撒种的比喻
1耶稣又到湖边讲道，周围聚集了许多人，耶稣只好上到湖边的船上坐下，众人都站在岸上。 2耶稣用比喻教导他们许多事，在教导中祂说： 3“听着！有一个农夫出去撒种。 4撒种的时候，有些种子落在路旁，被飞鸟吃掉了； 5有些落在石头地上，因为泥土不深，种子很快就发芽了， 6然而因为没有根，被太阳一晒就枯萎了； 7有些落在荆棘丛中，荆棘长起来便把嫩苗挤住了，以致不能结实； 8有些落在沃土里，就发芽生长，结出果实，收成多达三十倍、六十倍、一百倍！” 9然后祂说：“有耳可听的，都应当听。”
10当耶稣独自一人的时候，十二使徒和追随祂的人来请教比喻的意思。 11耶稣说：“上帝国的奥秘只让你们知道，对于外人，我只用比喻， 12使他们‘看了又看，却不领悟；听了又听，却不明白，免得他们回心转意，得到赦免。’”
13耶稣又对他们说：“你们不明白这个比喻，又怎能明白其他比喻呢？ 14农夫撒的是上帝的道。 15种子落在路旁，是指人听了道，撒旦立刻过来夺去了撒在他们心里的道。 16种子落在石头地上，是指人听了道后，立刻欢喜地接受了， 17但他们心里没有根基，不过是暂时接受，一旦为道遭受患难和迫害，就立刻放弃了。 18种子落在荆棘丛中，是指人虽然听过道， 19但生活的忧虑、钱财的迷惑和其他欲望把道挤住了，以致不能结出果实。 20种子落在沃土里，是指人听了道，领受了，又结出果实，收成多达三十倍、六十倍、甚至一百倍。”
灯的比喻
21耶稣继续说：“人会把灯拿来放在篮子底下或床底下吗？当然不会，他一定会把它放在灯台上。 22隐藏的事是不能掩盖的，终会显露出来。 23有耳可听的，就应当听。” 24耶稣又说：“要好好思想你们所听到的，你们用什么量器量给人，就用什么量器量给你们，甚至要多给你们。 25因为凡有的，还要给他更多；凡没有的，连他仅有的也要夺去！”
种子生长的比喻
26祂又说：“上帝的国就像一个人在地上撒种。 27他天天日出而作，日落而息。种子就在他不知不觉中渐渐发芽长大。 28大地会使种子生长，先发苗后吐穗，最终结出饱满的籽粒。 29庄稼成熟后，他就拿起镰刀来收割，因为收成的时候到了。”
芥菜种的比喻
30耶稣说：“我们拿什么比作上帝的国呢？用什么比喻来解释呢？ 31上帝的国就像一粒芥菜种。它是种子中最小的， 32但种在地里，却能长得比各样蔬菜都大，有粗大的枝条，可以让飞鸟在它的树荫中筑巢。”
33耶稣用了许多类似的比喻，按照众人所能领悟的，把上帝的道讲给他们听。 34祂总是用比喻对他们讲论，只有单独和门徒在一起的时候，才把一切解释清楚。
平息风浪
35那天晚上，耶稣对门徒说：“我们渡到对面去吧。” 36他们就离开众人，上了耶稣乘坐的船，一起渡到湖的对岸，还有其他船只跟着去。 37忽然，湖面上狂风大作，波浪撞击船身，船内几乎灌满了水。 38耶稣却还在船尾枕着枕头睡觉。门徒叫醒了祂，说：“老师，我们快淹死了，你怎么不管呢？”
39耶稣起来斥责狂风，对着湖面说：“静下来！停下来！”于是就风平浪静了。 40祂对门徒说：“你们为什么这样害怕呢？你们还是没有信心吗？”
41他们极其害怕，彼此议论说：“祂到底是谁？连风浪都听祂的！”
Прича о сејачу
1Исус је поново почео да поучава поред језера. Око њега се окупило толико света, да је морао да уђе у једну лађицу седећи на језеру, док је сав онај свет био на обали, уз језеро. 2Он их је онда поучавао многим стварима служећи се причама. Овако им је излагао своје учење: 3„Слушајте! Изађе сејач да сеје. 4Али, како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. 5Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. 6Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. 7Нека зрна су, опет, пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке, те оне нису донеле род. 8Ипак, нека зрна су пала на добру земљу, па су исклијала, узрасла и донела род: нека зрна тридесетоструко, нека шездесетоструко, а нека стоструко.“
9Онда Исус рече: „Ко има уши, нека слуша!“
Исус тумачи причу о сејачу
10Када је Исус остао сам, Дванаесторица и они око њега, су затражили од њега да им протумачи приче. 11Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајну Царства Божијег, а осталима се све говори у причама:
12’Да гледајући не виде,
да слушајући не разумеју,
да се не обрате
да би им Бог опростио.’“
