加利利跟隨祂上耶路撒冷的人都看見過祂，他們如今在百姓中都是祂的見證人。 32我們要報給你們一個好消息，上帝給我們祖先的應許， 33祂藉著使耶穌復活已為我們做子孫的成就了。正如詩篇第二篇所說，
『你是我的兒子，
我今日成為你父親。』
34聖經曾這樣記載上帝使祂從死裡復活、永不朽壞的事，
『我必將應許大衛的聖潔、
可靠的恩福賜給你們。』
35又在詩篇上說，
『你必不讓你的聖者身體朽壞。』
36「大衛在世時遵行上帝的旨意，最後死了，葬在他祖先那裡，肉身也朽壞了。 37然而，上帝使之復活的那位卻沒有朽壞。 38所以，弟兄們，你們應該知道，赦罪的信息是藉著耶穌傳給你們的。 39你們靠遵行摩西律法不能被稱為義人，只有信靠耶穌才能被稱為義人。 40你們要當心，免得先知說的話應驗在你們身上，
41『藐視真理的人啊，看吧！
你們要在驚懼中滅亡，
因為我要在你們的時代行一件事，
即使有人告訴你們，
你們也不會信。』」
42保羅和巴拿巴離開會堂時，會堂裡的人請求他們下一個安息日再來講道。 43許多猶太人和誠心改信猶太教的外族人都跟隨保羅和巴拿巴，二人就與他們談論，勸勉他們要堅定不移地信靠上帝的恩典。
44到了下一個安息日，幾乎全城的人都聚集起來，要聽上帝的道。 45猶太人看見那麼多人聚集，充滿嫉妒，便反駁保羅所講的，誹謗他。 46保羅和巴拿巴毫不畏懼地說：「上帝的道本該先傳給你們，你們既然拒絕接受，認為自己不配得永生，我們現在就把這道傳給外族人。 47因為主這樣吩咐我們，
『我已使你成為外族人的光，
好把救恩帶到地極。』」
48外族人聽後，非常歡喜，頌讚主的道。凡被選定得永生的人都信了主。 49主的道傳遍了那個地方。
50但猶太人煽動虔誠的貴婦和城中顯要迫害保羅和巴拿巴，將二人趕出城去。 51保羅和巴拿巴便當眾跺掉腳上的塵土13·51 表示兩不相干，參見馬太福音10·14。，去了以哥念。 52門徒滿心喜樂，被聖靈充滿。
Прво мисијско путовање
Прво Павлово мисијско путовање
1Међу пророцима и учитељима антиохијске цркве били су: Варнава, Симеун кога су звали „Нигер“, Лукије из Кирине, Манаин који је одгојен са царом Иродом тетрархом и Савле. 2Док су једном служили Господу и постили, Свети Дух им је рекао: „Издвојте ми Савла и Варнаву за дело на које сам их позвао.“ 3Тада, након што су постили и молили се, положили су руке на њих, па су их отпремили.
На Кипру
4Павле и Варнава су, послани од Духа Светога, отишли у Селеукију, и одатле отпловили за Кипар. 5Стигавши у Саламину, објављивали су Божију реч по јудејским синагогама. Са собом су водили и Јована као помоћника.
6Путујући по целом острву, стигли су до Пафа. Тамо су срели неког врачара, лажног пророка, Јеврејина који се звао Варисус. 7Он је био у пратњи проконзула Сергија Павла, разборитог човека. Овај је тражио да чује Божију реч, па је позвао Варнаву и Савла. 8Међутим, њима се супротставио Елима, врачар (што је превод његовог имена), настојећи да одврати проконзула од вере. 9Тада је Савле, звани и „Павле“, надахнут Духом Светим, упро поглед у њега 10и рекао му: „Сине ђавољи и непријатељу свега што је праведно! Пун си сваке врсте лукавства и преваре! Зар нећеш престати да изврћеш праве путеве Господње?! 11Сад се, ево, Господња рука подиже против тебе: ослепећеш и неко време нећеш видети светлост сунца.“
Истог трена густа тама паде на њега, те је тумарао около и тражио неког да га води за руку. 12Када је проконзул видео шта се догодило, поверовао је, задивљен учењем о Господу.