13Исус их затим упита: „Зар не разумете ову причу? Како ћете разумети све остале приче?“ 14Сејач сеје Божију реч. 15Неки људи су као зрневље посејано крај пута; тек што чују реч, истог трена долази Сатана и односи реч која је посејана у њима. 16Други су опет као зрневље посејано на каменитом тлу. Они, када чују реч, одмах је са радошћу прихватају, 17али пошто реч није ухватила корена у њима, бивају непостојани. Кад настане невоља или прогонство због речи, они одмах отпадају. 18Неки су као зрневље посејано у трње. То су они који слушају реч, 19али бриге за овоземаљске ствари, заводљивост богатства и жудње за другим стварима долазе и угуше реч, те остаје без плода. 20А зрневље које је посејано на добро тле, то су они који слушају реч, прихватају је и доносе плод: једни тридесетоструко, други шездесетоструко, а неки стоструко.
Исуса одбацују у Назарету
21Исус настави: „Ко би од вас донео светиљку и ставио је под мерицу или испод кревета? Зар се светиљка не ставља на свећњак? 22Што је скривено, то ће се открити, и обелоданиће се оно што је тајно. 23Ко има уши, нека слуша!“
24Исус им затим рече: „Пазите како слушате. Јер каквом мером мерите, таквом мером ће вама бити мерено. 25Јер ко има, њему ће се додати, а ономе који нема, одузеће се и то што има.“
Прича о семену које расте
26Исус је такође рекао: „Царство Божије је слично човеку који је посејао семе на својој њиви. 27Он леже ноћу и устаје дању, а семе ниче и расте ни сам не зна како. 28Земља сама по себи чини да доноси род. Прво се појави стабљика, затим клас, онда клас пун жита. 29А када усев сасвим дозри, човек брже-боље узима срп у руке, јер је жетва приспела.“
Прича о горушичином зрну
30Исус поново прозбори: „С чим ћемо упоредити Царство Божије? Каквом причом да га објаснимо? 31Оно је слично горушичином зрну, најмањем од свих која се сеју у земљу. 32Али када се посеје, израста и постаје веће од свег осталог растиња, па развија толико велике гране да се под његовом сенком гнезде птице небеске.“
33Исус је народу приповедао много оваквих прича, онолико колико су могли да разумеју. 34Без прича им ништа није говорио. Ипак, својим ученицима је све објашњавао када су били сами.
Исус стишава буру
35Истог дана увече, Исус им рече: „Пређимо на другу страну језера.“ 36Распустивши народ, ученици су га повели бродићем у коме је он већ био. Пратили су га и други бродићи. 37Међутим, подиже се велика бура, тако да су таласи плавили лађицу, те је била скоро под водом. 38А Исус је спавао на крми, на узглављу. Они га пробудише говорећи: „Учитељу, зар не мариш што пропадамо?!“
39Исус устаде и запрети ветру: „Престани!“ Онда рече таласима: „Умирите се!“ Ветар престаде и наста велика тишина.
40Онда им Исус рече: „Зашто сте се уплашили? Зар немате вере?“
41Обузети силним страхом, ученици су почели да питају једни друге: „Па ко је, онда, овај да му се и ветар и језеро покоравају?“