У Антиохији Писидијској
13Након тога су Павле и његови сапутници отпловили из Пафа и дошли у Пергу у Памфилији. Ту их је Јован Марко напустио и вратио се у Јерусалим. 14Из Перге су продужили и дошли у Антиохију Писидијску. У суботу су ушли у синагогу и сели. 15После читања из Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: „Браћо, ако имате какву реч утехе за народ, реците.“
16Павле је устао, дао руком знак и почео да говори: „Израиљци и остали који се бојите Бога, чујте: 17Бог овог народа израиљског изабрао је наше очеве и подигао овај народ у туђини, у земљи египатској. Оданде их је својом великом силом извео 18и око четрдесет година их стрпљиво подносио у пустињи. 19Кад је уништио седам народа у земљи хананској, дао им је у наследство њихову земљу. 20То је трајало неких четири стотине педесет година.
Након тога, Бог им је дао судије све до пророка Самуила. 21Онда су затражили цара и Бог им је дао Саула, Кисовог сина, из Венијаминовог племена, који је владао четрдесет година. 22А када га је уклонио, поставио им је Давида за цара, за кога је сам посведочио: ’Нашао сам Давида, Јесејевог сина, човека по моме срцу, који ће учинити све што је по мојој вољи.’
23Из његовог потомства је Бог, по свом обећању, подигао Израиљу Спаситеља Исуса. 24Пре његовог доласка, Јован је свем израиљском народу проповедао крштење за покајање од греха. 25Кад је Јован завршавао своју службу, рекао је: ’За кога ме ви сматрате? Ја нисам он. Али, ево, после мене долази онај коме ја нисам достојан ни сандале на ногама да одвежем.’
26Браћо, синови Аврахамовог рода и сви ви богобојазни, нама је упућена порука о овом спасењу. 27Становници Јерусалима и њихове старешине нису препознали Исуса, већ су га осудили. Тако су испунили речи пророка које се сваке суботе читају. 28Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, тражили су од Пилата да га погуби. 29А кад су извршили све што је о њему у Писму написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. 30Међутим, Бог га је васкрсао из мртвих, 31те се много дана јављао онима који су са њим дошли из Галилеје у Јерусалим. Они су сада његови сведоци пред народом.
32И ми вам објављујемо Радосну вест: обећање које је Бог дао нашим прецима, 33он је испунио на нама, њиховим потомцима, кад је васкрсао Исуса, баш као што је записано у другом псалму:
’Ти си Син мој,
данас си се мени родио.’
34А о томе да га је Бог подигао из мртвих, да више никад не подлегне труљењу, овако је речено:
’Ја ћу вам испунити света и поуздана обећања
која сам дао Давиду.’
35А у једном другом псалму пише:
’Ти нећеш дати да твој Светац трули.’
36А кад је Давид послужио Божијој намери у своме нараштају, умро је и био сахрањен поред својих предака, те је иструнуо. 37Али онај кога је Бог васкрсао није подлегао труљењу.
38Стога знајте, браћо, да вам се посредством Исуса навешћује опроштење греха; од свих њих Мојсијев Закон није могао да вас оправда. 39Његовим посредством свако ко верује бива оправдан.
40Зато пазите да вам се не догоди оно што су пророци рекли:
41’Гледајте, ругачи,
чудите се и пропадните,
јер, ево, учинићу нешто у ваше дане,
у шта не бисте веровали да вам ко исприча.’“
42Кад су излазили из синагоге, замолили су их да им и идуће суботе говоре о овоме. 43Кад се скуп разишао, много је Јевреја и побожних обраћеника на јудејску веру кренуло за Павлом и Варнавом. Ови су разговарали са њима и потстицали их да наставе да живе по милости Божијој.
44Следеће суботе окупио се скоро сав град да чује реч Божију. 45Међутим, када су Јевреји видели то мноштво људи, обузела их је завист, па су се супротставили, погрдно се изражавајући о ономе што је Павле говорио.
46Павле и Варнава су им храбро одговорили: „Требало је да се реч Божија проповеда прво вама. Али пошто је ви одбијате и не сматрате себе вреднима вечног живота, ми се окрећемо незнабошцима. 47Јер, тако нам је сам Господ заповедио:
’Одредио сам те да будеш светлост пуцима,
да будеш спасење до краја земље.’“
48Кад су то незнабошци чули, радовали су се и славили реч Господњу, па су узверовали сви који су били одређени за вечни живот.
49А реч Господња се ширила по свој околини. 50Међутим, Јевреји су побунили неке од угледних и богобојазних жена и водеће људе у граду, те су покренули прогон против Павла и Варнаве и изгнали их из својих крајева. 51Они, стога, отресоше прашину са својих ногу13,51 Отресање прашине је био симболични чин скидања одговорности са себе. и одоше у Икониум. 52А ученици су били пуни радости и Светога Духа.
